• Dragi članovi, prochitajte OVU vest u vezi nove teme!
  • Molimo vas sve da pročitate PRAVILA FORUMA i da se istih pridržavate.
  • Secret Level Discord server je LIVE! Za više informacija kliknite OVDE

Moja Top Lista Najboljih Jrpg Igara Ikada

Nije da se slazem u potpunosti ali zanimljiva lista svakako. Nisam igrao samo Xenoblade 3.
Sad razmisljam kakva bi bila moja lista i dosao sam do zakljucka da bi ocenu 10/10 dobilo svega par igara iz zanra. Po neni svaka igra ma koliko savrsena bila ima po neki sitni nedostatak pa onda ocena ne moze biti 10 nego 9,8 ili 9,6 na primer.
 
cipak said:
Nije da se slazem u potpunosti ali zanimljiva lista svakako. Nisam igrao samo Xenoblade 3.
Sad razmisljam kakva bi bila moja lista i dosao sam do zakljucka da bi ocenu 10/10 dobilo svega par igara iz zanra. Po neni svaka igra ma koliko savrsena bila ima po neki sitni nedostatak pa onda ocena ne moze biti 10 nego 9,8 ili 9,6 na primer.
Click to expand...
Naravno, nije sad neka hidden gem lista ali ok pregled.

Što se tiče desetke mislim da je negde podrazumevano da desetka ne znači savršenu igru, nego ono malo bolje od 9.
 
Većina meni najboljih JRPGova koje sam igrao su ovde već spomenuti poput Chrono Cross, Final Fantasy 6,7,12, Disgaea, Dragon Quest 8, Dark Cloud 2 itd ali mogao bih da dodam par koji su izostavljeni

Seiken Densetsu 3 je SNES akcioni JRPG izašao samo u japanu ali je dobio moderno US/EU izdanje pod imenom Trials of mana. Za SNES ovo je neopisivo remek delo sa mnogo, za ono vreme, fantastičnih inovacija. Vredno svakog sekunda igranja

Lufia 2 Rise of the Sinistrals je klasičan JRPG sa prosečnim tehničkim karakteristikama ali izrazito zarazan i sa likovima koji te privežu uz sebe dovoljno da trpiš probleme koje igra ima. Prethodnih je sa druge strane užas zbog arhaičnog izvođenja koje je nekako gore of prfog FF i DQ.

Resonance of Faith za PS3 vredi igrati zbog borbi. Ostalo je meh. Likovi, priča, atmosfera. Ali pravljenje apsurdnih oružija i fantastične borbe u drugoj polovini igre sve čine više nego vrednim.

Battle Chasers Night War - Kažu da je izdanje za Switch mnogo dopleglano dok je na PCu neizbalansirano sa pojedinim protivnicima koji su neuporedivo jači od ostalih u okruženju, povremeno baš dosadno ali igra ima odličnu atmosferu i naravno u pitanju je Battle Chasers dizaj sa kojim nema greške
 
Trials of Mana i Lufia 2 nisam igrao svakako su na spisku pa jednog lepog dana...

Ako mislis na Resonance of Fate odlicna je igra ali svakako ne spada u one najbolje sto sam igrao. Igrao sam je na 360 kao i jos par zanimljivih Jrpg-a iz tog perioda.

Battle Chasers Night War je takodje super igrao je na PC-u takodje odlicna igra moja preporuka.
 
Nekoliko puta sam zapocinjao pa kretao od pocetka ali sam sad najzad zavrsio Personu 5. Jednostavno nemam vise vremena da se posvetim ovako dugackim igrama a da prelazak ne traje mesecima.

Ne volim igre gde imam ograniceno vreme zato sto volim da istrazim sve sto igra nudi. Uspeo sam da maksmalizujem sve socijalne vestine ali nisam sa svim likovima postigao maksimalnu povezanost. Takodje nekim sporednim aktivnostima nisam mogao da posvetim toliko vremena koliko sam zeleo. Trudio sam se da do kraja svake palate dodjem u jednom danu da imam vise vremena za istrazivanje sveta ali je i to bilo nedovoljno. To me je tokom igranja malo nerviralo ali je sve ostalo na vrhunskom nivou.

Jos jedna mana je sto postoje neke aktivnosti koje se precesto ponavljaju a moras ih odraditi. Slicni dijalozi koji se ponavljaju a nisu preterano bitni za glavnu pricu. Srecom postoji opcija za uprzavanje dijaloga pa sam je koristio u nekim momentima.

Prica mi je ok vukla me je dalje kroz igru. Svet je mali sa malo lokacija koje nisu velike ali ima posta sadrzaja pa to ne predstavlja problem. Zato su dungeoni veliki dosta razliciti sa povremenim zagonetkama koje su mi odlicno legle.

Napredak likova i persona je odlicno odradjen i zanimljiv. Takdje postoji dosta stvari koje mogu olaksati borbu i istrazivanje palata koje se otkljucavaju produbljavanjem veze sa NPC-jevima.

Borba je vec prica za sebe pravo remek delo zanra. Retko kojeg neprijaelja mozes pobediti pritiskanjem samo opcije za obican napad. Igra te primorava da sto pre nadjes neprijateljevu slabost i to eksploatises jer ces se u suprotnom veoma brzo naci u problemu. Pogotovo u prve 2-3 palate kada imas ogranicene resurse. Igra te primorava da razmisljas nekoliko poteza unapred da menadzerises sa SP poenima da izbegavas pojedine borbe ako treba da bi stigao do kraja palate u jednom danu. U suprotom se moras vratiti u stvarni svet pa nastaviti drugi dan sto ti smanjuje vreme za istrazivanje grada. Jos jedan veliki plus je sto nema opustanja u ni jednoj borbi jel te lako moze ubiti bilo ko ako iole ne povedes racuna sta radis. Bosovi su raznovrsni a borbe sa njima zanimljive. Dizajn neprijatelja vrhunski.

Sve u svemu odlicno upakovana igra mozda i najbolja Persona koju sam igrao. Ko iole voli ovaj zanr ovo mora obavezno odigrati.
 
Ovo izašlo ima već neko vreme, artstyle mi nije baš skroz pogođen u odnosu na to što sam očekivao ali svakako će morati da se odigra.

 
Sto je lepo kada zaboravis na neku igru pa te iznenadi kada izadje. Ide na listu za odigrati obavezno. Nadam se u neko dogledno vreme.
 
Tales of serijal sam uvek smatrao osrednjim predstavnikom zanra. Kada je izasao najnoviji nastavak Tales of Arise cuo sam dosta lepih reci o igri pa sam se ponadao da igra odskace od svojih osrednjih predhodnika. Na kraju sam dobio igru koja jeste za nijansu bolja od predhodnih igara iz serijala ali sveukupno nije mnogo odskocila od te osrednjosti.

Grafika i dizajn sveta i nekih protivnika su odlicni. Prica je imala par dobrih momenata. Sporedne misije nezanimljive i reparativne ali posto neke za nagradu daju vredne resurse vredi ih odigrati. Barba je akciona i nekome ko prvi put igra Tales of igru moze biti zanimljiva. Ali kao nekome ko je odigrao skoro sve igre iz serijala ovo je samo preslikano iz predhodnika. Mozda me secanje i ne sluzi najbolje ali ja nisam provalio nista novo sto vec nije vidjeno u predhodnim igrama. Da ne gresim dusu neke bos borbe su mi bile zanimljive pogotovo one opcione gde su protivnici bili izazovniji.

Interfejs je poboljsan i pregledan ali i dosta uproscen. Generalno dosta stvari je uproceno u ovoj igri. Verovatno su hteli da se malo priblize mainstream publici ali meni kao veteranu serijala nije leglo bas najbolje.

Na kraju igra mi je bila dobra i zabavna ali nista vise od toga. Ipak previse stvari nije na dovoljnom nivou da bih mogao reci da je igra vrhunska.
 
Posto sam vec bio u Tales of modu resih da odigram jednu od starijih igara iz serijala koju sam svojevremeno preskocio. Rec je o Tales of Zestiria. Igrajuci ovu igru shvatio sam zasto su ljudi ovoliko hvalili Arise. U svakom pogledu je za tri koplja bolja igra. Igra ima dosta problema a ja cu navesti samo najvece.

Retko komentarisem grafiku u igrama posto mi je to jedano od manje bitnih stvari. Ovde moram da naglasim da su u tom segmentu debelo podbacili. Likovi jos i mogu da prodju ali okruzenje je blago receno odvratno. Na to dodati retardirani dizajn glavnog lika nemastovita, slicna okruzenja i los dizajn neprijatelja. Mada sam se par puta nasmejao kada su me u istoj grupi napala tri oktopoda i dve veverice ili neka slicna nemoguca kombinacija.

Par puta mi se desio problem koji nisam video u ovom tipu igara bar 25 godina. Naime bilo je momenata kada blage veze nisam imao kuda treba da idem i sta treba da radim. Pa onda lutas po mapi dok ne nabasas na quest marker da bi nastavio dalje.

Poslednji veliki problem je borba. Ona zahteva da pravite sto vece komboe da bi naneli sto vise stete protivniku. Sto samo po sebi nije problem. Problem je u tome sto borba nije fluidna i komboe je veoma tesko napraviti. Probao sam sve moguce kombinacije skilova da koristim ali nije pomoglo. Plus najveci problem koji me je naterao da batalim igru posle 20 sati. Jednostavno moji saborci bi prestali da se bore posle nekog vremena. Taj problem je najvise bio izrazen u toku bos borbi. Nekada bi uspeo da ih pokrenem prckajuci po podesavanjima ali nekada nije bilo pomoci. Da li je to neki bag ili ja jednostavno nisam dobro podesio borbene opcije ne znam a sada mi jednostavno nije ni bitno.

Da imam slobodnog vremena kao ranije verovatno bi zavrsio igru. Ovako cu svoje dragoceno slobodno vreme da potrosim na nesto mnogo kvalitetnije od ovoga.
 
Pre neki dan sam zavrsio jednu veoma zanimljivu igru u pitanju je Persona 5 Strikers. Za igru nisam cuo i verovatno je nikada ne bih odigrao da je nisam davnih dana dobio na PSN Plusu.

Ovu igru je najlakse opisati kao uproscenu Personu 5 sa akcionim borbama. Razvoj likova interakcija sa njima kolicina stvari koje mozete raditi van dungeona sve je svedeno na minimalan nivo. Cak i onaj cuveni Presona protok vremena koji mene izuzetno nervira nije toliko izrazen. Pa nemate osecaj da dosta toga propustate u igri.

Glavna stvar koja me je u ovoj igri odusevila je borba. Poznato je da ja vise volim potezne borbe u ovom zanru ali ovo mi je leglo ko budali samar. Borbe su bas zabavne pogotovo kada se borite sa velikim brojem protivnika odjednom a moze ih biti i vise stotina u jednoj borbi. Dosta specijalnih poteza magija cine borbu fluidnom i zabavnom. Kada na to dodamo mnostvo bossova more mini bossova plus veliki broj razlicitih obicnih protivnika, dovelo je do toga da sam uvek jedva cekao da uletim u dungeon i zapocnem istrazivanje.

Veoma zabavna igra i da malo manje smaraju sa pricom koja je u nekim trenutcima preteramo opsirna. Ovo bi bio vrhunski predstavnik zanra a i ovako jedna odlicna igra koju ne treba propustiti.
 
Videh da je skidaju sa PSN plusa pa rekoh da odigram dok ima vremena u pitanju je Star Ocean The Divine Force. Predhodnika vec godinama imam na disku ali nikako da odigram. Pa je sticajem okolnosti ova dosla prva na red.

Igrajuci ovu igru nikako nisam mogao da se otmem utisku "vec vidjeno". Od samog pocetka igra prati sablon vidjen hiljadu puta do sada. Red price pa red istrazivanja dungeona da bi se probili do sledeceg grada na jos jednu turu price. Pa onda sve ispocetka dok ne otkrijete celu mapu. To traje vise od dve trecine igre. Poslednja trecina malo menja stvari. Postaje dosta zanimljivije bilo je momenata kada sam bio odusevljen nekim stvarima.

Dizajn sveta i neprijatelja osrednji. Prica takodje osrednja ima par odlicnih momenata pred kraj igre. Borba je akciona sve vec vidjeno. Zbog ogranicenog broja akcionih poena borba gubi na fluidnosti sto je solidan minus.

Sve u svemu ok igra koja je mogla biti odlicna da je borba malo bolje resena i da je cela igra kvalitetna od pocetka a ne samo pred kraj.
 
Trenutno sam u modu prelazenja Jrpg igara. Obrnuh Atelier Ayesha The Alchemist of Dusk. Kod ove igre me mnogo stvarri nerviralo. Najvise sto mrzim kod ovakvog tipa igara je vremensko ogranicenje. Da se ne bih mnogo nervirao igrao sam kao da to ogranicenje ne postoji. Uspeo sam sve da odradim pre zadatog roka a i da nisam ne bih se mnogo potresao jer sam zeleo da ovu igru odigram kako ja zelim.

Prica nista posebno, vecina sporednih misija je na foru donesi mi taj i taj item. Borba iako potezna (sto volim) nema nikakvu dubinu. Sve se svodi na biranje kojim specijalnim napadom ces napasti protivnika. Kod tezih protivnika i bosova samo treba povesti racuna da se pravovremeno iskoriste itemi za lecenje. Napredak likova je linearan kada dobijete novi level poboljsa vam se statistika i eventualno otkljucate neki novi specijalni potez. Igrac nema nikakvog uticaja na razvoj boraca. Cak ni alhemija oko koje se cela igra vrti nije nista specijalno.

Kada se procitaju predhodna dva pasusa moze se steci utisak da mi se igra ni malo nije svidela ali nije bas tako. Naime igra ima neki svoj sarm i pored svih nedostataka ni jednog trenutka mi nije bilo dosadno igrati. Cak u pojedinim momentima mi je bila veoma zabavna. Moj konacan sud je ok igra vredna igranja. Svakako cu posle male pauze odigrati jos neku igru iz serijala koju sam propustio svojevremeno.
 
Od sredine 90-tih pa negde do 2007-8 bukvalno svaka druga igra koju sam igrao je bila Jrpg. U kombinaciji sa puno slobodnog vremena u tom periodu dosao sam do zavidne brojke odigranih Jrpg igara, Ruku na srce dobar deo je bio tesko sranje ali sam imao volju sve da igram do kraja. Onda je doslo do zasicenja pa sam narednih 10-12 godina igrao po 2-3 Jrpg igre godisnje. Poslednjih nekoliko godina sam ponovo poceo vise da ih igram tako da sada odigram jedno 6-7 godisnje. Naravno sada sam dosta izbirljiviji probam nesto pa ako mi ne legne u prvih 5-6 sati dizem ruke.

Uz Jrpg najomiljenij zanrovi su mi trke i RTS igre. Doduse zadnjih 10-15 godina volim da odigram i dobar zapadjacki RPG i poneku poteznu strategiju. RTS je skoro pa umro sto se trka tice izadje 1-2 godisnje koja je stvarno vredna igranja. Sto se ostalih zanrova tice igram samo najvece hitove to jest dokazano odlicne igre pa se eto uvek nadje vremena za pokoji Jrpg.

Postoji jos jedna zanimljivost o kojoj cini mi se nisam pricao ni ovde a ni na starom forumu. Uopste nisam ljubitelj mange, animea, hentaia i ostalih japanstina. Kad kazem nisam ljubitelj mislim da me nikada njie zamimalo da bilo sta gledam, citam od tog sadrzaja. Milion puta sam se pitao zasto me privlace Jrpg igre u kojima ima svega toga sto me uposte ne zanima i eto ni dan danas nemam odgovor na to pitanje.
 
cipak said:
Trenutno sam u modu prelazenja Jrpg igara. Obrnuh Atelier Ayesha The Alchemist of Dusk. Kod ove igre me mnogo stvarri nerviralo. Najvise sto mrzim kod ovakvog tipa igara je vremensko ogranicenje. Da se ne bih mnogo nervirao igrao sam kao da to ogranicenje ne postoji. Uspeo sam sve da odradim pre zadatog roka a i da nisam ne bih se mnogo potresao jer sam zeleo da ovu igru odigram kako ja zelim.

Prica nista posebno, vecina sporednih misija je na foru donesi mi taj i taj item. Borba iako potezna (sto volim) nema nikakvu dubinu. Sve se svodi na biranje kojim specijalnim napadom ces napasti protivnika. Kod tezih protivnika i bosova samo treba povesti racuna da se pravovremeno iskoriste itemi za lecenje. Napredak likova je linearan kada dobijete novi level poboljsa vam se statistika i eventualno otkljucate neki novi specijalni potez. Igrac nema nikakvog uticaja na razvoj boraca. Cak ni alhemija oko koje se cela igra vrti nije nista specijalno.

Kada se procitaju predhodna dva pasusa moze se steci utisak da mi se igra ni malo nije svidela ali nije bas tako. Naime igra ima neki svoj sarm i pored svih nedostataka ni jednog trenutka mi nije bilo dosadno igrati. Cak u pojedinim momentima mi je bila veoma zabavna. Moj konacan sud je ok igra vredna igranja. Svakako cu posle male pauze odigrati jos neku igru iz serijala koju sam propustio svojevremeno.
Click to expand...
mogao bih neku atelier igru da odigram, nisam davno :)
taj njihov crafting sistem je heroin i te igre se igraju samo zbog toga :D

jedino što kažeš smara to vremensko ograničenje...
 
Odigrah jos jednu igru iz Atelier serijala. U piatnju je Atelier Escha & Logy: Alchemists of the Dusk Sky. Posto sam relativo skoro odigrao Atelier Ayesha kratak opis ima par postova navise. Neminovno je bilo poredjenje ova dva naslova. Svo vreme igranja sam bio u fazonu ovo je bolje a ovo losije odradjeno negu u Ayeshi. Na kraju opsti utisak je bio da su igre odprilike slicnog kvaliteta.

Velik plus u ovoj igri je to sto vremensko ogranicenje i dalje postoji ali je toliko veliko da bez cimanja mozete odraditi sve u igri i da vam ostane dosta vremena. Borbe su mi za nijansu zanimljivije nego u Ayeshi. Pogotovo boss borbe ali je steta sto ih nema vise. Obicni protivnici nista posebno sa veoma malo varijacija. Napredak likova klasika nista specijalno. Alhemija kompeksnija i zanimljivija nego u Ayeshi.

Dizajn sveta, dungeona i prica je losija od Ateshe. Sve u svemu kao i svaka Atelier igra nista posebno ali dovoljno zanimljivo da se odigra do kraja. Preporuka samo za ljubitelje Jrpg igara.
 
Zanimljivo je kod Atelier igara što se grafika praktično nije promenila za 10 i više godina. Ali sve imaju svoj šmek... Igrao sam par, mada par poslednjih je ortak pisao. Imam Atelier Ryza na Switchu, sećam se da sam to krenuo, mogao bih da nastavim.

Poslednja Atelier igra mi deluje da je po priči najinteresantnija. Mogao bih da probam nekada

www.vrkutak.com

Atelier Yumia: The Alchemist of Memories & the Envisioned Land - Recenzija - Skoro pa akcioni Yumijin atelje - Virtualni Kutak

U Atelier Yumia igrate kao istoimena protagonistkinja Yumia Liessfeldt, koja je mlada alhemičarka. Njen put počinje u cilju da otkrije tajne nestanka njene
www.vrkutak.com www.vrkutak.com
 
cipak said:
Odigrah jos jednu igru iz Atelier serijala. U piatnju je Atelier Escha & Logy: Alchemists of the Dusk Sky. Posto sam relativo skoro odigrao Atelier Ayesha kratak opis ima par postova navise. Neminovno je bilo poredjenje ova dva naslova. Svo vreme igranja sam bio u fazonu ovo je bolje a ovo losije odradjeno negu u Ayeshi. Na kraju opsti utisak je bio da su igre odprilike slicnog kvaliteta.

Velik plus u ovoj igri je to sto vremensko ogranicenje i dalje postoji ali je toliko veliko da bez cimanja mozete odraditi sve u igri i da vam ostane dosta vremena. Borbe su mi za nijansu zanimljivije nego u Ayeshi. Pogotovo boss borbe ali je steta sto ih nema vise. Obicni protivnici nista posebno sa veoma malo varijacija. Napredak likova klasika nista specijalno. Alhemija kompeksnija i zanimljivija nego u Ayeshi.

Dizajn sveta, dungeona i prica je losija od Ateshe. Sve u svemu kao i svaka Atelier igra nista posebno ali dovoljno zanimljivo da se odigra do kraja. Preporuka samo za ljubitelje Jrpg igara.
Click to expand...

vrkutak.com

Atelier Resleriana: The Red Alchemist & the White Guardian izlazi 26. septembra 2025. - Virtualni Kutak

KOEI TECMO i razvojni tim Gust danas su najavili da će njihova nova igra iz poznate Atelier serije, Atelier Resleriana: The Red Alchemist & the White Guardian
vrkutak.com vrkutak.com
 
Vec sam pisao u ovoj temi da ovu igru imam na disku vec godinama. Najzad je dosla na red. Rec je o Star Ocean Integrity and Faithlessness.

Uh kakvo razocarenje. Dugo nisam igrao losiju Jrpg igru. Evo sad razmisljam i ne mogu da navedem nista pozitivno u vezi ove igre.

Morao sam da proverim koje godine je izasla u prodaju. Da nije grafike koja takodje nije nesto pre bih rekao da je ovo igra iz 1996 a ne iz 2016 godine. Sve u ovoj igri vristi na devedesete ali na zalost na veoma los nacin. Prica dizajn sveta, likova je debebelo ispod proseka. Main quest tuga sporedne stvari maltene nepostojece. Akciona borba koja se svodi na spamovbanje jednog ili dva specijalna poteza do besvesti. Mozda i najlosije boss borbe u zanru.

I pored svega toga sam proveo nesto preko 10 sati u igri sve se nadajuci da ce nesto krenuti na bolje. E kada me je igra pocela primoravati da gridujem to joj nisam mogao oprostiti. Odmah je izleteo disk iz konzole.

Na kraju kratak zakljucak. Igra je katastrofa. zaobici u sirokom luku.
 
You must log in or register to reply here.
Back
Top Bottom