• Dragi članovi, prochitajte OVU vest u vezi nove teme!
  • Molimo vas sve da pročitate PRAVILA FORUMA i da se istih pridržavate.
  • Secret Level Discord server je LIVE! Za više informacija kliknite OVDE

Moja Top Lista Najboljih Jrpg Igara Ikada

Upravo zavrsih jednu veoma zanimljivu igru. Rec je o Eiyuden Chronicle: Hundred Heroes. Igra ne skriva da kopira stare dobre Suikoden igre. Toliko poznatih mehanika su izazvale udar nostalgije pa su mi neprestano navirala secanja iz tog zlatnog doba Jrpg igara. Tako da sam ovu igru igrao sa konstantnim smeskio na licu. Na zalost iako su neke stvari unapredjene i izgledaju bolje nego u Suikodenu ipak u vecini stvari stara legenda sije naslednika. Pogotovo je to izrazeno u prici i odnosima izmedju likova. Koji su mi ponekada plitki, nedoreceni ili isforsirani.

Da krenemo od dobrih stvari. Igra izgleda preklepo u nekim momentima. Napredak likova lepo resen pa svi novi borci koje otkljucate za par borbi postanu konkurentni za prvu postavu. Tako da sam celu igru eksperimantisao sam novim borcima. Mislim da sam isprobao sve likove koje sam otkljucao. Borba je potezna gde na pocetku runde svim borcima dodelite komande unapred. U principu nije losa vrsi posao. Cak ni random encounteri ne smaraju puno posto nisu veoma cesti a kasnije u igri sa nekim predmetima ih mozete dodatno usporiti. Nadogradnja zamka je odlicno odrajena. Prica iako ne moze prici onima iz Suikodena nije losa.

Dueli i velike bitke su lose odradjene i dosadniji su deo igre. Srecom nisu toliko ceste. Dizajn nekih bosova je mogao biti bolji. Mini igre nisu nesto preterano interesantne. Ali najveca mana igre je ta sto skoro sve sto nije vezano za glavni quest zahteva neku vrstu grinda. Postoji grindpvanje gde se do besvesti treba boriti sa istim neprijateljima da bi dropovali odredjeni item. Grind sa sakupljanjem nekih resursa koji su vam veoma potrebni. I najdosadniji kada treba upecati odredjenu vrstu ribe da bi se otkljucao veoma bitan lik za razvoj dvorca.

Posto je grind nesto za sta vise nemam zivaca u poslednjoj trecini igre sam se fokusirao na zavrsavanje glavne price i posle toga izbrisao igru. Tako da sam utrosio jedno 50 sati i odkljucao 83 od 120 heroja. Da nije ovog problema verovatno bi se potrudio da odkljucam sve likove i sagradim dvorac do kraja.
Bas steta posto mi je igra bila zabavna za igranje ali su ipak uspeli da zaseru.

Na kraju igra ima moju preporuku pogotovo za one kojima su Suikoden igre ostale u lepom secanju.
 
Last edited:
Brate podugacak tekst a malo vremena pa je na brzinu napisan. Previd je u pitanju ispravljam sada. Hvala na opazanju.

Edit
Sada vidim da sam na vise mesta napravio istu gresku. Kao neko ko u skoli nije ucio engleski vrlo lako mi se mogu desiti ovakve slovne greske ako na brzinu pisem sto je sada bio slucaj.
 
eiyuden je koliko znam igra na kojoj i jesu radili tvorci suikodena... planiram da je odigram, ali nikako ne postižem...
 
cipak said:
Upravo zavrsih jednu veoma zanimljivu igru. Rec je o Eiyuden Chronicle: Hundred Heroes. Igra ne skriva da kopira stare dobre Suikoden igre. Toliko poznatih mehanika su izazvale udar nostalgije pa su mi neprestano navirala secanja iz tog zlatnog doba Jrpg igara. Tako da sam ovu igru igrao sa konstantnim smeskio na licu. Na zalost iako su neke stvari unapredjene i izgledaju bolje nego u Suikodenu ipak u vecini stvari stara legenda sije naslednika. Pogotovo je to izrazeno u prici i odnosima izmedju likova. Koji su mi ponekada plitki, nedoreceni ili isforsirani.

Da krenemo od dobrih stvari. Igra izgleda preklepo u nekim momentima. Napredak likova lepo resen pa svi novi borci koje otkljucate za par borbi postanu konkurentni za prvu postavu. Tako da sam celu igru eksperimantisao sam novim borcima. Mislim da sam isprobao sve likove koje sam otkljucao. Borba je potezna gde na pocetku runde svim borcima dodelite komande unapred. U principu nije losa vrsi posao. Cak ni random encounteri ne smaraju puno posto nisu veoma cesti a kasnije u igri sa nekim predmetima ih mozete dodatno usporiti. Nadogradnja zamka je odlicno odrajena. Prica iako ne moze prici onima iz Suikodena nije losa.

Dueli i velike bitke su lose odradjene i dosadniji su deo igre. Srecom nisu toliko ceste. Dizajn nekih bosova je mogao biti bolji. Mini igre nisu nesto preterano interesantne. Ali najveca mana igre je ta sto skoro sve sto nije vezano za glavni quest zahteva neku vrstu grinda. Postoji grindpvanje gde se do besvesti treba boriti sa istim neprijateljima da bi dropovali odredjeni item. Grind sa sakupljanjem nekih resursa koji su vam veoma potrebni. I najdosadniji kada treba upecati odredjenu vrstu ribe da bi se otkljucao veoma bitan lik za razvoj dvorca.

Posto je grind nesto za sta vise nemam zivaca u poslednjoj trecini igre sam se fokusirao na zavrsavanje glavne price i posle toga izbrisao igru. Tako da sam utrosio jedno 50 sati i odkljucao 83 od 120 heroja. Da nije ovog problema verovatno bi se potrudio da odkljucam sve likove i sagradim dvorac do kraja.
Bas steta posto mi je igra bila zabavna za igranje ali su ipak uspeli da zaseru.

Na kraju igra ima moju preporuku pogotovo za one kojima su Suikoden igre ostale u lepom secanju.
Click to expand...
Svi ti grind momenti su vrlo light u odnosu na druge igre i postoje itemi koji drastično pomažu. Ja sam skupio sve heroje i završio zamak što je jedan od boljih aspekata igre.

Svakako je igra dobar omaž Suikodenu ali u totalu za klasu ispod i neke stvari deluju 80% završene.
 
Obrnuh jos jednu Tales of igru u pitanju je Tales of Xillia. U nekim aspektima odlicna ali imam par krupnih zamerki. Da pocnem od dobrih stvari.

Prica je jedna od boljih u citavom serijalu. Zanimljivi likovi i odnosi izmenju njih su lepo razradjeni. Akciona borba sa par novih mehanika je dovoljno zanimljiva da ne mogu da kazem ovo je vec vidjeno. Sam svet je praznjikav ali dovoljno zanimljiv pa ga ipak svrstavam u kategoriju dobih stvari. Zanimljiv mi je koncept gde prodavvicama donirate materijale i novac da bi im podigli nivo i odtkljucali bolje predmete u ponudi. Mada to ima jednu manu ako se fokusirate na budzenje nivoa samo jedne prodavnice na primer one koja u ponudi ima oruzje. Mozete kupiti mocnio oruzje veoma rano u igri i tako borbe uciniti smesno lakim.

Za razliku od glavne price u koju je ulozeno puno truda sporednog sadrzaja ima veoma malo. Veoma ne nezanimljiv i njegovo prelazenje ne donosi nikakve posebne benefite tako da se moze potpuno ignorisati. Sto sa i ucinio u drugoj polovini igre. Ne znam da li ju tvorci igre zurili ili su jednostavno bili lenji ali par stvari je bas otaljano i u mnogome kvari utisak o igri.

Sve luke u igri izgledaju potpuno indenticno bas ono jedan kroz jedan kopije. Posto ih ima dosta malo bode oci. Takodje i table to jes paukove mreze koje sluze za razvoj likova su 90% iste za sve. Svako poboljsanje se nalazi na istom mestu za svakog lika. Jedino se razlikuju specijalne vestine koje su specificne za odredjenog borca ali se i one nalaze na istom mestu na mrezi kod svih.

Na kraju mogu reci da je u pitanju odlicna igra sa par vecih nedostataka ali ipak vredna igranja. Pogotovo sto je kraca u poredjenju sa vecinom igara iz zanra.

Posto je imam na disku morao sam da obrisem prasinu sa PS3 i upalim ga posle par godina. Najaci utisam mi je trajanje baterije iako je stara 10+ godina 3 puta duze traje nego da PS4-5 kontrolerima. A svojevreno sam zamerao DS3 kontroleru slabu bateriju.
 
Haha slabo pratim vesti. Nisam imao pojma da izlazi remaster. Mada i da sam znao to ne bi promenilo moju odluku da odigram orginalnu verziju.

Imam disk gde se nalaze kec i dvojka zajedno. Tako da je i dvojka u planu da se odigra. Samo da malo presecem sa necim drugim. Poceo sam jednu zanimljivu igru od koje ocekujem mnogo. Nadam se da se necu razovcarati. U pitanju je NI no Kuni ali o njoj vise reci kada je zavrsim.
 
Zavsih Ni No Kuni malo se oduzilo jer sam se paralelno trovao i sa Diablom 4.

Na pocetku mi je u igri sve bilo cudno prica, grafika, borba, likovi. Plus spor pocetak mi nije obecavao mnogo. Ali kako je igra odmicala bilo je sve bolje i bolje. Predivna grafika za PS3. Veoma kvalitetna prica i likovi. Borba mi je u pocetku izgledala konfuzno ali kada sam se malo uvezbao bila je jedno novo nezaboravno iskustvo. Dosta mehakika u igri je unikatno i nije vidjeno u nekoj predhodnoj igri sto je veliki plus. Cak mi nije bilo dosadno da odradim i neke sporedne stvari pogotovo sto su nagrade za resavanje istih veoma dobre i korisne. Na kraju moram istaci da je muzika u igri fantasticna.

Ako moram da navedem neku losu stranu. Onda je to sto sam pred kraj morao da grindujem sat, dva. Sve je islo glatko i onda sam naleteo na nekog bosa koji me je razvalio. Ali ni to nije bilo preterano dosadno. Odradio sam nekoliko sporednih zadataka dobio par lepih nagrada u procesu digao nivo likova i nastavio igu bez problema.

Igra je izasla u vreme kada sam najmanje igrao JRpg u svom zivotu. Pa sam je propustio i eto tek sada dodje na red. Zbog toga mi je veoma zao posto verujem da bi mi jos vise legla da sam je igrao kada je izasla. Znao sam da je igra dosta hvaljena sada razumem i zasto. Definitivno jedna od boljih igara iz zanra koje sam odigrao poslednjih par godina.
 
Ni No Kuni je jedna od onih igara koje volim da vidim, da citam o njoj ali ne umem da je igram (Okami je jos jedna od takvih). U PS3 eri sam maksimalno ispratio sve o njoj pre izlaska, kupio je na launchu i tek tada video da mi nista nije jasno i da se ne snalazim. Cak sam kupio i Prima Official Guide (koji izgleda prelepo) u nadi da ce mi to pomoci da prebrodim nerazumevanje JRPG, ali nisam se mnogo zadrzao

SCR-20251006-ljpq.webp
 
Mene je jednolicnost borbe oterala, igrao sam remaster prosle godine, došao u šumu posle prve zone i nisam mogao dalje, sad imam mnogo manje strpljenja nego pre 15god. Šteta jer i dalje mi je prica, izgled i dizajn igre zanimljiv.
 
You must log in or register to reply here.
Back
Top Bottom