• Dragi članovi, prochitajte OVU vest u vezi nove teme!
  • Molimo vas sve da pročitate PRAVILA FORUMA i da se istih pridržavate.
  • Secret Level Discord server je LIVE! Za više informacija kliknite OVDE

Movie Ne-aktuelni filmovi

Ja sam ga bojkotovao zato što nisu uzeli glumca sa bliskog istoka.
 
Bio je pristojan Princ tada, takodje jako dobar OST Hari Gregson Vilijamsa koji je iz nekog boljeg filma....

Inače šta znam Dzejk je meni takav glumac uvek imam osećaj kao da glumi umesto nekoga ko je trebao pa nije mogao....pa mi je i u Princu bilo ok što je tu.
 
Catchfire aka Backtrack (1990)

U fazonu ovo je Denis Hoper organizovao da se povata sa Dzodi Foster i to mi je legit ali van toga ima šta da se vidi. Natrpao je baš strava kast (Dzo Peši ulazi polako u Goodfellas mod) , na par mesta sam se cepao i generalno tripujem da bi na drugo gledanje filma još jasnija bila ta arti nota koje def. ima ali nažalost to se neće desiti. Catchfire je bruka naziv, film ok





Death Becomes Her (1992)

Kao epizoda horor omnibusa (Tales From the Crypt recimo) razvučena na ceo film plus raskošno snimljeno i režirano. Iz ovog ugla skroz netipično za Zemeskisa i pre bi se zajebao pa pomislio da je Gilijam ili Barton ali štagod. Iako humoreske snažno preuzimaju u drugom delu jbg smejao sam se i nedostaje mi u mejnstrim filmu ovih bizarnijih horor zajebancija sa AAA glumcima. Bruka rani post T2 CGI Love It.
Takodje film ima taj ambijent ko prvi Betmen ne znam kako se to zove slično kao i Hadsaker Proksi prosto grad i sve mi izgleda ko Gotam čekam samo Brus Vejn da izleti iz kola samo bez fotografija molim.. Možda se i ja to tripujem ali svakako Bartona bi morao više da cenim.





8mm (1999)

Ovo su svi gledali sem mene pa ću kratko. Prva polovina filma 12/10, Dzoel Šumaher na steroidima, neka najjača horor-porno estetika trilera ikada. Druga polovina nažalost vanserijski sunovrat u mediocore triler ko nemam pojma Poljubi devojke, Kejdz polako mutira u ovog danas u fazonu daj mi dozvolu da ti osvetim ćerku, manijak je u stvari običan osobenjak kod keve vernice etc. jbg. Ali ne mogu da kažem, sknio sam OST da se nadje, znači čaša je polupuna. Kejdz pokidao.


 
Last edited:
The Night Stalker (1972)

Sinopsis:

Carl Kolchak je novinar-paparaco (nightcrawler!) koji živi u Las Vegasu i ulazi u kontakt sa vrućom pričom gde razne devojke bivaju ubijene i nedostaje im krvi.

Ako vam ova rečenica zvuči jeftino, onda ste na pravom putu. Kolchak je nastao iz pera Jeff Rice, pulp autora koji je pisao kratke novelice o "paranormalnim" avanturama dotičnog novinara, koji voli dobro da popije, opleve se u krevetu sa mlađanim prijateljicama noći i ima britku jezičinu i da nikome ne ostane dužan.

Na ovo se može gledati kao preteču i veliki uticaj na serije poput The X Files, Millenium, Roswell.

Ono na šta vas odmah upozoravam sam film nije neko zlato u smislu narativa ili likova. Kolchak sve vreme melje, a taj deo naracije je postao zastareo i retko koji film ili serija može to dobro da iznese pa me je u više instanci gušio nego što je doprimeo atmosferi.

Što se horor aspekta tiče, sve je to standardno odrađeno, verujem da je ovo bilo nekome strašno 70-tih, ali je sada posve naivno.

Ako bih najviše morao da pohvalim jedan deo film, to su same scene akcije, koje su odlično kadrirane da se vidi svaki udarac i borba, ima čak jedna kratka ali slatka haotična scena, koju je trebalo iskordinisati i gde sam bukvalno skočio od radosti, kao da je neko dao gol.

U suštini ovo bi valjalo samo ispratiti, ako vas zanimaju pop kulturne preteče serija iz 90tih pa naovamo koje su se bavile sličnim temama.

Mene je još poguralo što je samu seriju (ima i još jedan tv film) na scenarijima radio niko drugi do legenda David Chase, i zbog toga sam se zainteresovao da ovo iskopam, međutim seriju je jako teško naći, a na ovom filmu nije dao svoj doprinos.

I ono što me je možda najviše iznenadilo tokom filma, je izbor glumaca, svi ljudi koji se pojavljuju u ovom filmu guraju od 50 pa naviše. Pokušajte da se setite u protekloj deceniji kada ste gledali filmove ili serije da imate starije i markantne ljude.

Jaka 4.


Dark Passage (1947)

Pošto smo spominjali noir, odlučio sam se da skinem jedan Bogartov klasik koji nikada pre nisam stigao da odgledam.

I mogu Vam reći da nije bilo greške u ovom izboru!

Sinopsis: Vincent Perry (Bogart) je odbegli zatvorenik iz San Kventina koji je optužen za ubistvo svoje žene, u toku svojeg bega upoznaje Irene Jensen (Bacall)
koja mu pomaže da ostane skriven i otkrije ko i zašto su to učinili.

Prvih pola sata je bilo iznenađenje jer su koristili tehniku iz prvog lica da ispričaju iz njegove vizure, šta mu se izdešavalo. Pokušao sam da se setim da li sam gledao neki do ranijih filmova iz tog razdoblja da je koristio ovu tehniku i ne pada mi sada ništa na pamet, ali za ono vreme hrabar potez kada se uzme u obzir da su filmove prodavale zvezde poput Bogarta i njemu sličnih, a gde ćeš da radiš film gde tek kasno vidiš lice glavnog glumc.

Ono što me je baš iznenadilo u vezi filma, da nisam uspeo da pogodim šta će se konkretno izdešavati do samog kraja.

Dosta su stvari postavljene ambivalentno, i sve vreme sam razmišljao da li je Vincent zaista kriv, i zašto bi mu Irene pomagala u takvoj situaciji i kakvi su njeni motivi.

Što se same glume tiče Bogart je ovde po meni bio jako čudan, igrao je lika koji je preplašen, vidi se po držanju, izrazu lica, i što nije imao standardne kul poštapalice kao u ostalim klasicima gde je glumio šmekere. Ne mogu baš da utvrdim da me je kupio sa time, ali barem je pokušao nešto drugačije.

Lauren Bacall nije bezveze zvana jedna od najlepših žena i zvezda tog vremena, njena Irene je puna šarma i gracioznosti koje mi nekako nedostaju kod današnjih glumica. I posve je super izgrađen lik, nije ono što se čini, i ima dubinu i želite da vidite kako će se priča završiti i po nju jer je ipak upala u jednu vrstu vrzinog kola.

Pored njih, ima dosta sporednih uloga, i svi su odradili valjan posao, jednostavno rade kao delovi slagalice u ko je ovo uradio?

Ali ono što je mene najviše kupilo su, naravno epizodisti, to su takve face da se stvarno na momente oseti San Francisko 1947, ako ste ikada gledali slike starih polaroida iz tog razdoblja gde vidite taksiste ili kafedžije, meni je ovo bio samo još jedan veliki plus.

I ono što sam takođe primetio kako je San Francisko iskorišćen da bude svetliji deo priče, iako su koristili mnoštvo naslikanih pozadina, ima prilika da se vide plaže i strme ulice i famozni most po kojem je poznat i to samo pridodaje da ima drugačiji noir osećaj od ostalih filmova koji su konstantno po mraku i po raznim ćumezima koji drežde od prljavštine i patosa.

Moram pohvaliti i pokušaj rane psihodelije unutar filma, verovatno će to nekome sada izgledati presmešno, ali kada se uzme u obzir da efekti tada još nisu bili razvijeni, meni je bila zabavna i dobar pokazatelj kako sa malim inventarom i par efekata u montaži možeš dosta da postigneš-

Sam narativ je napet i zaista sam bio do kraja filma, šta će se sve izdešavati, što je velik plus, jer kada smo otvoreni raznim medijima i imamo toliko predznanje ume to da pokvari užitak nečega.

Definitivna preporuka ako nikada niste gledali film, i dalje se dobro drži sama misterija, gluma je odlična, ima tu i vrcavih razgovora, što je ponovo plus jer najstatičnije scene gde ljudi danas razgovaraju u filmovima su generalno dosadnjikave, ali kada nešto napraviš dobro ostaće očigledno i posle XY godina.

Jaka 8. Teži ka 9.
 
Last edited:
VoivodBG said:
Prvih pola sata je bilo iznenađenje jer su koristili tehniku iz prvog lica da ispričaju iz njegove vizure, šta mu se izdešavalo. Pokušao sam da se setim da li sam gledao neki do ranijih filmova iz tog razdoblja da je koristio ovu tehniku i ne pada mi sada ništa na pamet.
Click to expand...
E i ja mislim da je prvi put, vrhunski uvod skroz me podsetio na neku Sega CD igru...

Ja bi još sa Bogart - Bakal filmovima naveo i Key Largo, To have and Have Not, Big Sleep...odlični su.
 
Siberia (2020)


Abel Ferrara je jedan težak i namučen tip i ponekada njegovi filmovi umeju da budu dobri zbog gomile patosa i mraka koje istražuju, ali mogu da se utope u konstantnim preispitivanjima o ljudskoj egzistenciji (pogotovo veri, čovek je hc katolik!) i šta to nas na kraju dana sve pokreće, da uopšte radimo sve ovo?
Siberia mi ostavlja pomešan osećaj, na momente je jako rastegnut i dosadnjikav, ali se onda desi nešto posve neobično i nestvarno i ingeniozno da ipak ostanem tu do kraja i vidim kako će se sve odigrati.

Film prati Clint-a (Willem Dafoe) izgnanika u Siberijskim tundrama gde drži bar na kraju sveta. Mušterije su mu Eskimi i Rusi, čiji jezik ne razume. Pokušava da pobegne od sebe, ili još bolje da pronađe ono što je izgubio unutar sebe, ali to ne polazi uvek za rukom.
I na tome bih ostavio sinopsis, da se ide u dalje prepričavanje ovog kratkog nadrealističkog filma, , i treba da ostane nešto za lični utisak ako se usudite da ga pogledate.

Vratio bih se na Abela, on je star čovek, gura ka 70-toj, i stvarno je pohvalno kada i dalje imaš snage da radiš bilo šta u tim godinama.
Ovo je ujedno i peta ili šesta kolaboracija sa glumcem Willem-om Dafo-om koji je evidentno velika muza Abelu, i čini se kako on projektuje sebe kroz Dafo-a. U suštini ovaj film je uvid u stanje uma, samog režisera.

Dafo je specifičan glumac, svoje umeće je kovao u pozorištu, i to se može videti tokom filma, koji je više postavljen poput predstave.
Postoji scena u kojoj Dafoe razgovara sa samim sobom, u tri verzije, otac i sin i njegov lik.

Ako se neko seća njegovog preteranog performansa unutar prvog Spider-man od Sam-a Raimi-a, na tom je tragu definitivno i na momente deluje kao parodija, ali opet ingenioznost Willem-ova je ta što iako možete da se zacerekate, on bukvalno ne trepće dok sve to radi i iznosi sa gracioznošću i stilom do kraja, gde ćete ipak ceniti njegovo umeće i prestati da se smejete.

I tu leži ingenioznost Ferrare, da odabere Dafo-a, koji razume šta mu je predato i sa čime mora da radi, većinu scena sam. Neki drugi glumac bi poklekao i film bi bio komedija.

Vratio bih se ponovo na Ferrarinu zamisao, ako ste ikada čitali bilo koju vrstu knjige iz psihologije, Frojdova dela, a posebno o ljudskoj podsvesti Carl-a Jung-a, uvidećete da su mnoge stvari crpljenje iz njihovih učenja i pisanja.

Animus i Anima, preispitivanje svih životnih razdoblja od detinjstva pa do starosti, plodnost i trulež, film obiluje jakim scenama koje poseduju sve to.
Ali istovremeno se čini kao da se trudi da napakuje što više takvih stvari u kratak rok trajanja, i skače sa scene na scenu i time kao da potencira da ima ADHD poremećaj i verujem da će zbog toga biti neinteresantan mnogima i da će ih odbiti čak i da ga završe.

Neke scene su inspirsane starim filmovima iz 70-tih, gde se nasilje i golotinja susreću bez pardona, a i ujedno bez ukusa, iako efektivni i potresni, mogli su da budu skraćeni.

Da sumiram ovo čitavo iskustvo, često se žalim kako su filmovi postali lagani za konzumiranje, jako malo truda i razmišljanja je uloženo u pravljenje istih, i retko se dešava da neki naprave izazov.

Mislim da je Ferrara bio na dobrom tragu sa ovime, ali se izgubio negde u svojim pećinama i rasplinjao se sa raznim detaljima. Jeste naporan za gledanje, i posve je pretenciozan, ali je dobro videti da neko ima volje i snage da isporuči nešto svoje, a da nije sastavio nekakav korporativni entitet.

5 tvrda da ne može biti tvrđa.

Za kraj ostavljam vas sa najjačom scenom u filmu, koja jeste spoiler pa možete i ne morate da ispratite.

Willem Dafoe je car.

 
Last edited:
Videcemo kako ce Emmerich-ov Moonfall da ispadne za pola godine, uvek sam raspolozen da sa vremena na vreme pogledam neki disaster flick.

Od Jack McDevitt-a sam procitao dosta od Accademy i Alex Benedict knjiga, ali Moonfall nisam.
 
Pojma nisam imao da se vraća na stari teren, nisam mu gledao film od 2012 tako da jedva čekam
 
Prečesto ih repriziram pa je apsolutno besmisleno da išta kucam, al evo nekih filmova koje treba videti kad se spotaknete o misao da ništa novo ne valja. Mislim da sam svaki gledao više od tri puta.





 
Kao Anime da je neko snimio sa pravim glumcima, bkv je tako kadrirano kidanje. Radnja mi je bila nepotrebno zapetljana jbg. Kao onaj noviji Korejski Villainess taj neki tip problema sam imao.




Bez brige ima lep blu rej ali nema klin trijler to je što je. Do pola jako dobra atmosfera sparine pustare stopilo se sa situacijom, od pola na silu neki noar zaplet, šteta tvrd kraj tho.




Evo ceo dok. Umetnički putopis / filozofija. Veoma preporučujem makar do pola deo u Tokiju 1980-83 taj neki period, stvarno neki prozor u budućnost. Od pola jbg kreću mnogo neke filozofije nešto mi se rasuo koncept a možda je trebalo tako, mislim jeste sigurno hshsh




Opet ima fin blu rej, jbg trejler je iz bioskopa lol. Pa super je ovo jako lepo snimljeno, top dočarana vukojebina, i dve buduće veličine sijaju jako ovde da ih ne imenujem. Nešto me smara ta karakterizacija gde se likovi svedu na neke viceve al ono opravdano je sve SINEMA. Izuzetna ljubav prema sisama, malo gde sam video veću.

 
Last edited:
Ipak 18, ali mislim da je u filmu baš kao 16.

“Penélope Cruz was 18 years old when she starred alongside Javier Bardem in Jamón Jamón, 1992.”

Mada sad postaje sumljivo....

Signed by an agent at the age of 15, she made her acting debut at 16 on television, and her feature film debut the following year in Jamón Jamón (1992).
 
Parasite Eve (1997) - Saturn Sinematik CGI, Final Fantasy muzika (link ispod), Romansa sa Mitohondrijom Evom itd, Japan na Maks.
Verujem da su igre mnogo bolje ali i ovo mi je bilo sasvim zanimljivo iskustvo. Evo ceo film ispod ionako ni nema da se skine ljudski.






Croupier (1998) - Klajv Oven nosi ovaj film lepo, život je kocka kao takav, stabilna režija, psihologije pucaju. Zahvalan za višestruka gledanja zbog slojevitosti i tvrde britanske drame. (ipak nam je Majk Hudzis dao remek Uhvati Kartera).

Scene iz filma uz West End Girls najs.




Flesh and Bone (1993) - Apsolutno zaboravljen i nebitna Noar - Drama. I mogu reći da se slažem ali meni se svidela vrhunska atmosfera prve polovine filma plus iako banalan po malo, imao je težinu taj kraj. Možda je ovo trebalo da bude nešto kao prošlogodišnji Let him Go sa Kevin Kostnerom koji je upravo bio tb na ovakve filmove tako da eto bolje da preporučim njega...

Denis Kvejd odličan , urlam i to sam rekao hshsh..




Cast a Deadly Spell (1991) - Najzanimljivije je što je film isteran od početka do kraja kao regularan Noar iako je Ktulu Mitos?? E sad ono što mi smeta je što Martin Kembel prosto tretira sve regularne scene kao da nema tu nikakve kosmičke strave koja sledi, u fazonu to je svet u kojem je to neka regularna pojava isto ko i slučaj nestale osobe. Taj miks mi je smetao ali to verovatno ne znači da je loše izveden nego jbg ne leži mi kao koncept. Jako monster finale plus glavnog negativca znamo kao Pandura Henka Andersona iz Detroit : Become Human, cirkus. Kidaju ovi kablovski trejleri sa pompeznim najavama.

 
You must log in or register to reply here.
Back
Top Bottom