Pogledao Dark Waters (2019)
Ovo sam negde po izlasku pustio kevi da gleda te proceduralne sačekajte kraj da vam napišemo šta je bilo itd.
Onda sam preko nekih drugih skroz kanala nabasao na Safe (1995) istog reditelja i sablaznio se kakvo je to remek delo.
Po kazni sam uzeo da odgledam Dark Waters. Šalu na stranu zanimalo me ima li tu kao u Safe te psihološke tenzije, super jezive atmosfere koja neosetno klizi u horor, naznaka apokalipse itd.
Prvo ovo je natprosečno kvalitetan film i tu nema diskusije. Režija, kamera, gluma, sve je to THE CINEMA. Nije to ono kao Spotlajt, ugrabili smo prvi tematiku, snimaj da oskara kupimo pa begaj, ne moraš da gasiš kamere kad odemo.
E sad koliko god da sam ja bio raspoložen na maks da mi se svidi film i oduševi a na nekim mestima jeste (i to prilično) - ne bi ovo nikada ponavljao.
Rufalo je odličan, to je onaj glumac kojeg znam iz Zodijaka i moguće da me je zbog toga film u dosta momenata podsećao na Finčera mada više je to zbog celog tog proceduralnog tripa koji je meni u ovom filmu baš bio show stoper. Prosto vremenski skokovi su preveliki, nagli, nama mora da se ispriča ceo ovaj slučaj i tu nema vrdanja. U početku je to sve na mestu, film ima taj mračan i jeziv flow koji me čak podsetio odmah na Safe. E onda negde od polovine krene kasapnica ono idemo jako 2002, 2005, 2009, 2015 rokaj ga samo preskači i tu je meni kraj filma. Naravno mnogi ljudi su baš i Zodijaku oduvek ovo zamerali ali Zodijak jbg ima neke mnogo jače adute da sad ne idem tim smerom plus druga stvar koliko god Tod Hajns da je pokušavao da ubaci te filmske dinamike i ovde - ova priča je takva da je sama po sebi zajebana i šokantna. Ona treba da se čuje i vidi, posebno mi je vrh što su neke od da kažem žrtvi celog zločina imale kameo. Film ima momente kad je jeziv, neprijatan, ima dosta jake detalje koji su def. tu tek na drugo treće gledanje al opet ja ne bi imao taj motiv nema šanse što je šteta.
Dakle ne mislim da je Rufalo trebao da ima unakrsnu vatru heklerima sa henčmenima DuPont korporacije ali majku mu jebem kad u jednom trenutku film postane splet sedeljki, razgovora, ponavljanja jednog te istog različitim ljudima, zaključivanja nečega što je svaki gledalac odmah na početku zaključio itd. nema te montaže i preciznog vremenskog skoka koji to može da spase.
Dark Waters je tipičan proceduralni film po pitanju svih mana koje može imati takav tip filma.
Jedino je šteta kada je iza kamere reditelj koji može da pruži više od klin snimljene dramatizacije.
Koga zanima dalje o samom slučaju posle gledanja filma evo par linkova