CARNEX
jetrena pašteta
- Messages
- 1,038
- Reaction score
- 1,674
- Points
- 253
Odmah da kažem da je Astlibra Revision više nego dobra metroidvania koja je velikom većinom čedo jednog čoveka. Imao je pomoć usput, posebno u ovoj reviziji igre, ali opet je u pitanju ostvrenje sna jednog čoveka na kojem je duuugo sam trkeljisao. Najbolji aspekt igre je sama borba koja daje određenu slobodu u pruistupu istoj i moj standardni metod žrtvovanja izdržljivosti da bi mogao da sahraniš sve pre nego što uspe da napadne pokazao savršeno adekvatan. A igra je dovoljno duga da vam da prilike da menjate svoj pristup i eksperimentišete. Tu je i više podsistema koje dodatno budže lika ali makar jedna deluje kao zagonetkla za sebe koju kada jednom, na pola igre adekvatno rešite više nećete da joj prilazite. I priča je dobra sa likovima koji se ponašaju tako da se iskreno pitate o motivima istih.
A sada o manama ove stvaro dobre igre
- Priča je dobra ali je ispričana na meni iritirajući način. Ispisivanje teksta je presporo i prečesto zahteva kliktanje što još usporava te scene a preko svega sprajtovi likova su rigidni i reaguju emotikonima u oblačićima koji ne dodaju ništa priči, ne objašnjavaju išta, često nisu u skladu sa mojim razumevanjem tona priče i još dodatno usporavaju izlaganje. A ta upitnost motiva pojedinih likova deluje više kao posledica lošeg pisanja nego kao nešto što je rezultat kreativne naracije.
- U grafici se najočiglednije vidi da je igra velikom većinom delo jednog čoveka. Svi likovi, sem glavnog, su veoma rigidni sa veoma ograničenim dijapazonom kretanja. Neprijatelji su većinom mnogo bolje animirani od igračevih pajtosa mada je i njihova animacija dosta minimalizovana. Ali mnogo više se to vidi u pozadinama koje deluju kao spoj crteža nekog sa ne previše raskčnim talentom, elemenata koji često deluju kao rezultat brzih trikova u fotošopu i efektima "crtanoizovanih" fotografija. Vremenom se čovek najikne i prestaje da bode oči ali uvek je tu.
- Ton igre ide od nula do 100 i nazad u sekundi. Priča je ozbilna i često dosta tužna a onda odjednom krenu pokušaji humora koji se ugravnom svode na "harem anime" stil pogrešne interpretacije normanih ili manje normalnih ali i dale potpuno banalnih događaja u seksualnom kontekstu. Kažem pokušaja jer je od svih pokušaja samo jedan time da sa pomislio "ovo bi moglo da bude smešno". Dodaj tome i da je ceo svet prikazan kao uzdražana fantazijska interpretacija srednjovekovne evrope a onda se pojavi ženski lik u najlokama, platformama sa pedalj visokim štiklama, tangama i negližeu... Jeste to posebrna vrsta likova ali svejedno odskače u tonu ko virus besnila od vode (baš navedeni primer na slici).
- U pojednim delovima igre odnos akcije i priče j inverzan odnosu akcije i priče u Simfoniji Noći. kapiram da je to vizija jednog čoveka i kapiram da je moderno (i po meni nepotrebno) imati mnogo torokanja u Metroidvanijama umesto insinuiranja grafičkim elementima i kratkim i retkim logovima ili razgovorima ali ovde ga povremeno baš preteraše.
I pored svega opet bi preporučio igru svakom ljubitelju metroidvanija. Ova će vam dati dosta vremena da je i zamrzite i zavolite.
A sada o manama ove stvaro dobre igre
- Priča je dobra ali je ispričana na meni iritirajući način. Ispisivanje teksta je presporo i prečesto zahteva kliktanje što još usporava te scene a preko svega sprajtovi likova su rigidni i reaguju emotikonima u oblačićima koji ne dodaju ništa priči, ne objašnjavaju išta, često nisu u skladu sa mojim razumevanjem tona priče i još dodatno usporavaju izlaganje. A ta upitnost motiva pojedinih likova deluje više kao posledica lošeg pisanja nego kao nešto što je rezultat kreativne naracije.
- U grafici se najočiglednije vidi da je igra velikom većinom delo jednog čoveka. Svi likovi, sem glavnog, su veoma rigidni sa veoma ograničenim dijapazonom kretanja. Neprijatelji su većinom mnogo bolje animirani od igračevih pajtosa mada je i njihova animacija dosta minimalizovana. Ali mnogo više se to vidi u pozadinama koje deluju kao spoj crteža nekog sa ne previše raskčnim talentom, elemenata koji često deluju kao rezultat brzih trikova u fotošopu i efektima "crtanoizovanih" fotografija. Vremenom se čovek najikne i prestaje da bode oči ali uvek je tu.
- Ton igre ide od nula do 100 i nazad u sekundi. Priča je ozbilna i često dosta tužna a onda odjednom krenu pokušaji humora koji se ugravnom svode na "harem anime" stil pogrešne interpretacije normanih ili manje normalnih ali i dale potpuno banalnih događaja u seksualnom kontekstu. Kažem pokušaja jer je od svih pokušaja samo jedan time da sa pomislio "ovo bi moglo da bude smešno". Dodaj tome i da je ceo svet prikazan kao uzdražana fantazijska interpretacija srednjovekovne evrope a onda se pojavi ženski lik u najlokama, platformama sa pedalj visokim štiklama, tangama i negližeu... Jeste to posebrna vrsta likova ali svejedno odskače u tonu ko virus besnila od vode (baš navedeni primer na slici).
- U pojednim delovima igre odnos akcije i priče j inverzan odnosu akcije i priče u Simfoniji Noći. kapiram da je to vizija jednog čoveka i kapiram da je moderno (i po meni nepotrebno) imati mnogo torokanja u Metroidvanijama umesto insinuiranja grafičkim elementima i kratkim i retkim logovima ili razgovorima ali ovde ga povremeno baš preteraše.
I pored svega opet bi preporučio igru svakom ljubitelju metroidvanija. Ova će vam dati dosta vremena da je i zamrzite i zavolite.
