Likovi koji postoje maltene od prvih Avengersa za koje znamo kako se ponašaju odjednom, i to na samom početku filma, urade nešto što, meni makar, deluje skroz van svih šablona kako bi se napravio zaplet za film. Na šta tačno mislim?
Spidey - Svi su provalili ko je Piter Parker i Dr Strange se odlučuje da rizikuje same niti univerzuma kako bi ljudima obrisao sećanje na neki događaj. To naravno polazi po zlu i ulazimo u zaplet koji traje do samog kraja filma. Prvo Dr Strange ne deluje kao osoba koja bi tek tako to uradila, pogotovo toliko veliku stvar, a pogotovo zbog nečeg trivijalnog kao što je Piterovo neznanje kako da se nosi sa problemima. A da ne pričamo o tome što je taj spell OP, u smislu što se to ranije nije koristilo za mnogo bitnije stvari? Ali eto, ti kao gledalac u bioskopu kažeš OK, moraš da imaš suspense of disbelief i onda se upuštaš u avanturu sa multiverzumom.
Dr Strange 2 - Sve deluje normalno, ali bez zapleta, dok Strange ne ode kod Wande. Wande odjednom otkriva sve svoje namere i film dobija zaplet.
Hoću da kažem, sam zaplet nekako nije organski došao kroz priču već kao da su znali koju temu hoće da obrade, svet u kom settingu treba da bude, i onda su iskoristili najjefinije načine da se postave pozornica za spektakl. Kapiram da je to možda stripovska fora, ali mi je bilo baš upadljivo, pogotovo sa scenarijske strane, jer deluje kao lazy writing.
Note: Wandina priča mi je inače skroz ok. Jer je zanimljiva tema. Ona je izgubila decu koju nikad i nije imala, i u procesu pronalaženja dece gubi i sebe. Postavljaju se pitanja do koje granice je spremna da ide. I nekako super jako biće sa takvim potrebama, skroz mi je super leglo, da vidim šta može da uradi da ostvari svoje ciljeve. Pogotovo što je uglavnom bila good guy u prethodnim filmovima.