• Dragi članovi, prochitajte OVU vest u vezi nove teme!
  • Molimo vas sve da pročitate PRAVILA FORUMA i da se istih pridržavate.
  • Secret Level Discord server je LIVE! Za više informacija kliknite OVDE

Movie TV Ex-Yu filmovi i serije

Hvala na čitanju, nije ovo dovoljno da se obradi sve što je stavljeno u film. Možda poteram koleginice ili kolege sa podcastova da jednom uradimo dublju analizu. Jesam, klasik. Inače baš su pominali u razgovoru M i kako je Taško Načić sličio Piter Loreu, ali ja bih tu ubacio i Lon Čejnija u miks. :D
 
Биоскопски хит Марка Ђорђевића, “За данас толико”, који је побрао симпатије публике и критике, премијерно приказујемо у суботу, 04. јануара на Првом програму РТС-а у 21h.

www.rts.rs

За данас толико

Биоскопски хит Марка Ђорђевића, “За данас толико”, који је побрао симпатије публике и критике, премијерно приказујемо у суботу, 04. јануара на Првом програму РТС-а у 21h.
www.rts.rs www.rts.rs

Nisam stigao da pogledam u bioskopu, tako da jedva čekam subotu. Velika su mi očekivanja.
 
9SRRzqe.png


Jorgovani - Prozivanje i sprdnja na stvari u nasoj filmskoj industriji sa dodatkom meta momenata. Bilo je osvezavajuce videti Slobodu i Bosiljcica u ovakvim ulogama. Lezi im, imaju hemiju i prilicno su dobri, rekao bih Sloboda najbolja od cele ekipe. Ima tu zanimljivih odnosa, sem likova koje glume ovo dvoje, tu je i odnos izmedju rezisera i ostatka ekipe, pre svega s producentom i scenaristom.

Svideo mi se nacin na koji je snimljen, kamera koja cesto prati likove kroz prostor, duzi kadrovi, bez mnogo rezova.

Da se poradilo jos vise na odnosima, bio bi ovo dosta upecatljiviji film, ali i ovakav kakav je, dah je svezine u domacoj kinematografiji.
Mene je ovo dobro zabavilo, humor je prilicno uspesan, od mene preporuka.

p.s. Sloboda izgleda topciderski 🌟


5iWQrZD.png


Nedelja - Najzad pogledao ovo, imao sam odredjena ocekivanja, ali nisu se bas ispunila. Pre svega, film ocigledno ima problem zbog "film montiran iz serije" pristupa.
Izbacivalo se dosta, zbog cega odredjeni likovi i radnje prosto pate od nedovrsenosti. Moze se reci da se Dzej ni ne izdvaja kao glavni lik ovde, cak je vise Dzamba glavni i ima najbolje odradjen put. Falilo je ovde necega sto ce vise vezati za lik Dzeja, vece posvecivanje radu sa Marinom i Futom i ti poceci u muzici, generalno veci fokus da bude na Dzeju tokom filma. Nedopecen je film nekako.
Ono sto jeste za pohvalu je sam stil rezije. Oseca se od pocetka uticaj Skorsezea na rezisera, pre svega Goodfellasa. Sto bi rekao jedan na letterboxdu - As far back as I can remember, I always wanted to be Džej Ramadanovski.

Iako film malo luta negde na sredini, uglavnom je dobrog tempa i nemam nekih zamerki tu. Sa tehnicke strane je to dobro, al jbg, scenario najvise kvari ovo.

Preporucio bih za gledanje, okej je, ali ocekivao sam vise.
 
Last edited:
Lutao tako internetom i naletim prvo na klipove restaurisane verzije Vuka Karadžića koji su počeli da se pojavljuju kako je krenulo ovo sve što nam se dešava ovih dana. Gledam profil youtubera, i ubrzo skapiram da je to vlasništvo Srđana Mitrovića. Vama ovo ime možda ništa ne znači, ali to je jedan od ranijih kolaboratora Dejana Zečevića. I ima šta još da se vidi na njegovom kanalu, produžena i inicijalna verzija T.T. Sindroma. Skoro dva sata trajanja i sa tih dvadesetak minuta što su isečeni iz inicijalne verzije.

Ko se oseća hrabrim može da pogleda:

 
Od prilike kad izlazi Volja sinovljeva na torentima?

pogledao videoteka nije neshto wow ali ok je 3/5
 
Ko zna. To bi trebalo, cini mi se, prvo na RTS da izadje kao serija, pa mozda negde u tom periodu se pojavi i film. Za sada nema nikakvih vesti o tome kad ce to biti.
 
Serija bi trebala da se pojavi krajem ove godine. Film i dalje ima bioskopski život, pa im se ne žuri da to izbace pošto poto.
 
Apsolutnih sto (2001)



Često sebe uhvatim da se preisputujem kada se odlučim na korak gledanja filma iz daleke prošlosti. Ne volim da kvarim sliku onoga što sam gledao u formativnim godinama i što je tada ostavilo jak utisak.

Drago mi je da je situacija ipak povoljna i dobra za Srdana Golubovića i njegov dugometražni prvenac. Jako dobro je ostario u svakom pogledu.

Apsolutnih sto je bio najava svega onoga što je usledilo posle skidanja Miloševića, došli su neki novi igrači u odelima, i sa upitnim muzičkim ukusom, a pošten narod je ostao da se pati i snalazi u toj tranziciji.

I dalje tvrdim da je ovo najbolja uloga Vuka Kostića, njegov Saša Gordić je tinejdžer koji ima svetlu budućnost, ali se tokom čitavog filma lomi, da održi tu prividnost, kada se uzme u obzir teret koji nosi. Iako malo ima rečenica kroz njegove oči i držanje, dobićete dovoljno informacija. Zaista ne znam gde je Vuk to sve izgubio posle...

A teret mu je najbacio ko drugi nego brat, kojeg igra Srđan Todorović, bivši šampion u streljaštvu, a sada narkoman. Todorović je nekada bio rok zvezda, siguran sam da nije bilo potrebno glumiti neke od scena. Ali nekako ima dovoljno humanosti i empatije za Igorovog lika, i siguran sam da mu je ovo jedna od značajnijih uloga.

Milorad Mandić Manda ne shvata za ozbiljnog glumca, više ga je obeležio period rada na dečijem programu i kasnije u raznim komedijama gde je oduvek imao sporedne uloge. Njegov Runda je opasan antagonista i slika i prilika tadašnjih "biznismena" i emituje poprilično neprijatno prisustvo i opasnost.

Ne treba zaboraviti i dve epizodne uloge u kojima su se našli Slavko Labović (mislim da gospodina ne treba da predstavljam, ima pedigre!) i Andreja Srećkovića, nekadašnjeg člana benda Sunshine i DJ koji glume dva zelenaša i to posve uverljivo, sa sočnim scenama u kojim se izaziva strah od takvih protuva.

I u takođe manjim ulogama su Saša Ali, kao Cvika Igorov prijatelj, i Paulina Manov kao Sanja, Igorova devojka. Oni daju mali predah u interakcijama sa Igorom i smanjuju tenzičnost, a i dosta ga humanizuju.

Scenario su pravili Đorđe Milosavljević, Biljana Maksić i Srdan. Verujem da je prvi doprineo dosta jer mu se u kratkom roku zaređalo dosta scenarističkih zicera, a i Točkovi su prevashodno vratili naše ljude u bioskope, a za Biljanu ko ne zna, neka se pokrije ušima, radila je na najbitnijem filmu 90-tih: Lepa sela lepo gore i posle ostavila velikog traga kako i na velikom platnu, pa čak i na malim televizorima, ali u daleko komercijalnijim i pristupačnijim naslovima.

Što se Srdanove režije tiče, tačno se vidi da je ovo bio jedan mladi režiser koji je hteo mnogo da zagrize i prikaže. Od kadriranja koje bi posramilo današnje silne statične kadrove, ovde naprosto divlja menjajući kadrove i uglove.

A rad kameramena Aleksandra Ilića, što iz ruke, ili raznim fintama koje su kameru koristile da prikažu čak i pad pljuce, su sveže i energetične. Sve je to dobro upakovanu kroz montažu Stevana Marića, gde u ovom kratkom trajanju od 90 minuta, nema bespotrebnih scena već film prirodno i glatko teče i vozi do udarničkog kraja.

I nikako ne smem da izostavim da su Novi Beograd i blokovi glavni likovi kao i naši junaci od krvi i mesa. Svaka zgrada, ćošak i prozor su ukomponovani da nam prenesu kakav je život u njima. Sa jedne strane slavim kako su zabeleženi, a opet sa druge lamentiram jer je previše pokušaja bilo da se skine taj blokovski život.

Mogao bih da se osvrnem na uklopljene proizvode i sponzore tokom čitavog filma. Ne oseća se usiljenost kao kod novijih domaćih filmova gde maltene morate neprirodno da ih prikažete u svakoj sceni.

Andrej Aćin je komponovao muziku iz filma, i to je njegov stil tehna i roka koji je pekao još od rada na T.T. Sindromu. Uvodna špica se lako pamti i ulazi u uši. Pored njega istaknuo se i izbor bendova iz tog vremena URGH!, Veliki Prezir, Neočekivana Sila... i Ana Stanić. Možda je njena pesma nekako neprikladna za sam kraj, ali ona je bila i producentkinja tako da nje nije bilo, pitanje je i da li bi Srdan imao film.





Što se mene tiče, definitivno jedan od naših klasika.

Apsolutnih sto (2001) Letterboxd 4 zvezdice
 
Tri letnja dana (1997)



1997. godina je bila mračno doba za naše filmove, većina naslova iz te godine je komotno ušla u žanr "mizeri porna".

Tri letnja dana, su nekim čudom našla u konkurenciji da nas predstave na Oskarima za najbolji strani film, da prostite to je teška lakrdija. Ako je barem jedan od tih filmova iz te godine mogao da nas predstavlja, onda je to definitivno bio Ptice koje ne polete.

Na Adi Ciganliji su omogućili izbeglicama iz rata da se smeste i žive normalan život. Pratimo Sergija (Slavko Štimac) iz Hrvatske i Nikolu (Srđan Todorović) iz Bosne, koji samo pokušavaju da prežive radeći razne fizičke poslove za Gazdaricu (Mirjana Karanović) i njenog muža Erkea. (Petar Božović)

Tu je još i porodica koja se sastoji od Sonje (Mirjana Joković), njene majke Kaje (Milena Dravić), oca Dimitrija (Petar Kralj) i brata i neme sestre.

Film pretenduje da nam scenaristički prikaže kroz razne crnohumorne situacije i tragične scene koje bi trebale da vas pređu ko buldožer preko zida koji ruši da bi se gradio Beograd na vodi. Avaj, Gordan Mihić, scenarista ima nula taktilnosti u ovom pristupu, i umesto teške drame o kletim sudbinama naših junaka i junakinja dobijam nešto približnije filmu The Room, Tomija Vizoa.

Ne vredi ni to što su Štimac koji je večno osuđen da igra likove koji su u dodiru rata totalno skrajnuli, ili pak Srđan Todorović koji pokušava da emulira najverodostojniji bosanski naglasak, a ipak mu se i dalje odvali beogradski akcenat, u nekim instancama oživeli ove likove i daju vam nadu da će biti nešto sa njima do kraja filma. Obojica imaju neke mini pričice koje bi ih učinile zanimljiv, ali sve to ne dobaci dalje od nekih kratkih vinjetica.

Mirjana Joković je dobila najnezahvalniju ulogu moguću, i sa ove distance može se posmatrati kao jako sekstički prikaz devojke koja se obrela u lošem društvu i da bi pomogla svojoj porodici odlazi u prostituciju. Pazite i to ne bi bio problem da ona ima razrađenog lika, jedva da ima pet rečenica tokom čitavog filma i samo joj se ređaju sve gore situacije.

Ne treba tu ni zaboraviti ni Petra Kralja, koji stvarno odlično glumi nesposobnog oca pijanicu. A kao majku su uzeli Milenu Dravić kojoj ovo zaista nije uloga vredna za pomen, osim što pravi jednu grimasu.

U sve to je nekako i upleten Ivan Zarić kao dizelaški antagonista, koji više deluje kako su ti dizelaši delovali nekom, ko ih nikada nije sreo u tim vremenima.

Ali ipak trešnjica na vrhu ove neskladne torte jeste Mirjana Karanović kao zla gazdarica, koja je toliko dvodimenzionalna da su morali da joj stave perike u određenim scenama da bi mogli da poimamo u kakvom je stanju ova gospođa. Pride je tu Petar Božović kao njen muz i makro, koji je nosio sve šarene košulje koje je vaš deda već isfurao. Njih dvoje su trebali da budu jaki antagonisti, ali su dvodimenzionalni zlikovci koji ne bi mogli nikoga da zastraše čak i da im život zavisi od toga.

Za naše uslove ovo je relativno kratak film, ali iscepkane sitne priče i razni likovi, čak i kroz montažu jednog od naših najboljih montažera poput Andrije Zafranovića deluju kao gomila loših skečeva koje ubija loš tonalitet i scenario koji je mogao da bude mnogo utegnutiji i dobili bi fokusiraniji film.

Muziku je radio Vlatko Stefanovski, čini se da je čovek sebi lepo obezbedio da 90-tih godina radi skoro na svakom našem filmu i da od toga lepo zaradi i živi. Ne mogu da kažem da mu je ovo dobar rad, jer muzika nije toliko pamtljiva kao u drugim radovima.

Uostalom najčudnija je stvar što je ovo sve radila žena režiser, Mirjana Vukomanović. Ona je prevashodno imala dva tv filma, koje nisam imao prilike da pogledam, ali mislio sam da će više doprineti njena ženska vizura, međutim to uopšte nije slučaj.

Sigurno se pitate pa šta onda valja u ovoj papazjaniji? Imam i odgovor na to pitanje, zadnjih 5 minuta su tako nesposobno sklopljeni i zbrzani, gde žele da poentiraju sa mračnim patosom, a onda izistinski dobijamo "so bad, its good" momenat i glumu koja se svodi na preglumljivanje. Stvarno morate videti da biste poverovali da posle toliko meandrirajućih momenata pomisle to je kraj!

Tri letnja dana (1997) Letterboxd 1 zvezdica
 
Last edited:


Leptirica (1973)

Leptirica je vlasnica titula: najstrašniji domaći horor, i prvenac horora u našoj kinematografiji. Ovo su sve već mnogo puta izrečeni superlativi u vezi Leptirice, i naravno da ne piju vodu kada se gledaju iz današnjeg stanja horora.

Više je komedija, koja se bavi srpskim narodnim mentalitetom i trudi se da ovekoveči naše prastare običaje i život na selu. Kada se svemu tome pridoda da ima dosta ciničnog humora koji je jasna kritika srpskog mentaliteta. Iako je to bila ciljana kritika tadašnjeg komunističke kolektivne svesti, može se primeniti i na sadašnje vreme. Jer neke stvari se u našem mentalitetu i istoriji nikada neće promeniti. I dobro je da postoji vrsta ogledala u koju možemo da pogledamo i da se zapitamo kada ćemo se promeniti?

Centralni kadrovi su velikim udelom tu, daju jake slike koje mešaju srpsku svakodnevnicu sa onostranim fantastičnim scenama jeze. I dosta pripomaže i montaža zvuka kojom dominiraju zvuci prirode i samog mlina.

Upečatjiva je scena prikazivanja vampira i mlinara, koje se mešaju u belini brašna i krvi. Autentičnosti i pridodaje to što ne liči na klasičnog vampira već da su domaći aspekti mešavine vukodlaka i da kada je upokojeno ima šansu za drugi neživot, što čini motive retko korišćenje u popularnoj kulturi i prikazu vampira.

Namerno je dosta toga ostavljeno da se čita između redova, i jačina scenarija i filma je ta što nam uopšte ne daje konkretne odgovore kada se završi. Već na nama ostaje da sami dođemo do zaključaka. Što je za srpski film zaista retkost, jer poslednjih decenija se sve svodi da kraj mora biti razjašnjen, a umetnički porivi ugušeni.

Nije najstrašniji film kako su nam roditelji prepričavali, ali jeste bitan za našu kinematografiju, jer čuva našu kulturnu baštinu i običaje. Dobro je da je dobio priliku da bude remasterizovan, i zbog toga nas stavlja na filmsku mapu sveta, što nije mala stavka za film koji je izašao pre 52. godine.

Leptirica (1973) Letterboxd 3 zvezdice
 
VoivodBG said:


Leptirica (1973)

Leptirica je vlasnica titula: najstrašniji domaći horor, i prvenac horora u našoj kinematografiji. Ovo su sve već mnogo puta izrečeni superlativi u vezi Leptirice, i naravno da ne piju vodu kada se gledaju iz današnjeg stanja horora.

Više je komedija, koja se bavi srpskim narodnim mentalitetom i trudi se da ovekoveči naše prastare običaje i život na selu. Kada se svemu tome pridoda da ima dosta ciničnog humora koji je jasna kritika srpskog mentaliteta. Iako je to bila ciljana kritika tadašnjeg komunističke kolektivne svesti, može se primeniti i na sadašnje vreme. Jer neke stvari se u našem mentalitetu i istoriji nikada neće promeniti. I dobro je da postoji vrsta ogledala u koju možemo da pogledamo i da se zapitamo kada ćemo se promeniti?

Centralni kadrovi su velikim udelom tu, daju jake slike koje mešaju srpsku svakodnevnicu sa onostranim fantastičnim scenama jeze. I dosta pripomaže i montaža zvuka kojom dominiraju zvuci prirode i samog mlina.

Upečatjiva je scena prikazivanja vampira i mlinara, koje se mešaju u belini brašna i krvi. Autentičnosti i pridodaje to što ne liči na klasičnog vampira već da su domaći aspekti mešavine vukodlaka i da kada je upokojeno ima šansu za drugi neživot, što čini motive retko korišćenje u popularnoj kulturi i prikazu vampira.

Namerno je dosta toga ostavljeno da se čita između redova, i jačina scenarija i filma je ta što nam uopšte ne daje konkretne odgovore kada se završi. Već na nama ostaje da sami dođemo do zaključaka. Što je za srpski film zaista retkost, jer poslednjih decenija se sve svodi da kraj mora biti razjašnjen, a umetnički porivi ugušeni.

Nije najstrašniji film kako su nam roditelji prepričavali, ali jeste bitan za našu kinematografiju, jer čuva našu kulturnu baštinu i običaje. Dobro je da je dobio priliku da bude remasterizovan, i zbog toga nas stavlja na filmsku mapu sveta, što nije mala stavka za film koji je izašao pre 52. godine.

Leptirica (1973) Letterboxd 3 zvezdice
Click to expand...

У то време за људе који никада раније нису видели било шта везано за хорор и фантастику у животу (а што је био највећи део тадашњег становништва СФРЈ), и који су у тада имали свега два тв канала, а многи још увек нису ни имали телевизор, и у ударном термину од 20 часова им се пусти овакав филм (пошто је Лептирица заправо телевизијски филм који припада мини серијалу "Приче тајанства и маште" драмског програма Телевизије Београд), наравно да је великом броју људи од којих су многи тада били деца ово остало као нешто најстрашније и најтрауматичније у животу. Наводно је у Скопљу један човек и умро од страха, доживео је срчани удар.
 
You must log in or register to reply here.
Back
Top Bottom