Prešao Remastered Spider-man. Moram priznati da mi je igra bila pravi užitak, iako ima sitne boljke klasične sandbox igre. Ovaj tim koji je uzeo da napravi igru je uspešno kombinovao razne likove i momente i učinio svoju verziju Pitera Parkera i njegove bliže porodice i gomile nemzisa upečatljivima. Isprva sam mislio da su osmislili prave modele likova jer su facijalne ekspresije bile apsolutno neverovatne, i generalna glasovna gluma je na visokom nivou. Malo me smorilo kad sam saznao da su ipak skenirali prave ljude za te modele.
Što se tiče same igre, ako ste još od stare PS1 Spider man igre i kasnije Spider Man 2 sa PS2, čekali poprilično vernu adaptaciju i ljude koji razumeju šta Spajdija čini popularnim među raznim godištima, onda je Insomniac ekipa otkrila toplu vodu.
Osećaj da ste u njegovim cipelama i da krstarite gradom dok letite iznad nebodera ili trčkarate po zidovima, ili pak samo razbijate gomilu negativaca je zaista pun pogodak da se osetite kao dotični superheroj. Sam priča je zanimljiva, i pomalo osvežena, ali svi postulati iz stripova i čak i Rejmijevih Spajdermen filmova su strogo ispoštovani. Lagani deo akcije i zabave, pa malo sapunica momenata da li će biti nešto sa Meri Džejn ili ne, i česti momenti gde se sam Piter Parker i Spajdermen nađu na ivici da odustanu od svega.
Kada bi se izuzele sve sporedne misije i razni zadaci kojima vas obasipaju unutar mape, da ne biste samo rekli, ok velik je ovo grad, ali praznjikav. Umeju da budu repetativni, i nisu toliko recimo zanimljivi kao u jednom drugom superherojskom naslovu koji je poslužio kao velika inspiracija.
Postoje minimalni momenti u kojima možete da gradite Spajdija, jer sa svakim otvaranjem kostima dobijate i donekle i nove moći koji taj kostim donosi, pa kako otvarate sposobnosti iz menija, možete da kombinujete sa raznim kostimima. Ima i dsota kostima koji su samo čista kozmetika i ne daju vam ništa. Spajdi ima i razne alatke koje mu pomažu, moram priznati da sam pre kraja prvog poglavlja počistio čitavu mapu i otvarao lagano sve. I da uzmete pola od tih pomagala biće vam dovoljni da se obračunate sa silama neprijatelja kojih će biti sve više i više kako igra ide ka grandioznom kraju.
Ti sporedni zadaci su zaista jedna vrsta boljke, jer vi svakako morate da ih završavate ako želite da otvorite razne pogodnosti, nove kostime, mogućnost da nadogradite neke moći isl. Žao mi je samo što posle kratkog vremena shvatite da ima bezmalo desetak varijacija na svaku temu i to brzo dosadi. Imam i problem sa time što je grad nekako mrtav. Jeste lepo dizajniran, i zaista su se potrudili da ga prikažu kao živog i da tu ljudi žive. Mislim sam dizajn grafita kako odmičete od urednijih delova grada do Harlema, svaka čast ko im je bio savetnik, ali osetio sam taj funk i stil. Ali, npcijevi, isto slična situacija možda 15 modela na čitavoj mapi, uglavnom se šetkaju, ponekad vam bace kosku, ili beže kada krene belaj. Nekako mi je to pokvarilo imerziju da se radi o pravom gradu. Posebno veliki propust kada gmižete po zgradama i vidite da su sredili svaki enterijer, i da je svaki ofis, ili stan prazan. Verujem da bi ti dodatni detalji još napravili zahtevniju igru, ali eto mogli bi to da izmene.
Da bi malo razbili momente sa Spajdermenom, par likova dobija svoje šunjalačke misije, koje ruku na srce nisu baš zanimljive za igranje. Iskreno voleo bih da su su ih jednom iskoristili, ali verujem da su želeli da naprave da bude drugačija dinamika.
Muzika koja se čuju tokom igre je fantazija, bukvalno je na nivou filmske muzike u Rejmijevim Spajdermenima, ali nije ni omaž, ni remiks. To su sveže teme koje vam daju vetar u leđa da čak i kada naletite na teže delove, želite da istrajete i vidite kako će sa priča ove verzije Pitera završiti.
Jako dobro su urađeni, momenti borbe sa
kraljicama (Bringing IT BACK, BEJBI) i to je široka paleta proverenih neprijatelja koje Spajdermena muče u svim mogućim naslovima. Par njih su zaista sjajno izvedene (Shocker npr.), dok je većina , na neki način poput prevare, uštrojena, jer sam čitao da su negde imali sasvim drugačije zamisli i da su morali da napakuju svedenije varijante borbi. Šteta jer bi veći izazov učinio te borbe još boljim ili bi sigurno maštovitije mogli da im pristupe da su bile jedan na jedan.
Rokuno sam većinu podešavanja na maksimum, i generalno samo dva puta mi je pukla igra. Negde u drugom poglavlju su počele da se pojavljuju distorzije tekstura, ali mi to i nije toliko smetalo jer je uglavnom išlo tokom animacija.
Evo šta bih voleo da vidim kod nastavaka, da priča ne bude baš toliko linearna i da se gura kroz te glavne misije. Pazite sada, čak i taj neki friend-dating sim stil bi bio fin da se inkorporira i time prikaže više Piterov život. Mada možda to većini ljudi ne bi leglo, ali nekako mi to ide uz Spajdermena.
Iako je borba solidna, daleko je od odlične. Često se dešavalo da zbog silnih kontrola (igrao na džojstiku) ili on omaši, ili izvede drugačiji potez. (dobro ponekada sam i button mashova, kriv sam!)
Voleo bih da te sporedne akcije a sakupljanjem bodova i svega budu šarenolike. Mogli su stvarno da ubace misiju da spasete mačku sa drveta, ili neke obične stvari da radi po komšiluku.
DLC sam započeo, ali pošto sam primetio da je sve na sličan fazon kao i u inicijalnoj igri, pauzirao sam pa ću probati kad se malo ohladim. Ovo bih zaista preporučio svim ljubiteljima pomenutog Čoveka Pauka, jer mislim da od ovoga nije dobio bolju adaptaciju u svetu igara. Samo kad bi se eto rešile te neke sanbox boljke, i bolji dizajn misija i još par stavki i bio bi ovo GOTY naslov.
P.S. Da ne zaboravim, stvarno su pokidali sa režijom animacija. Vidi se da je neko odradio odličan storibording koji kadrovi i montažne finte funkcionišu za sapunjarske i dramske momente, a kada treba da se ide na veliko kada krenu epski momenti.
