• Dragi članovi, prochitajte OVU vest u vezi nove teme!
  • Molimo vas sve da pročitate PRAVILA FORUMA i da se istih pridržavate.
  • Secret Level Discord server je LIVE! Za više informacija kliknite OVDE

Movie TV Ex-Yu filmovi i serije

To za smrt coveka u Skoplju je izmisljotina, koju je sam Kadijevic gurao u medijima. Ghoul je to potvrdio na blogu kada je trazio podatke u tamosnjim novinama.
 
Nisam fan domace kinematografije. Od 90-ih pa na ovamo sam odgledao samo najvece hitove. Pa mi je pre izvesnog vremena palo na pamet da sprovedem jedan mazohisticki poduhvat i odgledam sve domace filmove od 92 pa na ovamo.

Osim filmova koje sam vec gledao preskocio sam i neke treseve tipa Seljaci i slicno. I pored toga sam se nagledao nebuloznih filmova za sve pare. Misljenja sam da je kod tih manje poznatih domacih filmova najveci problem scenario. Mada ima dela kod kojih je i rezija kakatastrofalna. Mada i prenaglasena, iskarikirana gluma srozava kvalitet mnogih ostvarenja. A ima par filmova koj su samo gomila scena nabacanih bez reda i smisla.

Evo stigao sam do 2006 prijatno su me iznenadili Sinovci. Kordon nije los. Balkanska Braca su tolika tresina da su mi bili zanimljivi za gledanje. Mogu da izdvojim jos Sutra Ujutru i Zemlju Istine Ljubavi I Slobode.

Vidim da se iz godine u godinu povecava broj snimljenih filmova pa ce ovaj poduhvat potrajati. Ali ne zurim puno dovoljno mi je da odgledam 1-2 losa filma nedeljno.
 
Nastavio sam poduhvat gledanja svih domacih filmova. Stigao sam do 2009 godine.
Pored mora losih postoji i nekoliko filmova vrednih pomena.
Hadersfild i Besa su mi lepo legli.
Princ od papira uslovno receno decji film je takodje vredan gledanja.
I na kraju jedan "zenski" film Neko me ipak ceka.
 
Update oko "Zlatni rez 42/Djeca Kozare" Lordana Zafranovica....

Čuveni reditelj Lordan Zafranović svoj rad predstavio studentima u Palama (VIDEO)

Čuveni reditelj Lordan Zafranović održao je u Palama predavanje za studente u okviru 14. Filmskog kampusa - program za studente, koji organizuje Kinoteke Republike Srpske. Zafranović je govorio i o svom filmu "Zlatni rez 42" čija je tema stradanje djece u logoru Јasenovac.
lat.rtrs.tv

Premijera se ocekuje pocetkom sledece godine, film traje cetiri sata i bice podeljen na dva dela.
Serija bi trebalo da ima 7 epizoda.
 
Balkanska Pravila (1997)



Da sklonimo prvu i najbitniju stavku sa dnevnog reda, Balkanska pravila žanrovski nipošto ne pripadaju žanru akcije.

Ovo je bio Darko Bajićev pokušaj da napravi arthaus dramu, koja meša momente antičke tragedije, sa petparačkom pričom o tajnim službama stare Jugoslavije.

I kako se njihov raspad na frakcije, srpsku i hrvatsku, zbog borbe za nadmoć dovele do raspada Jugoslavije. I decenijama kasnije krojile sudbinu našem narodu.

Skidam kapu za veliku ambiciju, bili su ovde veliki koncepti i želje da se zaista napravi mešavina žanrovskog i arthaus filma koji nije bio učestala pojava tokom devedesetih godina.

Montaža je čudna, često se gura fejd in i out, i to baš kada bi kadar u istoj prostoriji morao da se promeni, što mi donekle govori da montažeri nisu najbolje odradili posao, ili jednostavno zbog budžeta su morali da spreme sve na brzinu.

Tokom filma ima nekolicina dobrih performansa, dok većina ostalih glumaca dobija samo dvodimenzionalne skice koje isporučuju ekspoziciju .

Otac vladar - Matori igra ga Lazar Ristovski. Kojem leže uloge grubijana i likova koji sebe smatraju većim od života. Dovoljna je scena sa početka filma na groblju dok drži govor koji nam stavlja do znanja da se ništa nije promenilo tokom naše bogate istorije i da se konstantno vrtimo u krugovima. Grešio bih dušu kad bih rekao da Lazar nema par momenata koji vuku ka parodiji, a ponovo u nekim instancama primera radi na venčanju dovode i do osećaja weltschmerza.

Sa druge strane Branislav Lečić, glumi njegovog sina Aleksu - Prašnjavog. U početku mi je ostavio dojam da ne zna šta radi sa tim likom. Međutim kako se priča o njegovom odrastanju i porodici razvijala, stvari postaju mnogo jasnije. Nedostatak oca je napravio golemu prazninu, i njegov učestali rad sa tajnim službama stvorio je čoveka koji se navodi svojim primalnim nagonima, ali pati u svakoj interakciji koju uspostavi sa ženama. Klasičan Edipovac.

Ana Sofrenović glumi Jelenu Bastu Medenu, očevu ženu, u koju se Prašnjavi zaljubljuje. Njen lik je klasična lepa žena koja krije mnoge tajne, i stvara incestuozni ljubavni trougao i beži od svoje prošlosti. Generalno je uverljiva, i videćemo je u svim nijansama od umilne, pa prestrašene i na kraju nervno rastrojene.

Najbolje scene su razgovori između tajnih službi, ali ipak, monolog koji maestralno isporučuje Danilo Bata Stojković kao Sajdžija na kraju filma je poentirao za sva vremena sve ovo što proživljavamo sa današnjom vlasti, reč za reč taj monolog je sve sumirao.

U neku ruku dotični film je kuriozitet, tematski je bogat, ali ima haotičnu formu narativa koji ne sledi linearnu strukturu. Neke scene i performansi u datim momentima bolje funkcionišu, dok kod drugih kada se ubace scene da prikažu prošlost i neke sasvim sekundarne likove koji nisu dugo bili u priči, više čine osećaj da je fillm rastegnut i ne baš najbolje koncipiran kroz montažu i time stvara veliki problem sa tempom i tonalitetom.
 
605573794_1469320531868234_1425569075721329274_n.webp

Dva rivala na trkačkoj stazi jure ka prestižnom prvenstvu kroz brzinu, strast i ljubavnu dramu koja dodatno usijava atmosferu.
🏁


Gledaj mini seriju PRVA KLASA: PUN GAS večeras i sutra od 21.00 na #SuperstarTV kanalu!
Click to expand...
 
Stado (2016)



Dugometražni film je nastao iz neuspelog pilota Mamurluci koji su Nikola Kojo i Zoran Cvijanović radili sa Srkijem Dragojevićem.

Premisa je slična, Koja i Cvijanović igraju fiktivne verzije sebe, sa time što ovde dobijaju scenario koji se javlja jednom u hiljadu godina. I oni vide golemi potencijal, čak da su spremni da založe svoje domove i dignu kredite da bi napravili pilot i prodali ga kao serijal na lokalnoj televiziji.

Čitav film je baziran na skečevima, i blagim simbolizmom koji bi najverovatnije promakao većini zbog isporuke fora, koje većinu vremena uspevaju da izmame osmeh. Tu i dalje pokazuje da Nikola Kojo kada je inspirisan, ima vanserijski talenat da iskoristi svoju harizmatičnu ličnost, i psovku da razgali mase.

Takođe sa Cvijanovićem se ovde poteže i njegova prava priča iž života gde je zaista izgubio stan, ali nekako mi se čini, da su previše položili na njegovog najpopularnijeg lika, Mileta iz Tranzicije. To je jedan od retkih primera gde je glumac toliko postao poistovećen sa svojom ulogom, da mu se maltene briše ostatak glumačke karijere. I to je zapravo šteta, jer nije Cvijanović neko ko nema glumačkog raspona. Ali baš su preterivali sa napinjanjem sa patetičnošću i neurotičnošću tog karaktera i to mi je kvarilo ugođaj.

Jaka podrška dolazi od ženskih koleginica, Vesne Trivalić koja ovde ima par jakih scena, gde čak i nadglumljuje Koju. Jedna od scena je posebno potresna jer ona pokazuje izistinsku emociju nad bivšim supružnikom koji je opet uvaljuje u glupe situacije. Dok Nataša Ninković igra još koristoljubiviju verziju žene (naspram pilota Mamurluci) od Cvije. Ako su ova dva glavna glumca simpatični i volimo da navijamo za njih, bez njih dve ne bi imali (ne) moralni kompas, koji dvojicu samoprozvanih idiota ume da drži sa dve noge na zemlji. Jedino gde smatram da je scenario podbacio, jeste da su mogli mnogo više da prošire njihove porodične dinamike i da budu emotivnije i intimnije.

Ako baš moram da odaberem MVP filma, to su većinom svi sporedni glumci koji dobijaju svoje malene uloge, ali gde im Koja kao režiser daje priliku da nagaze sa glumom do 11 kao bend Spinal Tap.

Nebojša Ilić Cile, konačno ima priliku da igra, najodvratnijeg lika i to tako radi sa guštom, da bih zapravo voleo da vidim kratki serijal sa čovekom koji nema obraza. A pak sa druge strane, najbolju karikaturu SNS političara donosi Marko Gvero. U samo nekoliko scena, zaista je realističan prikaz, i to posve bolan, kao direktno ponašanje vladajuće stranke, koja kroji sdubine svima, a ne samo umetnicima i ljudima iz sveta kulture.

Taj prikaz osećaja da se klackate konstantno, u sistemu koji ti ne daje da budeš svoj i da doneseš svoje ideje na svet i urušava ti svaki san, je poput Don Kihotovskih borbi sa vetrenjačama

Stoga ni ne čudi da tokom filma, dok ne snimaju pilot, Koja i Cvija igraju u lokalnom pozorištu, likove Don Kihota i Sanča Panse. I sam završetak, se završava na toj kodi, sa ta dva ista lika. Možda je to nekome minoran detalj, ali dopada mi se kada čak i unutar komedije ubaciš takvu vrstu simbolizma.

Izdvojio bih i Timarova koji igra glumca koji je na drugoj strani, leži mu da igra likove koji su moralno upitni. A to se ponajbolje vidi kada dođe do momenta snimanja serije, koju su zapravo naši heroji trebali da snime, ali im je ona oduzeta i uništena i on učestvuje i uživa u tome. Na njima je ostalo samo da gledaju i da vide šta postoji kao alternativa.

Retko se priča o filmu među našim domaćim novijim ostvarenjima, zabavan je i pitak. Postojao je tu i mnogo veći potencijal da ovo bude nešto više od sklopa skečeva, koji dobro funkcionišu kada se uzme u obzir i trajanje. Ali na stranu većine filmova iz novije filmske istorije gde se sve uvek završi kiselo i otužno, ovaj nudi nešto što većina naših filmova nema. A to je nada.
 
Apsolutnih 100 serija krenula sa prikazivanjem, a Senke nad Balkanom S03 moze cela da se pogleda.
 
Zakletva (1974)

Prvi srpski gotik film? Petar Božović je efektivan kao Vuko, čovek koji se našao u pogrešnom mestu u pogrešno vreme. On igra jednog običnog čoveka, prostog, kako i sam kaže. Zapravo sam zaboravio da je nekada bio glumac koji je isporučivao uverljive likove.

Tanasije Uzunović, s druge strane, glumi Maltežanina čija je sudbina već skrojena. I njegova tišina je sablasna! Podsetila me je na Ravenous sa Gajom Pirsom, koji je isto imao dugu tišinu sa tom ulogom. Taj sokolski pogled i regalno držanje, kao i Kadijevićeva fascinacija krupnim kadrovima njegovog lica, stvaraju upečatljiv lik. On kroji sudbinu i našem heroju Vuku i poziva ga na zakletvu, ali da li će Vuko imati petlju da to izvede i ispoštuje do kraja?

Prikaz zatvora, dželata i domara (Zoran Rankić) kroz svoju surovost i nebrigu, koji nevinog čoveka menjaju iz korena, predstavlja oštru kritiku sistema. Nebitno je što se radnja dešava u prošlosti, poruka je jasna i glasna. Scene u zatvoru su izuzetno realistične, jer ostatak glumačke ekipe, sa svojim upečatljivim fizionomijama, pokazuje kako zatvor može da izmeni nevinog čoveka, nagore!

Đorđe Kadijević ponovo dominira centralnim kadrovima, gde razne scene dolaze do izražaja u prikazu srednjeg veka. Koristi prostorije i oskudne enterijerske detalje da naglasi mučnu i teskobnu atmosferu. Uspeva čak i u televizijskoj produkciji da prikaže srednjovekovni ambijent koji odiše autentičnošću, a zamislite kako bi to izgledalo sa većim budžetom.

Ipak, najviše bih izdvojio scene groze. One su snažne i upečatljive, čak i tamo gde se nazire slabost praktičnih efekata. Jasno prenose i stavljaju do znanja u kakvoj se neprilici našao Vuko. Kao i druga dva filma gde se naziru elementi horora (on će reći fantastika) Leptirica i Sveto Mesto, Kadijević je svestan da ne želi da ide na brutalnost kroz eksplicitno prikazivanje krvi i sakaćenja, već se fokusira na grandioznost samog čina egzekucije, uz jasnu kompoziciju likova kroz njihove senke i obrise, i dominantan, tup zvuk koji, kako kod gledaoca, tako i kod našeg heroja, izaziva veliku nelagodu.

Ako moram da izdvojim najslabiji aspekt filma, to je muzika. Nije dovoljno upečatljiva ni pamtljiva da dodatno pojača nelagodu i uzdigne scene na viši nivo.

Srećom, glumci i glumice su sve izneli veoma uverljivo, u maniru pozorišne igre, gde se rečenice naglašavaju. Dijalozi su pamtljivi i snažno poentiraju do samog kraja. Mogu se čak i citirati, i bez obzira na to da li ste gledali film u vreme kada se pojavio ili ste mlađi gledalac, poruka ostaje jasna i snažna.
Koliko mi je poznato, ovo je Kadijevićev film za koji je sam napisao scenario.

Nije bilo književnog predloška niti tuđih radova, i vidi se da je ovo bila svojevrsna priprema za njegov magnum opus, seriju Vuk Karadžić. Primećujem da film i dalje nije restauriran, što je zaista velika šteta, ali se nadam da će se to uskoro ispraviti. Da li ste ga vi gledali, i kakav je utisak ostavio na vas?

 
You must log in or register to reply here.
Back
Top Bottom