Prey (2022)
Predator franšiza nikada nije poletela posle prvog dela, usledile su duge decenije nastavaka koji su imali određene elemente koji su bili interesantni, ali nikada nisu dobacili dalje od tih par zamisli i totalnog razočarenja što nisu uspeli do kraja da ih razviju i oduvek su delovali zbrzano. Sam problem leži u kreaturi Predatora, jer su razni režiseri pokušavali dodatno da ga objasne i da mu daju dodatne karakteristike. A po meni posle prvog dela koji nam je dovoljno dao informacija, shvatamo da je svemirski lovac, ili u narodu opšte poznatiji kao svemirski siledžija i stvarno nema tu daljeg razrađivanja karaktera i dokaz je sam po sebi da je sve trebalo da ostane na jednom delu.
Postoji i dosta sadržaja u Dark Horse Comics izdanjima gde se mitologija Predatora razvila i povezala sa drugom popularnom kreaturom Alien-a, ali ni to nisu uspeli da prenesu dobro na veliko platno, a čak su se dva spin off filma iznedrili koji su loši, jedino gde se to primilo u dobrom formatu su neke od video igara koje su izašle tokom 90tih i 00tih godina.
Imamo konačno nastavak dosledan Predator serijala, i na neki način je presmešno što je jednostavan koncept visio poput šargarepe ispred magareće njuške i da niko od tih studijskih glavonja ili scenarista nisu mogli da iskoriste do sada.
Sinopsis: 1719, Amerika, pratimo pleme Komanči indijanaca i njihove živote gde svako ima svoju određenu ulogu u društvu, koja se deli na sakupljače i lovce. Glacvni likovi su Naru (Amber Midthunder) koja ima želju da postane lovac poput njenog brata Taabe (Dakota Beavers) i između kojih postoji malo rivalstva, ali ništa što bi ugrozilo porodičnu harmoniju. Naru u svojoj potrazi za travama i vežbajući lov spazi eksplozije i dolazak svemirskog proda u kojem pogađate obitava naš monstrum i to protumači kao znak od njihovih božanstava da treba da se okuša u ulozi lovca.
Ne bih dalje kvario zaplet, jer je postavljen, ali moram reći da me je u par navrata iznenadio sa nekim scenama, i što je često koristio staru tehniku kao iz Hičkokovih filmova, fokus na predmet ili lokaciju koji će kasnije postati bitni. Stari scenaristički trik, koji je u današnjem dobu zapušten, jer se sve maltene mora objasniti publici kroz konstantne dijaloge, tako da je ovo naišlo kao iznenađenje.
Ovo je ujedno drugi film režisera Dan-a Trachtenberg-a (ima vrlo dobar prvenac 10 Cloverfield Lane, to je mali ali efektivan i tenzičan film gde performansi glumaca sijaju) kojem leže sci-fi teme, iako se vidi da je ovo niskobudžetno izdanje (skoro saznah da je budžet bio 65 miliona, što ćete priznati za bilo koji veći franšizni film danas, jeste kikiriki suma) on je uz pomoć svojeg direktora fotografija Jeff-a Cutter-a uspeo da zahvati stvarne krajolike Calgary gde se i nalazi indijanski rezervat i to je bilo pravo osveženje, jer u trenutnom COVID19 svetu, većina filmova se snima po studijima ispred zelenog platna, a ovo dolazi kao dašak osveženja.
Što se montaže tiče mogla je biti mnogo bolja, vidi se da su dosta akcionih scena morali da rade višestruke rezove da bi prikrili nedostatke pokretnosti samih glumaca, ali nije mi toliko smetalo kao u nekim drugim Holivudskim filmovima gde su zaista preterivali i to mi je smetalo.
Ako bih imao zamerke to su aspekti scenarija, likovi su baš ogoljeni i nećete dobiti puno karakternih osobina od njih. Suštinski nema neke agende kao što se spominje na internetu da je sam film "woke", Naru jeste heroina, ali istovremeno pokazuje da je od krvi i mesa i ume da greši, ali i da se snađe jer poznaje krajolik. Odnos između nje i plemena je trebao da bude više proširen i tu se vidi da je budžet kočio stvari, jer bih voleo da smo više dobili informacija o njihovim životima, ali ovo je to što i jeste. Dodatno bi pripomogla i bogatija kostimografija jer kada malo više istražite o Komančijima mogao je ovo da bude solidan period piece o njima.
Ujedno scenario nije bez svojih bubica, ima momenata gde morate da isključite deo uma i da će se dešavati stvari koje nisu realistične, kada sam to učinio film mi je bio daleko pristupačniji. Efekti nisu uvek najsjajniji, pogotovo sa životinjama, ali ih vadi solidna montaža. Ima i par gafova gde žele da urade nostaligčno podsećanje na inicijalne filmove, moglo je i bez toga, ali živimo u dobu kada je nostalgija za svime kada smo bili deca prevagnula nad kreativnošću.
Vratio bih se na samog Predator-a, ovde dobijamo posve drugačiju verziju, mnogo je viši i tehnologija koju koristi je primitivnija, i dobar je aspekt što on meša svoju tehnologiju sa kostima svoje lovine. Dopada mi se kada se ubace tako sitni detalji jer nam daju nove informacije, da nije iz istog plemena kao i ostali Predatori koje smo videli u pređašnjim delovima. Sam dizajn njegove glave i time što je lice kreature pozamašno, i grublje (kao da je prvi Predator bio lepotan dondolan, ej!) daje dodatnu karakteristiku. Karakterno, ujedno kao i Naru, i on pokazuje da nema baš strpljenja, i da lako plane i da je nov u svemu ovome. Često se ne priča dovoljno o glumcima koji glume iste kreature u kostimima, ali Dan DiLiegro je odradio sjajan posao, razni načini govora tela i kretanja su bili dovoljni da nam otkriju dosta.
Suštinski ovo je dosledan nastavak Predator serijala, i drugi najbolji film u dugovečnoj franšizi. Čini mi se da bi film još bolje prošao da su ga pustili u bioskope, i da nisu otkrili u trejlerima da je povezan sa Predator serijalom, zamislite da u 21. veku izlazite iz bioskopske sale i iznenađeni sa filmom i da posle nekome kažete idi i pogledaj Prey dopašće ti se, reč od usta do usta bi dosta pomogla.
Takođe smatram da nisu verovali publici i da su morali da puste prikazivanje Predator što pre, a kao i sa prvim delom bilo bi efektivnije da su ga što duže odlagali.
Jaka 6, ide ka 7.
