• Dragi članovi, prochitajte OVU vest u vezi nove teme!
  • Molimo vas sve da pročitate PRAVILA FORUMA i da se istih pridržavate.
  • Secret Level Discord server je LIVE! Za više informacija kliknite OVDE

Moja Top Lista Najboljih Jrpg Igara Ikada

Upravo zavrsih jednu veoma zanimljivu igru. Rec je o Eiyuden Chronicle: Hundred Heroes. Igra ne skriva da kopira stare dobre Suikoden igre. Toliko poznatih mehanika su izazvale udar nostalgije pa su mi neprestano navirala secanja iz tog zlatnog doba Jrpg igara. Tako da sam ovu igru igrao sa konstantnim smeskio na licu. Na zalost iako su neke stvari unapredjene i izgledaju bolje nego u Suikodenu ipak u vecini stvari stara legenda sije naslednika. Pogotovo je to izrazeno u prici i odnosima izmedju likova. Koji su mi ponekada plitki, nedoreceni ili isforsirani.

Da krenemo od dobrih stvari. Igra izgleda preklepo u nekim momentima. Napredak likova lepo resen pa svi novi borci koje otkljucate za par borbi postanu konkurentni za prvu postavu. Tako da sam celu igru eksperimantisao sam novim borcima. Mislim da sam isprobao sve likove koje sam otkljucao. Borba je potezna gde na pocetku runde svim borcima dodelite komande unapred. U principu nije losa vrsi posao. Cak ni random encounteri ne smaraju puno posto nisu veoma cesti a kasnije u igri sa nekim predmetima ih mozete dodatno usporiti. Nadogradnja zamka je odlicno odrajena. Prica iako ne moze prici onima iz Suikodena nije losa.

Dueli i velike bitke su lose odradjene i dosadniji su deo igre. Srecom nisu toliko ceste. Dizajn nekih bosova je mogao biti bolji. Mini igre nisu nesto preterano interesantne. Ali najveca mana igre je ta sto skoro sve sto nije vezano za glavni quest zahteva neku vrstu grinda. Postoji grindpvanje gde se do besvesti treba boriti sa istim neprijateljima da bi dropovali odredjeni item. Grind sa sakupljanjem nekih resursa koji su vam veoma potrebni. I najdosadniji kada treba upecati odredjenu vrstu ribe da bi se otkljucao veoma bitan lik za razvoj dvorca.

Posto je grind nesto za sta vise nemam zivaca u poslednjoj trecini igre sam se fokusirao na zavrsavanje glavne price i posle toga izbrisao igru. Tako da sam utrosio jedno 50 sati i odkljucao 83 od 120 heroja. Da nije ovog problema verovatno bi se potrudio da odkljucam sve likove i sagradim dvorac do kraja.
Bas steta posto mi je igra bila zabavna za igranje ali su ipak uspeli da zaseru.

Na kraju igra ima moju preporuku pogotovo za one kojima su Suikoden igre ostale u lepom secanju.
 
Last edited:
Brate podugacak tekst a malo vremena pa je na brzinu napisan. Previd je u pitanju ispravljam sada. Hvala na opazanju.

Edit
Sada vidim da sam na vise mesta napravio istu gresku. Kao neko ko u skoli nije ucio engleski vrlo lako mi se mogu desiti ovakve slovne greske ako na brzinu pisem sto je sada bio slucaj.
 
eiyuden je koliko znam igra na kojoj i jesu radili tvorci suikodena... planiram da je odigram, ali nikako ne postižem...
 
cipak said:
Upravo zavrsih jednu veoma zanimljivu igru. Rec je o Eiyuden Chronicle: Hundred Heroes. Igra ne skriva da kopira stare dobre Suikoden igre. Toliko poznatih mehanika su izazvale udar nostalgije pa su mi neprestano navirala secanja iz tog zlatnog doba Jrpg igara. Tako da sam ovu igru igrao sa konstantnim smeskio na licu. Na zalost iako su neke stvari unapredjene i izgledaju bolje nego u Suikodenu ipak u vecini stvari stara legenda sije naslednika. Pogotovo je to izrazeno u prici i odnosima izmedju likova. Koji su mi ponekada plitki, nedoreceni ili isforsirani.

Da krenemo od dobrih stvari. Igra izgleda preklepo u nekim momentima. Napredak likova lepo resen pa svi novi borci koje otkljucate za par borbi postanu konkurentni za prvu postavu. Tako da sam celu igru eksperimantisao sam novim borcima. Mislim da sam isprobao sve likove koje sam otkljucao. Borba je potezna gde na pocetku runde svim borcima dodelite komande unapred. U principu nije losa vrsi posao. Cak ni random encounteri ne smaraju puno posto nisu veoma cesti a kasnije u igri sa nekim predmetima ih mozete dodatno usporiti. Nadogradnja zamka je odlicno odrajena. Prica iako ne moze prici onima iz Suikodena nije losa.

Dueli i velike bitke su lose odradjene i dosadniji su deo igre. Srecom nisu toliko ceste. Dizajn nekih bosova je mogao biti bolji. Mini igre nisu nesto preterano interesantne. Ali najveca mana igre je ta sto skoro sve sto nije vezano za glavni quest zahteva neku vrstu grinda. Postoji grindpvanje gde se do besvesti treba boriti sa istim neprijateljima da bi dropovali odredjeni item. Grind sa sakupljanjem nekih resursa koji su vam veoma potrebni. I najdosadniji kada treba upecati odredjenu vrstu ribe da bi se otkljucao veoma bitan lik za razvoj dvorca.

Posto je grind nesto za sta vise nemam zivaca u poslednjoj trecini igre sam se fokusirao na zavrsavanje glavne price i posle toga izbrisao igru. Tako da sam utrosio jedno 50 sati i odkljucao 83 od 120 heroja. Da nije ovog problema verovatno bi se potrudio da odkljucam sve likove i sagradim dvorac do kraja.
Bas steta posto mi je igra bila zabavna za igranje ali su ipak uspeli da zaseru.

Na kraju igra ima moju preporuku pogotovo za one kojima su Suikoden igre ostale u lepom secanju.
Click to expand...
Svi ti grind momenti su vrlo light u odnosu na druge igre i postoje itemi koji drastično pomažu. Ja sam skupio sve heroje i završio zamak što je jedan od boljih aspekata igre.

Svakako je igra dobar omaž Suikodenu ali u totalu za klasu ispod i neke stvari deluju 80% završene.
 
Obrnuh jos jednu Tales of igru u pitanju je Tales of Xillia. U nekim aspektima odlicna ali imam par krupnih zamerki. Da pocnem od dobrih stvari.

Prica je jedna od boljih u citavom serijalu. Zanimljivi likovi i odnosi izmenju njih su lepo razradjeni. Akciona borba sa par novih mehanika je dovoljno zanimljiva da ne mogu da kazem ovo je vec vidjeno. Sam svet je praznjikav ali dovoljno zanimljiv pa ga ipak svrstavam u kategoriju dobih stvari. Zanimljiv mi je koncept gde prodavvicama donirate materijale i novac da bi im podigli nivo i odtkljucali bolje predmete u ponudi. Mada to ima jednu manu ako se fokusirate na budzenje nivoa samo jedne prodavnice na primer one koja u ponudi ima oruzje. Mozete kupiti mocnio oruzje veoma rano u igri i tako borbe uciniti smesno lakim.

Za razliku od glavne price u koju je ulozeno puno truda sporednog sadrzaja ima veoma malo. Veoma ne nezanimljiv i njegovo prelazenje ne donosi nikakve posebne benefite tako da se moze potpuno ignorisati. Sto sa i ucinio u drugoj polovini igre. Ne znam da li ju tvorci igre zurili ili su jednostavno bili lenji ali par stvari je bas otaljano i u mnogome kvari utisak o igri.

Sve luke u igri izgledaju potpuno indenticno bas ono jedan kroz jedan kopije. Posto ih ima dosta malo bode oci. Takodje i table to jes paukove mreze koje sluze za razvoj likova su 90% iste za sve. Svako poboljsanje se nalazi na istom mestu za svakog lika. Jedino se razlikuju specijalne vestine koje su specificne za odredjenog borca ali se i one nalaze na istom mestu na mrezi kod svih.

Na kraju mogu reci da je u pitanju odlicna igra sa par vecih nedostataka ali ipak vredna igranja. Pogotovo sto je kraca u poredjenju sa vecinom igara iz zanra.

Posto je imam na disku morao sam da obrisem prasinu sa PS3 i upalim ga posle par godina. Najaci utisam mi je trajanje baterije iako je stara 10+ godina 3 puta duze traje nego da PS4-5 kontrolerima. A svojevreno sam zamerao DS3 kontroleru slabu bateriju.
 
Haha slabo pratim vesti. Nisam imao pojma da izlazi remaster. Mada i da sam znao to ne bi promenilo moju odluku da odigram orginalnu verziju.

Imam disk gde se nalaze kec i dvojka zajedno. Tako da je i dvojka u planu da se odigra. Samo da malo presecem sa necim drugim. Poceo sam jednu zanimljivu igru od koje ocekujem mnogo. Nadam se da se necu razovcarati. U pitanju je NI no Kuni ali o njoj vise reci kada je zavrsim.
 
Zavsih Ni No Kuni malo se oduzilo jer sam se paralelno trovao i sa Diablom 4.

Na pocetku mi je u igri sve bilo cudno prica, grafika, borba, likovi. Plus spor pocetak mi nije obecavao mnogo. Ali kako je igra odmicala bilo je sve bolje i bolje. Predivna grafika za PS3. Veoma kvalitetna prica i likovi. Borba mi je u pocetku izgledala konfuzno ali kada sam se malo uvezbao bila je jedno novo nezaboravno iskustvo. Dosta mehakika u igri je unikatno i nije vidjeno u nekoj predhodnoj igri sto je veliki plus. Cak mi nije bilo dosadno da odradim i neke sporedne stvari pogotovo sto su nagrade za resavanje istih veoma dobre i korisne. Na kraju moram istaci da je muzika u igri fantasticna.

Ako moram da navedem neku losu stranu. Onda je to sto sam pred kraj morao da grindujem sat, dva. Sve je islo glatko i onda sam naleteo na nekog bosa koji me je razvalio. Ali ni to nije bilo preterano dosadno. Odradio sam nekoliko sporednih zadataka dobio par lepih nagrada u procesu digao nivo likova i nastavio igu bez problema.

Igra je izasla u vreme kada sam najmanje igrao JRpg u svom zivotu. Pa sam je propustio i eto tek sada dodje na red. Zbog toga mi je veoma zao posto verujem da bi mi jos vise legla da sam je igrao kada je izasla. Znao sam da je igra dosta hvaljena sada razumem i zasto. Definitivno jedna od boljih igara iz zanra koje sam odigrao poslednjih par godina.
 
Ni No Kuni je jedna od onih igara koje volim da vidim, da citam o njoj ali ne umem da je igram (Okami je jos jedna od takvih). U PS3 eri sam maksimalno ispratio sve o njoj pre izlaska, kupio je na launchu i tek tada video da mi nista nije jasno i da se ne snalazim. Cak sam kupio i Prima Official Guide (koji izgleda prelepo) u nadi da ce mi to pomoci da prebrodim nerazumevanje JRPG, ali nisam se mnogo zadrzao

SCR-20251006-ljpq.webp
 
Mene je jednolicnost borbe oterala, igrao sam remaster prosle godine, došao u šumu posle prve zone i nisam mogao dalje, sad imam mnogo manje strpljenja nego pre 15god. Šteta jer i dalje mi je prica, izgled i dizajn igre zanimljiv.
 
Posto igre iz Atelier serijala stancuju na mesecnom nivou. Odavno sam se pomirio sa sudbinom da necu nikada stici sve da odigram. Posto nisam odigrao jos sve igre iz PS3 ere. Resih da isprobam nesto novije i vidim gde je serijal sada. Pre neki dan zavrsih Atelier Ryza 3: Alchemist of the End & the Secret Key iz 2023 godine.

U pocetku mi je igra bila toliko losa da je malo falilo da batalim. Prica nista posebno. Genericka okruzenja, neprijatelji i sporedni zadatci. Borbu su sa porezne promenili u akcionu ali u pocetku nije ni malo fluidna sto je veliki minus. Da nije alhemije koja je obecavala i lepo resenog sakupljanja resursa verovatno bih odustao.

Okruzenja, prica i sporedni zadatci se do kraja igre nisu popravili. Borba je sa otkljucavanjem novih mogucnosti postala veoma zaniljiva jedina zamerka je sto nema dovoljno izazova. Sakuplanje resursa je reseno odlicno. Bilo mi je bas zanimljivo da skupljam razne biljke i kamenje po svetu. Veliki plus je sto vise nema vremenskog ogranicenja kao u starijim igrama.

Stvar koja me je apsolutno oduvala je alhemija. U pocetku kompleksna ali kada se otkljucaju sve mogucnosti i kada ukapiras sve cake postaje toliko zanimljiva i zarazna. Po nekada sam provodio sate spravljajuci razne napitke, oruzja i druga cudesa koja su mi bila potrebna. Verovatno je do toga sto sam preskocio mnogo igara iz serijala ali je ovo kvantni skok u odnosu na starije igre. Igra ima dosta mana ali me je ovo vuklo da izguram do kraja.

Osim onoga sto sam pomenuo mene su sto su neke stvari dosta uposcene. Igra sa tako kompleksnom alhemiom a spremanje hrane se svodi na to da samo kliknes na ime jela koje zelis da spremis i to je to. U poslednjoj trecini postaje naporno to sto se skace s kraja na kraj sveta gde se obavi razgovor od 2 minuta i tako u nedogled. Jesu na PS5 ucitavanja trenutna ali ipak smara. Prelake borbe ti se opustis i onda naletis na zadnjeg bosa koji te oduva jednim udarcem. Srecom tu je alhemija da izboksujes 3 puta bolje oklope vratis se i odvalis ga ko od sale. I najveca mana trebalo mi je 70 sati da zavrsim igru. Idealno bi bilo da traje 40-45 sati maksimum. Da nije alhemije pitanje je da li bi je zavrsio.

Sada kada razmislim retko se desi da mi igra sa ovoliko mana bude zabavna za igranje. Ne bih je preporucio ljudima koji ne igraju Jrpg. Za one koji su imali dodir sa serijalom probajte mozda vam se svidi.
 
Najvise volim kada o nekoj igri znam vrlo malo pa me onda prijatno iznenadi. Granblue Fantasy Relink je jedna od tih igara. Ovo je jedan fantastican moderni akicioni RPG.
Apsolutno fantasticna borba za epskim boss borbama. Mada i obicne borbe ne zastaju mnogo. Raznovsnost likova sa razlicitim stilovimam borbe doprinosi tome da borba nikada ne bude dosadna.

Prica je takodje odlicna. Sporedni zadatci su nenametljivi i lako se odrade uz glavni quest. Ima posebnih sporednih zadataka koji su akciono orjentisani. Posto je borba zanimljiva nije mi bilo dosadno prelaziti ih a i nagrade su odlicne.

Igra izgleda odlicno, veoma detaljno i raznoliko. Ne zna se sta bolje izgleda veoma detaljni gradovi ili odlicno dizajnirane tamnice. Efekti u borbama sa spektakularni. Ma sto se tehnicke strane tice sve je na top nivou.

Igra se moze zavrsiti za oko 20 sati. Sto je po meni veliki plus. Mada ima toliko zanimljiviog sadrzaja za da se po zavrsetku glavne price moze igrati jos bar 2 puta toliko da ne postane zamorno.

Ako bi morao da navedem neku zamerku onda bi to bila linearna glavna prica mada kada bolje razmislim ovoj igri i to odlicno pase.

Posle zavrsetka glavne price sam samo zagrebao ostale stvari. Pravim malu pauzu pa kada se uzelim vracam da zavrsim apsolutno sve sto se u ovoj igri moze zavrsiti.
Sta reci na kraju ako ce se u ovom pravcu razvijati akcioni japanski RPG-ovi ja cu biti presrecan.
 
You must log in or register to reply here.
Back
Top Bottom