• Dragi članovi, prochitajte OVU vest u vezi nove teme!
  • Molimo vas sve da pročitate PRAVILA FORUMA i da se istih pridržavate.
  • Secret Level Discord server je LIVE! Za više informacija kliknite OVDE

Šta igrate trenutno?

Igram DeadSpace Remake. Igra je rimejkčina, atmosfera odlična. 👌

Igra ima dobar tempo, stim da je normal = easy, a hard je normal. Hard postaje easy kada se upgraduješ negde na 3/4 igre.
 
Otprilike kada ti se otvori Pacifica, pa tamo zavrsis poslove sa Voodoo Boys-ima.
 
Najzad odigrah i XCom 2. Godinama planiram i najzad resih da odigram. Razlog odlaganja je bio sto kod ovakvog tipa igara znam da zaginem mnogo duze nego sto planiram pa danima budem neispavan. To jest budem neispavan dok ih ne zavrsim.

Obozavam ovaj tip igara pa sam mozda malo subjektivan ova igra mi je legla ko budali samar. Prica je standardna za XCom ali na nju nisam mnogo obracao paznju. Zanimljivije mi je bilo da gradim bazu, vrsim razna istrazivanja, skupljam resurse po mapi razvijam i opremam vojnike. Sve ove stvari su odlicno odradjene plus kada na to dodamo odlicnu borbu. Cini jedan odlican paket.

Borba je naravno potezna gde vodite obicno 6 vojnika. Mape i zadatci su prilicno raznovrsni mada ima malo recikliranja. Treba voditi racuna koji tip vojnika povesti u misiju a kroz mapu napredovati oprezno. Svaka greska na taktickom planu moze skupo da kosta. Srecom pa je auto save opcija odlicna pa se greska lako oze ispraviti ponobnim ucutavanjem pozicije.

Sada sledi mala pauza pa se bacam na DLC-ove. Koje obavezno moram odigrati. Ako neko zna jos neku slicnu igru pribliznog kvaliteta nek obavezno javi.
 
Ja posle phoenix pointa ni da me tuku ne bi mogao da se vratim na xcom i JEBENE procente :D Gromada od aliena stoji jednu kocku pored tebe ti sacmarom promasis 9/10 puta...

Igra je bukvalno dizajnirana za save scumming sto mi je mega trulo.

Sve ostalo je cool. Mada vise volim vajb starih gde si imao strah nepoznatog neprijatelja.
 
Californium - Jako je tanka granica između video igare koja jako želi da bude visoka umetnosti i da razbije spone koje su nametnute medijumu. A mnogo je lakše da bude trapavi pokušaj i da povuče na nešto poput the Room od Tommy Wiseau.

Čini mi se da je ovo potonje ipak prevagnulo ovde. Glavni lik je pisac Elvin Green, živi u Kalifroniji 60-tih godina. Jedva sklapa kraj sa krajem i pati od šizofrenije, ali mu to daje moć da posećuje razne realnosti.

Ko god je čitao romane Filipa K. Dika, uvideće da je ovo jedna poznata tema, što zbog njegovog ličnog života, a i ono o čemu je pisao u svojim delima. Lepo je što su mislili da odaju omaž povodom 30 godišnjice otkako je preminuo.

U suštini ovo je klasičan walking simulator sa primesama sakrivenih predmeta, tako da verujem da odmah pada za par nivoa dole interesovanje jer često gejmeri ne mogu da smisle ovakve "igre". Ono što mogu da pohvalim jeste muzika, i dizajn zvuka, dok je ima i ide po nivoima, ume da vas stavi u jedno da kažem zanimljivo osećanje. Ali nikada neće dostići taj nivo šizofrenije jer ipak grafički i igrivosti ne može da isprati tako nešto. Glasovi su takođe solidni od svih likova, i bilo mi baš simpatično što su svi kartonski isečci, to dosta govori o stanju glavnog lika.

Bila je ovda namera i ideja, samo što izvršena ideja nije bila najuspešmnija, zanimljivo je da su dva studija radila na igri i da je Arte podržao projekat. Prešao sam je za 2 i nešto sata, i ne verujem da ću joj se ikada vratiti.
 
Odavno sam završio još jednu Metroidvaniu zvanu Frontier Hunter: Ezra's Wheel of Fortune i nikako da napišem nešto o njoj jer jednostavno ne znam šta da napišem. I nije zato što je igra loša, čak naprotiv i pored mana koje me iritiraju igra mi je bila veoma zabavna i po izvođenju i po tome što mi je dozvolila da se zabavljam nalazeći načine da zloupotrebljavam AI protivnika. Ali i pored toga što je stvarno dobra u skoro svim aspektima na kraju me je ostavila ravnodušnim.

Prvo da kažem da i pored toga što se igra reklamira kao da joj je jedini adut dizajn ženskih likova i situacije u koje ih igra stavlja ništa nije dalje od istine. Igra nudi kostime za likove (većina kojih se inače doplaćuju kao DLC), ima jednu scenu tuširanja u kojoj se ništa ne vidi i konstantne i veoma direktne insinuacije jednog lika da je veoma zainteresovan za drugog ali sve to deluje kao da pripada ovog igri. Isto važi i za dvojicu glavonja koji imaju ne baš blage ali ne ni dominantne fetišističke korene (giantess i milsim da je drugi VORE ali se više ne sećam).

Ni priča nije ništa posebno. Nije da je loša i ko voli anime klišee verovano će mu se svideti. Glavna mana za mene je da za spajanje Neučne Fantasrike i klasične fantazije treba dosta veštine i ovde to nije dobro odrađeno. Obična hladna oružija dominiraju pored raznih letelica, letećih motora, lansera raketa, rotacionih topova, lasera, teleportova itd. Mozak posle nekog vremena ignoriše činjenicu da igrač ima redovne interakcije sa posadom letelice koja bi mogla da se nosi sa hammerhead korvetom iz Ratova Zveda ali do kraja igre je bilo događaja koji bi me naterali da kažem sebi da treba to ignorisati i uživati u ostatku.

I grafični igra je "meh". Nikako loša ali ni ništa posebno. Neko posebno forsirano renderovanje na glavnim likovima stvarno daje izgled koji podseća na klasičnu CGI animaciju u anime serijama ali redovno izgleda nekako čudno. Ni kretanje likova ne prolazi mnogo bolje. Nekako izbegava da likovi izgledaju kao da nemaju težinu ali samo za dlaku dok su animacije blago neprirodne i često ukočene. Okoline su razvnovrsne i dok nisu ništa posebno lako je perpoznati gde se igrač nalazi i veoma su kohezivne. Generalno nema ničeg što štrči kao trol među goblnima. Isto važi i za neprijatelje. Opet, ima par glavonja koji deluju kao da im tu nije mesto ali ne toliko da bi baš smetalo.

Muzika je opet dobra. Ništa što bih slušao van igre ali lepo dopunjava atmosferu okruženja. Zvučni efekti su mešavina dobrih i neprikladnih izbora sa glasovnom glumom koja povremeno deluje kao da je režiser davao instrukcije poput "daj mi najiritirajući glas koji možeš izvući"

Za kraj samo izvođenje ne najsvetlija tačka igre. Kao što rekoh okruženja su raznovrsna i sa sobom donose neprijatelje koji uglavnom imaju neku specifično iritirajuću karakteristiku za svaku celinu. Kretanje nije previše precizno ali je teren kreiran sa tim u zapećku mozga pa nikako ne smeta. Borba je ono na šta su autori izgleda bacili najviše vremena. Počnimo od toga da svaki lik može da nosi dva oružija od kojih svako ima slabe i jake napade i da ih aktivno menja u toku borbe. Onda na to dodajmo da i likove možemo da menjamo u letu samo sa vremenskom zadrškom između promena. Pa još na to dodajmo da svaki lik može da doda sebi dve magije/sposobnosti koje može da koristi izmešano sa oružijima (ako su instant efekti) i promenama likova. Sve to dovodi do velike slobode pri igranju i stvarnju svog preferiranog stila. Pravo je uživanje mlatiti se u igri i onda gledati kako je neko drugi prišao istim problemima na totalno druge načine. Čak ni Devil May Cry 3 nije nudio toliko mogućnosti. Kao šlag na tortu igra uvodi igrača u sve to veoma lagano dajući mu vremena da se navike na jednu novu mehaniku pre nego što ubaci novu.

Pored samog oružija tu su i oklopi i nakit koji mogu da prilagode vaše karakteristike, da vežete duše vaših neprijatelja za vašu opremu čime če te je dalje ojačati i prilagoditi , hrana koju sami kuvate i koja daje par minuta manje i više pojačanih osobila kao i raznih grupa resurasa koji su neophodni za kreiranje, modifikovanje, poboljšavanje i kuvanje. Ovo je definitivno najbolji deo igre i razlog zašto igra ima dobru ocenu na stimu.

Iako je priča nekoherentna i ispričana na još gori način svet koji igra stvara ima mnogo više potencijala. Borba je najbolje urađen deo igre i zahvaljujući tome da se likovi mugu ozbiljno prebudžiti igra nije teška. Zagonetke kole su razbacane po svetu umeju da budu stvarno neuklopljene u svet ali su zabavne a ne dosadno naporne. Dizajn terena nije konfuzan i mapa može da navede igrača gde treba da ide. Ne da neće navesti na mnoge tačke za koje su slepa ulica jer likovi još nemaju potrebne sposobnosti ali će na kraju navesti igrača na pravi put. I istraživanje je redovno nagrađeno sanducima sa boljom opremom, novim sposobnostima likova i tipova oružija kao i direktnim pojačanjima samih likova.

Sve u svemu odlična igra koja se krije iza marketinga koji izgleda kao za igru namenjenu anime fanaticima.




​

 
Last edited:
grunt said:
Ja posle phoenix pointa ni da me tuku ne bi mogao da se vratim na xcom i JEBENE procente :D Gromada od aliena stoji jednu kocku pored tebe ti sacmarom promasis 9/10 puta...

Igra je bukvalno dizajnirana za save scumming sto mi je mega trulo.

Sve ostalo je cool. Mada vise volim vajb starih gde si imao strah nepoznatog neprijatelja.
Click to expand...
Vrhunska igra X Com 2, ali da jbg ja sam save scummovao ko budala. :)
 
Koliko sam hteo da mi ironman playthrough bude dobro gaming iskustvo, toliko mi je ogadio ceo X Com 2.

Ne sećam se da su me ovoliko cheeseovali neprijatelji u kecu, ali tamo sam save scumovao, pa sam valjda zaboravio koliko ume da bude loše, kada tile do tile sa 98% hit chance fumbluješ...
 
Što grunt kaže, posle Phoenix Pointa koji je odličan, teško je vratiti se na XCOM. Čak Mutant Year Zero je meni zanimljivji od XCOMa

Ko voli te stvari neka pogleda Miasma Chronicles, davao se za džabe skoro preko Humble Bundlea, a odlična.
 
Bas sam hteo da guglam sta ima jos zanimljivo a da je slicno XCom-u. Sad vidim da ste mi skarili muke od ovih par predloga cu da krenem.

edit
Samo da javim da je Miasma Chronicles trenutno dzabe na PSN-u Extra.
 
Last edited:
cipak said:
Bas sam hteo da guglam sta ima jos zanimljivo a da je slicno XCom-u. Sad vidim da ste mi skarili muke od ovih par predloga cu da krenem.

edit
Samo da javim da je Miasma Chronicles trenutno dzabe na PSN-u Extra.
Click to expand...

Da znaš da kao i MYZ, Miasma Chronicles ima free roam pre nego što dođeš do fajta, tako da je malo i istraživanje, ali je jako prijatna igra.
 
Days Gone - kao da su uzeli sve dobre elemente (i po koji loš) iz State of Decay, Dying Light, WWZ i Walking Dead i dali lepu priču spakovanu u zanimljiv svet.

Iako igra poseduje fast travel system, on košta goriva i vremena, ali je Orgeon toliko zanimljiv za vožnju da često, posle 5-6 dana igranja ni ne želim da na brzaka stižem do lokacija. Budženje motora (glavnog prevoznog sredstva) je malo iznad rudimentalnog, što je sasvim dovoljno, verovatno su moderi poradili na tome.

Modifikacije oružja se otključavaju sporo, ali ne presporo da učine igru dosadnom, ali melee oružja, čak i ako imaju u imenu "durable" kao da nisu napravljena od tvrdog drveta ili metala, već od kvalitetne šperploče i limenki piva.
 
IMG_20241010_204927.jpgIMG_20241010_204934.jpg
Malo klasike hehe,nisam ukjlucio ppps2 i xbox kllasik sto god ...
IMG_20241010_202926.jpg
IMG_20241010_202912.jpg
Malo coinops sa bratom picio emulacija i nije tako losa na xbox klasiku samo steta sto konzola ne moze da pusti 240p rezoluciju kao wii u emulatorima,ne znam dal bi mogla da se spusti sa downscalerom recimo kao gbs samo kako povezati na crt :)
 
You must log in or register to reply here.
Back
Top Bottom