-
Dragi članovi, prochitajte OVU vest u vezi nove teme!
-
Molimo vas sve da pročitate PRAVILA FORUMA i da se istih pridržavate. -
Secret Level Discord server je LIVE! Za više informacija kliknite OVDE
Koncerti
- Thread starter VoivodBG
- Start date
VoivodBG
nerealni elitista
- Messages
- 5,390
- Reaction score
- 8,368
- Points
- 553
Lokacija: a38, Budimpešta
Nastupali: Zetra (UK), GOST (USA) i HEALTH (USA)
Na prvu loptu ovakav paket šarenolikih žanrovskih bendova deluje kao nespojiva turneja, ali ipak sva tri benda imaju i više sličnosti nego što biste inicijalno pomislili na prvo slušanje i upoznavanje sa istima.
Posle malo napornijeg puta Terratravelom (ubili Mađari na granici, tako da smo na knap stigli sat i nešto pred koncert) i kratkog obedaovanja u bistrou A38 (ako se odlučite ikada za kesadilje, preskočite!) sala se lagano punila pred nastup benda Zetra. Duo koji se sastoji od Adama - gitariste-pevača i Jasona - sintisajzer-Atari sempler-vokala i koji dolazi iz Engleske. Estetski izgledaju kao da su ispali iz nekog razvojnog doba sa kraja 80-tih i početka 90-tih za čitavu gothic rok muziku.
Imaju punu kožnu opremu na sebi, i sa isrctanim licima sa belom i crnom bojom koji prizivaju na klasičan gothic rock koji je malo izašao iz mode.
Smešno je bilo što su stojali na kutijama da bi bili u ravni sa paravanom koji je valja predstavljao portal u taj njihov svet.
Zanimljivo je da su počeli svoju karijeru putem bandcampa u vreme Kovida i sa par demoa i EP-ija privuklli pažnju gothic-electronic rock publike i ove godine su izdali album prvenac za Nuclear Blast koji je prepoznao "komercijalni potencijal".
Konkretno najveći problem su imali sa vokalima, kada se poslušaju pesme sa albuma, oni su daleko naglašeniji i jasniji, a većina ostalih instrumenata je semplovana preko sintisajzera i semplera. Stari gotičar u meni nije baš pronašao neku radost u njihovom nastupu, ali se vidi da je Mađarima prijao ovakav da kažem blag početak.
Ovo će sigurno većini ljudi biti acquired taste bend.
GOST je definitivno bio druga zvezda večeri. Ovaj darksynthwave projekat producenta pod pseudonimom Skull uspešno meša estetiku klasičnog synthwave sa raznim semplovima kao iz horor filmova i sa uplivima teškog metala sa baražom jakih gitara i blast bitova.
Bio je ispraćen sa svojim gitaristom dok su svi ostali instrumenti bili semplovani, pa čak i silni vokalni gosti. Ono što definitivno izdvaja nastup jeste kako je sve to dobro uklopljeno i vidi se da je Skull talentovan producent i didžej da ni u jednom momentu ne izgubi nit i da se šalta sa pesama sa raznim tempoima. Pride u svemu tome pripomaže kako odlično stvara tu prljavu horor atmosferu kao u starim hororima 70-tih i 80-tih i hrabro nosi svoje uticaje ali dovoljno unosi svojeg izražaja.
Poslednji album je konceptualan i bavi se apokalipsom i mislim da će ovo biti zanimljivo svakome ko se malo više brčnuo sa sličnim izvođačima poput Perturbatora. Svakako ne treba da zaboravim da napomenem da je atmosfera među publikom ovde eksplodirala i da je brod počeo da se drmusa od jačine zvuka i masovnog đuskanja i skakanja.
Svakako koncert koji ne treba propustiti, čak i da vam se studijski nedopadne, ovo je fešta pogledati uživo.
Posle ponovo kraće pauze, i odabira pesama koje ponovo gruvaju i teraju na dobro đuskanje, HEALTH su se tačno nacrtali u 21.15.
Intro je pesma iz kultne anime serije Neon Genesis Evangelion, dopada mi se što bend ne krije svoje omiljene stvari iz pop kulture, i uspešno su ih implementirali u svoje žive nastupe. A to je sve zaslugom Johhny gitariste i klavijaturiste.
Bend odavno zasluženo došao do šire publike, od noise-electronic početaka gde su pravili najveću moguću larmu, i sada vešto spajaju kriptične tekstove pesama koje se bave stanjem pojedinca i uz sve to uspešno mešaju metalizirane rifove sa pitkim uplivima elektronike koji vuku na neke od velikana 80-tih.
Veliki deo koncerta jeste i osvetljenje, sve češće se viđa da bendovi pametno koriste ovo da bi napravili atmosferu. HEALTH su to uradili da se osećate kao da prestanete u jednom momentu da postojite i da jednostavno sklopite oči i utonete u njihove mile, a i nemile zvukove koje proizvode sa bine. Svemu tome pridodaje i doza mističnosti jer se uvek naziru tri siluete trojice članova sa bine. I jako lep detalj jeste taj što su sva trojica uvek u ravni na bini. Što i nije baš učestala praksa.
Setlista je bila bogato prošarana sa ključnim pesama sa izdanja poput Death Magica koji je bio album koji ih je probio do šire publike, od Vol. 4: Slaves of Fear i sadašnjeg Rat Wars i sa nekolicinom pikanterija sa prvenca i naravno neizbežnim hitom iz Max Payne 3, TEARS. Koji je podigao čitavu publiku do atmosfere ključanja, da se osetilo kako se čitav brod ljulja.
I najbitnija stvar kod HEALTH kao benda je što su nastupi kratki i da dobijete ono što oni jesu, čak se i pevač na kraju obratio kada je bilo pitanje bisa i lepo objasnio da je prezadovoljan odzivom publike (pošto su Mađari statični inače, ovde su uspeli da se probude iz dubokog sna, i svaka im čast, i svaka čast HEALTH na tome!) ali da oni ne rade glupe bisove gde će oni da ih dozivaju i da što to vide to i jeste. Ko se buni, uvale im kruti. Nisu to rekli, ali to je to, bend sa jasnim i glasnim stavom.
Dvojica članova sišli među publiku i tu dugo ostali da se sa svima slikaju i popričaju, naravno sav kajmak je pokupio Johhny jer im se i on bavi promocijom generalno preko Instagrama i Discorda gde konstantno ima blizak kontakt sa fanovima.
Apropo merchandise, bio je šarenolik u smislu da je HEALTH imao najviše majica i par poslednjih vinila na prodaju, Zetra je imala prvenac na ploči i disku i razne cegere koji bi vam upitali kredibilitet na metal sceni i razne sitne zanimacije. GOST je posedovao samo poslednji vinil. I zanimljivo je da nisu hteli da prihvate novac uopšte i da je plaćanje moglo samo karticom.
I za moj ceh, slobodno mogu da utvrdim, da je ovo bio jedan od najboljih koncertnih događaja u 2024, stoga ne časite časa i otkrijte sva tri benda i poslušajte glavnu poruku benda HEALTH:
YOU WILL LOVE EACH OTHER
Nastupali: Zetra (UK), GOST (USA) i HEALTH (USA)
Na prvu loptu ovakav paket šarenolikih žanrovskih bendova deluje kao nespojiva turneja, ali ipak sva tri benda imaju i više sličnosti nego što biste inicijalno pomislili na prvo slušanje i upoznavanje sa istima.
Posle malo napornijeg puta Terratravelom (ubili Mađari na granici, tako da smo na knap stigli sat i nešto pred koncert) i kratkog obedaovanja u bistrou A38 (ako se odlučite ikada za kesadilje, preskočite!) sala se lagano punila pred nastup benda Zetra. Duo koji se sastoji od Adama - gitariste-pevača i Jasona - sintisajzer-Atari sempler-vokala i koji dolazi iz Engleske. Estetski izgledaju kao da su ispali iz nekog razvojnog doba sa kraja 80-tih i početka 90-tih za čitavu gothic rok muziku.
Imaju punu kožnu opremu na sebi, i sa isrctanim licima sa belom i crnom bojom koji prizivaju na klasičan gothic rock koji je malo izašao iz mode.
Smešno je bilo što su stojali na kutijama da bi bili u ravni sa paravanom koji je valja predstavljao portal u taj njihov svet.
Zanimljivo je da su počeli svoju karijeru putem bandcampa u vreme Kovida i sa par demoa i EP-ija privuklli pažnju gothic-electronic rock publike i ove godine su izdali album prvenac za Nuclear Blast koji je prepoznao "komercijalni potencijal".
Konkretno najveći problem su imali sa vokalima, kada se poslušaju pesme sa albuma, oni su daleko naglašeniji i jasniji, a većina ostalih instrumenata je semplovana preko sintisajzera i semplera. Stari gotičar u meni nije baš pronašao neku radost u njihovom nastupu, ali se vidi da je Mađarima prijao ovakav da kažem blag početak.
Ovo će sigurno većini ljudi biti acquired taste bend.
GOST je definitivno bio druga zvezda večeri. Ovaj darksynthwave projekat producenta pod pseudonimom Skull uspešno meša estetiku klasičnog synthwave sa raznim semplovima kao iz horor filmova i sa uplivima teškog metala sa baražom jakih gitara i blast bitova.
Bio je ispraćen sa svojim gitaristom dok su svi ostali instrumenti bili semplovani, pa čak i silni vokalni gosti. Ono što definitivno izdvaja nastup jeste kako je sve to dobro uklopljeno i vidi se da je Skull talentovan producent i didžej da ni u jednom momentu ne izgubi nit i da se šalta sa pesama sa raznim tempoima. Pride u svemu tome pripomaže kako odlično stvara tu prljavu horor atmosferu kao u starim hororima 70-tih i 80-tih i hrabro nosi svoje uticaje ali dovoljno unosi svojeg izražaja.
Poslednji album je konceptualan i bavi se apokalipsom i mislim da će ovo biti zanimljivo svakome ko se malo više brčnuo sa sličnim izvođačima poput Perturbatora. Svakako ne treba da zaboravim da napomenem da je atmosfera među publikom ovde eksplodirala i da je brod počeo da se drmusa od jačine zvuka i masovnog đuskanja i skakanja.
Svakako koncert koji ne treba propustiti, čak i da vam se studijski nedopadne, ovo je fešta pogledati uživo.
Posle ponovo kraće pauze, i odabira pesama koje ponovo gruvaju i teraju na dobro đuskanje, HEALTH su se tačno nacrtali u 21.15.
Intro je pesma iz kultne anime serije Neon Genesis Evangelion, dopada mi se što bend ne krije svoje omiljene stvari iz pop kulture, i uspešno su ih implementirali u svoje žive nastupe. A to je sve zaslugom Johhny gitariste i klavijaturiste.
Bend odavno zasluženo došao do šire publike, od noise-electronic početaka gde su pravili najveću moguću larmu, i sada vešto spajaju kriptične tekstove pesama koje se bave stanjem pojedinca i uz sve to uspešno mešaju metalizirane rifove sa pitkim uplivima elektronike koji vuku na neke od velikana 80-tih.
Veliki deo koncerta jeste i osvetljenje, sve češće se viđa da bendovi pametno koriste ovo da bi napravili atmosferu. HEALTH su to uradili da se osećate kao da prestanete u jednom momentu da postojite i da jednostavno sklopite oči i utonete u njihove mile, a i nemile zvukove koje proizvode sa bine. Svemu tome pridodaje i doza mističnosti jer se uvek naziru tri siluete trojice članova sa bine. I jako lep detalj jeste taj što su sva trojica uvek u ravni na bini. Što i nije baš učestala praksa.
Setlista je bila bogato prošarana sa ključnim pesama sa izdanja poput Death Magica koji je bio album koji ih je probio do šire publike, od Vol. 4: Slaves of Fear i sadašnjeg Rat Wars i sa nekolicinom pikanterija sa prvenca i naravno neizbežnim hitom iz Max Payne 3, TEARS. Koji je podigao čitavu publiku do atmosfere ključanja, da se osetilo kako se čitav brod ljulja.
I najbitnija stvar kod HEALTH kao benda je što su nastupi kratki i da dobijete ono što oni jesu, čak se i pevač na kraju obratio kada je bilo pitanje bisa i lepo objasnio da je prezadovoljan odzivom publike (pošto su Mađari statični inače, ovde su uspeli da se probude iz dubokog sna, i svaka im čast, i svaka čast HEALTH na tome!) ali da oni ne rade glupe bisove gde će oni da ih dozivaju i da što to vide to i jeste. Ko se buni, uvale im kruti. Nisu to rekli, ali to je to, bend sa jasnim i glasnim stavom.
Dvojica članova sišli među publiku i tu dugo ostali da se sa svima slikaju i popričaju, naravno sav kajmak je pokupio Johhny jer im se i on bavi promocijom generalno preko Instagrama i Discorda gde konstantno ima blizak kontakt sa fanovima.
Apropo merchandise, bio je šarenolik u smislu da je HEALTH imao najviše majica i par poslednjih vinila na prodaju, Zetra je imala prvenac na ploči i disku i razne cegere koji bi vam upitali kredibilitet na metal sceni i razne sitne zanimacije. GOST je posedovao samo poslednji vinil. I zanimljivo je da nisu hteli da prihvate novac uopšte i da je plaćanje moglo samo karticom.
I za moj ceh, slobodno mogu da utvrdim, da je ovo bio jedan od najboljih koncertnih događaja u 2024, stoga ne časite časa i otkrijte sva tri benda i poslušajte glavnu poruku benda HEALTH:
YOU WILL LOVE EACH OTHER
VoivodBG
nerealni elitista
- Messages
- 5,390
- Reaction score
- 8,368
- Points
- 553
Смрт - Velika je šteta što su bili preglasni i što je mikrofonija sve pojela i većinu koncerta je samo išla larma. Lepo od brata Rusa koji je video da se patim i dao mi nove čepiće za uši. Čak i sa njima, nisam uspevao da razaznam pola instrumenata koliko je sve zvučalo kao da pustiš mašinu za cement i staviš je na pojačalo i samo buka gazi.
A stvarno je šteta jer se u par pesama nazire da su hteli da dodaju naš domaći pečat, i sa par rifova i ritmom. Vokale ništa nisam razumeo, mislim da čak ni tekstovi ne bi pomogli. Ako im je ovo bio prvi nastup, a pretpostavljam da jeste, neka se uvežbaju još i naravno da uzmu boljeg tonca.
Barshasketh - Što se njih tiče, ovde je situacija zvukom bila za nijansu bolja, moguće jer ipak imaju sve instrumente (obzervacija Chessa) i ne znam, ovo iako je tehnički bio dobar nastup, ne može se zameriti ništa samoj svirci ili vokalu. Ipak je bilo toliko generično da sam jedva čekao da se što pre završi. Mnogo je bio do jaja momenat kada su počeli laseri da rade, to je unelo malo dinamičnosti.
Za oba benda je ton radio Siniđa Sinister, on ima godine iskustva sa raznim lokalima po gradu i videli ste ga do skora u Zappa Bazi, ali ono po meni nije bilo najbolje rešenje za ovakvu vrstu svirke. Prenapanjenost ne rešava problem praznog prostora. Drugstore ako nije dovoljno popunjen ljudima, sve se odbija o hladne betonske zidove što se tiče gitarskih bendova. A bio sam tamo na par koji nisu bili blek metal, i uspeli su njihovi tonci da izvuku najbolje iz tog prostora, ali tada je bilo i preko 1000 i nešto ljudi na tim nastupima.
Dodheimsgard - Kada su se gospoda namestila i krenula da riljaju, otvorila se kapija u novi svet. Zvuk je bio nebo i zemlja naspram prethodna dva benda. Sve se većinu vremena razaznavalo od semplova koje koriste, i svaki instrument je dolazio do izražaja. Vicotnik je malo mogao da bude glasniji, ali šta da mu zamerim kada sam dobio najboljeg šoumena na metal koncertu, pa u ovoj godini verovatno i najboljeg kojeg sam gledao na bini. Bili su vidno raspoloženi i imali solidnu interakciju sa publikom što nisam iskreno očekivao jer sam imao sliku u glavi da su oni mrtvi ozbiljni ljudi. Ponajviše su tome doprineli razni intervjui koje sam čitao tokom godina. A ono u stvarti bratani opušteni, e možda treba većina blek metal bratije da malo to iskopira i da se opusti, ne mora uvek sve da bude "ozbiljna rabota", zezanje je takođe dopušteno.
I super mi je Vicotnikov stajling klošar pop zvezda, blackstar, što bi se moglo implementirati. Simpatičan mu onaj Crna Zorica veo što je furao tokom nastupa i mahao njime po bini i tamjanima, odmah mi nekako bilo lakše u drugstore kada se taj umirijući miris istih prožeo čitavom salom i umanjio miris supstanci koje su tome prethodile. I moram da napravim poređenje, zbog njegove teatralnosti tokom nastupa i đuskanja i hedbengovanja, dosta me podsetio na Ghost i Tobiasa, mogu da se provuku neke paralele u njihovom frontmenskom ponašanju.
A što se njih tiče kao benda, stvarno nemam šta da zamerim. Čak i da nisi metalac i da oduzmeš one disonantnije deonice, čuje se da u stvari prave pesme, ja komotno mislim da se neko sa strane dovede ko ne sluša toliko bm ili death štogod, mogao bi da nađe zadovoljstvo u tom njihovom izražaju.
I mnogo je lepo što su odsvirali dve pesme više na bis, verovatno jer je bio kraj turneje, i činilo se da se dobro zabavaljaju sa nama, baš redak primer gde je publika bila pristojna. Pozdravljam što je sve proteklo gospodski, ko što bi Vlado Georgiev rekao.
U suštini ako sa ovime završavam 2024. sa serijom koncerata, ne bunim se. A Dodheimsgard svakako mogu da nam svrate ponovo, samo ovog puta da se nađe malo pristupačniji prostor.
A stvarno je šteta jer se u par pesama nazire da su hteli da dodaju naš domaći pečat, i sa par rifova i ritmom. Vokale ništa nisam razumeo, mislim da čak ni tekstovi ne bi pomogli. Ako im je ovo bio prvi nastup, a pretpostavljam da jeste, neka se uvežbaju još i naravno da uzmu boljeg tonca.
Barshasketh - Što se njih tiče, ovde je situacija zvukom bila za nijansu bolja, moguće jer ipak imaju sve instrumente (obzervacija Chessa) i ne znam, ovo iako je tehnički bio dobar nastup, ne može se zameriti ništa samoj svirci ili vokalu. Ipak je bilo toliko generično da sam jedva čekao da se što pre završi. Mnogo je bio do jaja momenat kada su počeli laseri da rade, to je unelo malo dinamičnosti.
Za oba benda je ton radio Siniđa Sinister, on ima godine iskustva sa raznim lokalima po gradu i videli ste ga do skora u Zappa Bazi, ali ono po meni nije bilo najbolje rešenje za ovakvu vrstu svirke. Prenapanjenost ne rešava problem praznog prostora. Drugstore ako nije dovoljno popunjen ljudima, sve se odbija o hladne betonske zidove što se tiče gitarskih bendova. A bio sam tamo na par koji nisu bili blek metal, i uspeli su njihovi tonci da izvuku najbolje iz tog prostora, ali tada je bilo i preko 1000 i nešto ljudi na tim nastupima.
Dodheimsgard - Kada su se gospoda namestila i krenula da riljaju, otvorila se kapija u novi svet. Zvuk je bio nebo i zemlja naspram prethodna dva benda. Sve se većinu vremena razaznavalo od semplova koje koriste, i svaki instrument je dolazio do izražaja. Vicotnik je malo mogao da bude glasniji, ali šta da mu zamerim kada sam dobio najboljeg šoumena na metal koncertu, pa u ovoj godini verovatno i najboljeg kojeg sam gledao na bini. Bili su vidno raspoloženi i imali solidnu interakciju sa publikom što nisam iskreno očekivao jer sam imao sliku u glavi da su oni mrtvi ozbiljni ljudi. Ponajviše su tome doprineli razni intervjui koje sam čitao tokom godina. A ono u stvarti bratani opušteni, e možda treba većina blek metal bratije da malo to iskopira i da se opusti, ne mora uvek sve da bude "ozbiljna rabota", zezanje je takođe dopušteno.
I super mi je Vicotnikov stajling klošar pop zvezda, blackstar, što bi se moglo implementirati. Simpatičan mu onaj Crna Zorica veo što je furao tokom nastupa i mahao njime po bini i tamjanima, odmah mi nekako bilo lakše u drugstore kada se taj umirijući miris istih prožeo čitavom salom i umanjio miris supstanci koje su tome prethodile. I moram da napravim poređenje, zbog njegove teatralnosti tokom nastupa i đuskanja i hedbengovanja, dosta me podsetio na Ghost i Tobiasa, mogu da se provuku neke paralele u njihovom frontmenskom ponašanju.
A što se njih tiče kao benda, stvarno nemam šta da zamerim. Čak i da nisi metalac i da oduzmeš one disonantnije deonice, čuje se da u stvari prave pesme, ja komotno mislim da se neko sa strane dovede ko ne sluša toliko bm ili death štogod, mogao bi da nađe zadovoljstvo u tom njihovom izražaju.
I mnogo je lepo što su odsvirali dve pesme više na bis, verovatno jer je bio kraj turneje, i činilo se da se dobro zabavaljaju sa nama, baš redak primer gde je publika bila pristojna. Pozdravljam što je sve proteklo gospodski, ko što bi Vlado Georgiev rekao.
U suštini ako sa ovime završavam 2024. sa serijom koncerata, ne bunim se. A Dodheimsgard svakako mogu da nam svrate ponovo, samo ovog puta da se nađe malo pristupačniji prostor.
Last edited:
Nikada nisam bio na koncertu na Uscu.
VoivodBG
nerealni elitista
- Messages
- 5,390
- Reaction score
- 8,368
- Points
- 553
„Sa sposobnošću da apsorbuju i integrišu uzbudljivu raznolikost muzičkih stilova u svoj materijal, nije iznenađenje što Zu često zvuče kao stotinu bendova u jednom, iako je način na koji sklapaju svoju divlju zvučnu slagalicu jedinstven samo za njih.”
— Pitchfork
Zu je prava zver. Zvanično osnovan u Ostiji, na obali Rima, Italija, 1997. godine, bend je objavio više od 15 albuma i održao hiljade koncerata širom sveta, stekavši kultni status globalno. Prevazilazeći žanrovske granice, Zu je razvio jedinstveni muzički jezik, prateći sopstveni, lični put. Elementi metala, noise-a, prog-a, elektronske muzike, ambijenta, industrijala i savremene muzike transformisani su i preoblikovani u njihov jedinstveni izraz, ne ličeći ni na šta od navedenog.
Lista saradnji ovog benda je beskrajna i uključuje umetnike kao što su Mike Patton (Faith No More), Joe Lally (Fugazi), King Buzzo (The Melvins), David Tibet (Current 93, s kojim su objavili Zu93 – Mirror Emperor 2018. godine), FM Einheit (Einstürzende Neubauten), Damo Suzuki (Can), Mats Gustafsson i članovi bendova The Ex, The Locust i Ruins. Njihova najznačajnija izdanja uključuju hvaljeni album Carboniferous (2009, Ipecac Recordings) i eksperimentalnu trilogiju: Jhator (2017), Zu93 – Mirror Emperor (2018) i Terminalia Amazonia (2019) za izdavačku kuću House of Mythology. Godine 2025. Zu će objaviti novi live album sa Ruins pod nazivom RuinsZu, nastavljajući svoju tradiciju revolucionarnih saradnji.
Nastup će otvoriti srpski elektronski umetnik Kӣr (Bane Jovancević), rezident i programski menadžer beogradskog kluba Drug§tore. Splet drone i post-industrijskih elemenata sa balkanskim folklorom i vizantijskim tradicijama stvara njegov jedinstveni zvuk. Ovaj nastup će se sastojati od elektroakustičnog live seta, koji će predstaviti prepoznatljiv stil Kӣra. Njegova izdanja uključuju Imrali (Creme Organization), Mramorje (Yerevan Tapes) i najnovije Balčak (DISK). Njegova najnovija numera objavljena je za Rocket Recordings.
Legendarno svedočanstvo njihovoj umetničkoj evoluciji očekuje nas 30. marta u klubu Karmakoma, gde će Zu predstaviti najbolje iz svoje karijere, uz podršku srpskog elektronskog umetnika Kӣra.
🗓 Datum: 30.03.2025.
Lokacija: Karmakoma
🎟 Ulaznice:
Tickets rs (RSD): https://tickets.rs/event/zu_it_kr_live_17002
TicketsCloud (EUR): https://cutt.ly/pe3rX7x9
Video and muzika:
Zu:
Kӣr:
VoivodBG
nerealni elitista
- Messages
- 5,390
- Reaction score
- 8,368
- Points
- 553
Massive Attack su i dalje najbolji prikaz, kako prava muzika može da nadživi sve trendove. I ono što je najbitnije da ona itekako ume i mora biti emotivna i da istovremeno komunicira sa publikom.
Kragujevac je zasluženo na Arsenal Festu dobio, istorijski koncertni događaj koji će se prepričavati dugo, dugo vremena.
Da mi je neko došao posle njihovog nastupa i rekao da je to bio poslednji koncert koji bih imao priliku da vidim, pomirio bih se sa tom činjenicom i prihvatio je.
Iako je bend probio svoju satnicu i kasnio desetak minuta, to nije predstavilo problem za publiku koja je sve vreme skandirala i prizivala ih. Njihov džinovski displej je počeo da iscrtava razne poruke u obliku brojeva, lokacija i događaja, a naša publika je unisono vikala: "Pumpaj!".
Na displeju se pojavljuje lice devojke koja razrogačenih očiju i frenetično priča o svojem iskustvu otvaranja i spoznaje sebe i kako je svesna da nije posebna, ali da je zadovoljna sobom. Što ubrzo biva presečeno sa Elon Maskovim imenom i projektom u kojem najavljuje ugrađivanje neurolink čipova. Pratimo majmuna koji je prvi subjekt u tom groznom eksperimentu i onda iznenada intro otvara semplom pesme Gigi D'Agostina - "In My Mind".
Osećaj nelagode je bio sveprisutan u vazduhu, i dalje ne mogu da se otmem utisku da su MA, odavno kroz svoju muziku upozoravali da će slobode i normalnosti biti sve manje na ovom svetu.
Risingson je uvodna pesma, i dok se gradi lagana plesna atmosfera, teskoban tekst ove pesme nas podseća da preispitamo realnost. Sve je to potmognuto i velikim rečenicama preko video bima koje postavljaju egzistencijalna pitanja: "Da li smo stvarni?", "Da li mogu da osećam?"
Završetkom pesme, bina biva utopljena u mraku, i Robert Del Naja, se obraća našoj publici na skoro odlično izgovorenom dobro veče. I najavljuje njihovog dugovečnog kolaboratora, Horasa Endija. Endi se pod okriljem tmine kreće u laganom ritmu.
Video bim ovog puta dobija neonsko krvavu boju i kreću razni podaci studenata i aktivista koji su bili hapšeni od strane vlade. A dominantna bas linija najavljuje zavodljivu "Girl, I Love You" sa albuma Heligoland. Iako je čitav bend zaista fantastičan, ritam sekcija i dva prekaljena bubnjara koji prave hipnotišući gruv i ritam.
Ipak prava zvezda je sam Horas. Njegov umilan glas je zavodljiv. A i on sam izgleda nestvarno, obučen crnoj kožnoj trenerci sa šljokicama, i nosi ogrlicu anka, koji je označavao večni život kod egipćana. U jednom momentu video bim počinje da skenira lica iz publike i da navodi čime se bave, iako na prvu loptu to deluje kao dobar trik, ostavlja trag duboke uznemirenosti kako ipak više nemamo prava na nikakvu privatnost.
Horas na kraju pesme pleše u ritmu i odlazi sa bine. Robert se zahvaljuje na srpskom, i najavljuje sledeću gošću, legendarnu pevačicu Cocteau Twins, Elizabet Frejžer. "Black Milk" je čitavu publiku sa njenim anđeoskim glasom pomogla parovima da zaplešu u zagrljajima pod otvorenim nebom i mesecom kao svedokom. Njen glas je van ovoga sveta, i stvarno svaka čast što i dalje u tim godinama ima elana da ide na turneje. Tokom pesme su se smenjivale razne slike iz Rusije, Ukrajine sa ratišta, a naša publika je skandirala tokom istih.
Po završetku pesme oglasio se i Daddy G, i pitao da li su svi dobro? Gromoglasni aplauz je usledio, a na to sve se nadovezao Robert i rekao: "Samo da se zna, mi smo uz studente." Kkrenulo dugotrajno skandiranje: "Pumpaj".
Uvodni taktovi klavira i zlokobnih tihih rifova gitare, dovode nas do relativno novije pesme: "Take It There" sa EP izdanja Ritual Spirit. Tokm izvođenja na video bimu smo videli nedaće koje je snašao Kongo, od eksploatacije dece, do kopanja za litijumom. I fiktivni prostor u kojem svi bogataši talože svoja bogatstva kao izvesni zmaj u Tolkinovom delu "Hobit".
"Future Proof" nas uvodi u tminu i na video bimu se iscrtavaju krvavo natopljena slova i brojke. Robert poput kakve utvare izgovara: "Hungry ghosts, hungry ghosts" i nažalost ovo je jedina pesma sa "100th Window" albuma koju je naša publika dobila za večeras. Kraj pesme je napanjen i haotičan, sve je to pojačano sa rasvetom koja je eksplodirala poput supernove.
Kreću snimci iz razrušene Gaze, ističe se veliki natpis Trgovci smrću, i na binu ponovo dolazi Elizabet Frejžer i sa gitaristom izvodi kamernu verziju "Song to the Siren" od Tima Baklija. Jako emotivna pesma koja je kod ženskog dela publike izazvala jake emocije u obliku suza.
Massive Attack znaju šta rade i da bi podigli atmosferu, uvode nas u "Inertia Creeps". Tokom čijeg izvođenja na bimu su se ispisivale rečenice na bugarskom.
Prelaze na obradu Ultravox benda, pesmu "Rockwork" koja je istovremeno i najveselija pesma koju izvode, ali u kontekstu onoga što ide na ekranu, a govori nam o svim mogućim teorijama zavere, i time kako su nam kolektivno isprani umovi i da vlada opšta pometnja i haos. Čini se kao prigodan izbor za polupano stanje svesti.
I sve se privodi kraju, ređaju se hitovi: "Angel", Horas Endi se ponovo vratio na binu i otpevao je sa guštom. Bend je toliko pri kraju izmenio pesmu jer su više tempirali da idu na glasnoću i skoro pa metalizirane rifove u katarzičnoj završnici.
Sledeća pesma je posvećena Palestini, na video bimu se pojavljuje džinovska zastava zemlje. A pesma je prigodna, "Safe from Harm".
Na displeju se izlistavaju količine utrošenog novca i oružija koja je Amerika podarila Izraelu za njihovu genocidnu kampanju. I koliko su gubitaka doživeli Palestinci.
Sledi i najveći hit benda, a to je "Unfinished Sympathy" koja je dočekana sa skandiranjem "Pumpaj" tokom uvodnih taktova. A trenutna pevačica je omađijala sve prisutne kada je na refrenu pustila svoj glas. Sva publika je plesala do kraja pesme.
Dolazi do čudnog izbora obrade od Aviici-ja, "Levels" i bend prigodno zatvara koncert sa Elizabet Frejžer kao gošćom na vokalima, na "Group Four" i savršenom pesmom za kraj, "Teardrop".
Frejžerova na poslednjoj pesmi izvlači maksimalne tonove, ali se oseća zamor u par navrata. Bend i ona deluju nestvarno jer se video bim konačno primirio i dominiraju snopovi bele svetlosti koji gledaju u nebesa, dok se prepletaju sa dimom i mesečinom.
MA su uspeli dobro da nas provozaju kroz njihovu istoriju. I sve je to fenomenalno protkan narativom o svim boljkama modernog sveta kroz jak i upečatljiv vizuelni identitet.
Suštinski aktivizam kod muzičara jeste postao neka vrsta trenda da bi se sakupljali poeni kod publike. Ali i dalje smatram da se kod njih oseća da to rade iz iskonski iskrenih pobuda.
Uglavnom imam tendenciju da snimim po koju pesmu na koncertima, ali sam se odlučio da čitav koncert pogledam bez telefona, i da mi ovo ostane jedno divno sećanje, kojeg ću se prisećati u dalekoj budućnosti.
Kragujevac je zasluženo na Arsenal Festu dobio, istorijski koncertni događaj koji će se prepričavati dugo, dugo vremena.
Da mi je neko došao posle njihovog nastupa i rekao da je to bio poslednji koncert koji bih imao priliku da vidim, pomirio bih se sa tom činjenicom i prihvatio je.
Iako je bend probio svoju satnicu i kasnio desetak minuta, to nije predstavilo problem za publiku koja je sve vreme skandirala i prizivala ih. Njihov džinovski displej je počeo da iscrtava razne poruke u obliku brojeva, lokacija i događaja, a naša publika je unisono vikala: "Pumpaj!".
Na displeju se pojavljuje lice devojke koja razrogačenih očiju i frenetično priča o svojem iskustvu otvaranja i spoznaje sebe i kako je svesna da nije posebna, ali da je zadovoljna sobom. Što ubrzo biva presečeno sa Elon Maskovim imenom i projektom u kojem najavljuje ugrađivanje neurolink čipova. Pratimo majmuna koji je prvi subjekt u tom groznom eksperimentu i onda iznenada intro otvara semplom pesme Gigi D'Agostina - "In My Mind".
Osećaj nelagode je bio sveprisutan u vazduhu, i dalje ne mogu da se otmem utisku da su MA, odavno kroz svoju muziku upozoravali da će slobode i normalnosti biti sve manje na ovom svetu.
Risingson je uvodna pesma, i dok se gradi lagana plesna atmosfera, teskoban tekst ove pesme nas podseća da preispitamo realnost. Sve je to potmognuto i velikim rečenicama preko video bima koje postavljaju egzistencijalna pitanja: "Da li smo stvarni?", "Da li mogu da osećam?"
Završetkom pesme, bina biva utopljena u mraku, i Robert Del Naja, se obraća našoj publici na skoro odlično izgovorenom dobro veče. I najavljuje njihovog dugovečnog kolaboratora, Horasa Endija. Endi se pod okriljem tmine kreće u laganom ritmu.
Video bim ovog puta dobija neonsko krvavu boju i kreću razni podaci studenata i aktivista koji su bili hapšeni od strane vlade. A dominantna bas linija najavljuje zavodljivu "Girl, I Love You" sa albuma Heligoland. Iako je čitav bend zaista fantastičan, ritam sekcija i dva prekaljena bubnjara koji prave hipnotišući gruv i ritam.
Ipak prava zvezda je sam Horas. Njegov umilan glas je zavodljiv. A i on sam izgleda nestvarno, obučen crnoj kožnoj trenerci sa šljokicama, i nosi ogrlicu anka, koji je označavao večni život kod egipćana. U jednom momentu video bim počinje da skenira lica iz publike i da navodi čime se bave, iako na prvu loptu to deluje kao dobar trik, ostavlja trag duboke uznemirenosti kako ipak više nemamo prava na nikakvu privatnost.
Horas na kraju pesme pleše u ritmu i odlazi sa bine. Robert se zahvaljuje na srpskom, i najavljuje sledeću gošću, legendarnu pevačicu Cocteau Twins, Elizabet Frejžer. "Black Milk" je čitavu publiku sa njenim anđeoskim glasom pomogla parovima da zaplešu u zagrljajima pod otvorenim nebom i mesecom kao svedokom. Njen glas je van ovoga sveta, i stvarno svaka čast što i dalje u tim godinama ima elana da ide na turneje. Tokom pesme su se smenjivale razne slike iz Rusije, Ukrajine sa ratišta, a naša publika je skandirala tokom istih.
Po završetku pesme oglasio se i Daddy G, i pitao da li su svi dobro? Gromoglasni aplauz je usledio, a na to sve se nadovezao Robert i rekao: "Samo da se zna, mi smo uz studente." Kkrenulo dugotrajno skandiranje: "Pumpaj".
Uvodni taktovi klavira i zlokobnih tihih rifova gitare, dovode nas do relativno novije pesme: "Take It There" sa EP izdanja Ritual Spirit. Tokm izvođenja na video bimu smo videli nedaće koje je snašao Kongo, od eksploatacije dece, do kopanja za litijumom. I fiktivni prostor u kojem svi bogataši talože svoja bogatstva kao izvesni zmaj u Tolkinovom delu "Hobit".
"Future Proof" nas uvodi u tminu i na video bimu se iscrtavaju krvavo natopljena slova i brojke. Robert poput kakve utvare izgovara: "Hungry ghosts, hungry ghosts" i nažalost ovo je jedina pesma sa "100th Window" albuma koju je naša publika dobila za večeras. Kraj pesme je napanjen i haotičan, sve je to pojačano sa rasvetom koja je eksplodirala poput supernove.
Kreću snimci iz razrušene Gaze, ističe se veliki natpis Trgovci smrću, i na binu ponovo dolazi Elizabet Frejžer i sa gitaristom izvodi kamernu verziju "Song to the Siren" od Tima Baklija. Jako emotivna pesma koja je kod ženskog dela publike izazvala jake emocije u obliku suza.
Massive Attack znaju šta rade i da bi podigli atmosferu, uvode nas u "Inertia Creeps". Tokom čijeg izvođenja na bimu su se ispisivale rečenice na bugarskom.
Prelaze na obradu Ultravox benda, pesmu "Rockwork" koja je istovremeno i najveselija pesma koju izvode, ali u kontekstu onoga što ide na ekranu, a govori nam o svim mogućim teorijama zavere, i time kako su nam kolektivno isprani umovi i da vlada opšta pometnja i haos. Čini se kao prigodan izbor za polupano stanje svesti.
I sve se privodi kraju, ređaju se hitovi: "Angel", Horas Endi se ponovo vratio na binu i otpevao je sa guštom. Bend je toliko pri kraju izmenio pesmu jer su više tempirali da idu na glasnoću i skoro pa metalizirane rifove u katarzičnoj završnici.
Sledeća pesma je posvećena Palestini, na video bimu se pojavljuje džinovska zastava zemlje. A pesma je prigodna, "Safe from Harm".
Na displeju se izlistavaju količine utrošenog novca i oružija koja je Amerika podarila Izraelu za njihovu genocidnu kampanju. I koliko su gubitaka doživeli Palestinci.
Sledi i najveći hit benda, a to je "Unfinished Sympathy" koja je dočekana sa skandiranjem "Pumpaj" tokom uvodnih taktova. A trenutna pevačica je omađijala sve prisutne kada je na refrenu pustila svoj glas. Sva publika je plesala do kraja pesme.
Dolazi do čudnog izbora obrade od Aviici-ja, "Levels" i bend prigodno zatvara koncert sa Elizabet Frejžer kao gošćom na vokalima, na "Group Four" i savršenom pesmom za kraj, "Teardrop".
Frejžerova na poslednjoj pesmi izvlači maksimalne tonove, ali se oseća zamor u par navrata. Bend i ona deluju nestvarno jer se video bim konačno primirio i dominiraju snopovi bele svetlosti koji gledaju u nebesa, dok se prepletaju sa dimom i mesečinom.
MA su uspeli dobro da nas provozaju kroz njihovu istoriju. I sve je to fenomenalno protkan narativom o svim boljkama modernog sveta kroz jak i upečatljiv vizuelni identitet.
Suštinski aktivizam kod muzičara jeste postao neka vrsta trenda da bi se sakupljali poeni kod publike. Ali i dalje smatram da se kod njih oseća da to rade iz iskonski iskrenih pobuda.
Uglavnom imam tendenciju da snimim po koju pesmu na koncertima, ali sam se odlučio da čitav koncert pogledam bez telefona, i da mi ovo ostane jedno divno sećanje, kojeg ću se prisećati u dalekoj budućnosti.
RaidenSakai
Well-known member
- Messages
- 366
- Reaction score
- 854
- Points
- 153
MA sam video u areni back in the day. Jedan od naj boljih vizuelnih koncerata. Ako sam nesto naucio, daleko bolje sedeti u parter sekciji i udubiti se u koncert nego sto sam ja bio po defaultu u centru rulje na dnu. Nije taj tip koncerta da ti nesto djuskas a nit im je muzika takva vec jedan veliki vizuelni orgazam.
VoivodBG
nerealni elitista
- Messages
- 5,390
- Reaction score
- 8,368
- Points
- 553
Znači išao si na Heligoland turneju kod nas kada je bila? Strava, ja sam to tada preskočio jer nisam imao prebijene pare. Uhvatio sam ih prvi put u Mađarskoj 2018, ili beše 2019 u Laszlo Papp Areni, tada su promovisali Ritual Spirit EP i vodilli sa sobom Young Fathers i Ezekiela. Taj koncert me je podsetio da muzika i dalje može da čini čuda. I slažem se donekle da su arene i zatvreni prostori bolji za njih. Jedino što mi je iskreno smetalo jeste što su mnogi pričali na ovim emotivnim pesmama i stalno snimali. Nekako bih voleo da se koncerti vrate na staro da ljudi gledaju i slušaju samo.
- Messages
- 216
- Reaction score
- 465
- Points
- 173
Odlepio sam u KGu od ljudi koji pricaju. Stvarno me zabole sta ti je sefica rekla taj dan jbte. Jos ispucano pijanim krestanjem, vrh. Toliko sam se puta okrenuo da je na kraju jedan ortak iz tog drustva krenuo da ih ucutkuje.
Malo sam se zgranuo na intermecoe, nije toga bilo ranije kad sam ih slusao uzivo. Zanimljivo svakako, pogotovo Avicii vs. MA tmina.
Elizabet Frejzer <3 Kakav glas...
Malo sam se zgranuo na intermecoe, nije toga bilo ranije kad sam ih slusao uzivo. Zanimljivo svakako, pogotovo Avicii vs. MA tmina.
Elizabet Frejzer <3 Kakav glas...
2CR4ZY
Forumski Apotekar
- Messages
- 10,045
- Reaction score
- 9,248
- Points
- 603
Hahah, propao Beer Fest...
Tacnije to ce im se desiti, jer niko nece doci... pocinju da naplacuju, prva dva dana po 2.000, posle po 3.000... i imas neograniceno pivo
i uveli fan pit za 5.000 din aahahhahahah, za iste krsh bendove
edit
Uz svaku kupljenu ulaznicu – neograničeno pivo, potpuno besplatno. Zato – izaberi svoj dan. Izaberi svoju zonu. I nazdravi uz najglasniju muziku i najhladnije pivo“, navodi se na sajtu.
Kada su u pitanju cene karata, regularne, uz neograničenu konzumaciju piva, iznosiće 1.990 dinara za 28. i 29. avgust, odnosno 2.990 dinara za 30. avgust, dok se cena karte i program za 31. avgust za sada nisu navedeni.
Od ove godine, Beer Fest uvodi i fan pit, za koji će karte iznositi po 2.990 dinara za prvo veče, 3.490 dinara za drugo veče i 4.990 za treće festivalsko veče.
Moguće je nabaviti i karte u kategorijama „Pivski sto regular“, „Pivski sto fan pit“, „VIP barski“, „Gold VIP barski“, „Premium VIP barski“, koje se kreću od 3.990 dinara, do 15.000 dinara.
Prve večeri festivala, 28. avgusta, od za sada najavljenih bendova će nastupiti Prljavo kazalište, Letu štuke, Valentino i Orthodox Celts, dan kasnije Riblja čorba, Brkovi i Nipplepeople, a trećeg dana Bijelo dugme, Atomsko sklonište i Vlatko Stefanovski.
Tacnije to ce im se desiti, jer niko nece doci... pocinju da naplacuju, prva dva dana po 2.000, posle po 3.000... i imas neograniceno pivo
i uveli fan pit za 5.000 din aahahhahahah, za iste krsh bendove
edit
Uz svaku kupljenu ulaznicu – neograničeno pivo, potpuno besplatno. Zato – izaberi svoj dan. Izaberi svoju zonu. I nazdravi uz najglasniju muziku i najhladnije pivo“, navodi se na sajtu.
Kada su u pitanju cene karata, regularne, uz neograničenu konzumaciju piva, iznosiće 1.990 dinara za 28. i 29. avgust, odnosno 2.990 dinara za 30. avgust, dok se cena karte i program za 31. avgust za sada nisu navedeni.
Od ove godine, Beer Fest uvodi i fan pit, za koji će karte iznositi po 2.990 dinara za prvo veče, 3.490 dinara za drugo veče i 4.990 za treće festivalsko veče.
Moguće je nabaviti i karte u kategorijama „Pivski sto regular“, „Pivski sto fan pit“, „VIP barski“, „Gold VIP barski“, „Premium VIP barski“, koje se kreću od 3.990 dinara, do 15.000 dinara.
Prve večeri festivala, 28. avgusta, od za sada najavljenih bendova će nastupiti Prljavo kazalište, Letu štuke, Valentino i Orthodox Celts, dan kasnije Riblja čorba, Brkovi i Nipplepeople, a trećeg dana Bijelo dugme, Atomsko sklonište i Vlatko Stefanovski.
Last edited:
- Messages
- 475
- Reaction score
- 789
- Points
- 203
https://n1info.rs/magazin/showbiz/nova-ekonomija-gunsnroses-spustili-cenu-za-koncert-u-beogradu/
Najjaci deo teksta mi je ''prva ponuda 2.2 miliona dolara, 2.8 miliona dolara i koncert se nece odrzati u Budimpesti i Sofiji posto su u krugu od 1000 km''. Logicno mi je da se na Zapadu to praktikuje iako sam u blagom soku da te opcije ima u ugovoru. Za ovaj deo Evrope to mi je mnogo smesno kad bi se primenilo, jer skoro svi hoce da spuste prvu ponudu.
Najjaci deo teksta mi je ''prva ponuda 2.2 miliona dolara, 2.8 miliona dolara i koncert se nece odrzati u Budimpesti i Sofiji posto su u krugu od 1000 km''. Logicno mi je da se na Zapadu to praktikuje iako sam u blagom soku da te opcije ima u ugovoru. Za ovaj deo Evrope to mi je mnogo smesno kad bi se primenilo, jer skoro svi hoce da spuste prvu ponudu.
RaidenSakai
Well-known member
- Messages
- 366
- Reaction score
- 854
- Points
- 153
El id neko n Staic-X iDOPE sad u Subotu?
- Messages
- 475
- Reaction score
- 789
- Points
- 203
Preskacem, ne mogu finansijski da ih uklopim + vrvt cu videti na drugoj lokaciji.
Hvala Blgarima sto su ih bukirali na svom festivalu, pa je bilo realno da svrate i do nas.
