Gaming priče, sećanja, dogodovštine i nostalgija

[timemaster]

Inače može neki admin da prebaci ovo u gaming sećanja thread. @Yuka Sakazaki

done

 

[TwiSteR]

imao sam takvu identičnu sredinom devedesetih

Takođe. Kupovao sam i iznajmljivao bootleg kertridže za nju po raznim Sega klubovima, aka buvarama. Sećam se kad sam jednom kod nekog matrog u beogradskoj ulici ušao u neki dvorišni stančić i on mi kaže “samo zatvori vrata, izaći će prase”. A ja (klinac od 10-ak godina) u šoku, mislim u sebi ko još drži prase u stanu. Nije mi ni na kraj pameti bilo da misli na toplotu. Neveretovtno kako neki takvi doživljaji ostanu u pamćenju i posle trideset godina.

Inače, za MD sam imao 15-ak kertridža i bio odluševljen istom sve dok drugar nije kupio Super Nintendo i pokazao mi Donkey Kong Country. Reko' ok, vreme je za novu konzolu, Sega na oglase, a Super Nintendo u kuću. Kakva greška u koracima je to bila, tek mi je kasnije bilo jasno. Dok se do (bootleg) kertridža za MD moglo doći maltene na svokom koraku po pristupačnim cenama, za SNES je situacija bila potpuno drugačija. Isti su mogli da se kupe u Beosoftu po, za tadasnje uslove, vrlo visokim cenama. Tako da sam za SNES imao samo jednu igru (koja je išla uz konzolu), F-Zero. Konzola se zbog toga nije dugo zadržala kod mene i zamenjena je sa PS1.

Sry za off topic.

 

[timemaster]

Isti su mogli da se kupe u Beosoftu po, za tadasnje uslove, vrlo visokim cenama

secam se, kao juce da je bilo, zovemo iz Sapca Beosoft i pitamo ih imaju li na stanju Yoshi's Island, i oni odgovaraju, "da, kosta 100 maraka"

 

[TwiSteR]

secam se, kao juce da je bilo, zovemo iz Sapca Beosoft i pitamo ih imaju li na stanju Yoshi's Island, i oni odgovaraju, "da, kosta 100 maraka"

Taj rad, cene igara su izuvale. Posle prodaje SNES-a od tog novca (uz sigurno neku doplatu, ali ne sećam se koliku) sam kod Beosoft derikoža kupio PS1. Danas mi je žao tog MD-a i SNES-a, kao i PS1 koji su svi otišli u druge ruke (ko zna kroz koliko njih su ih prošli, gde su i u kakvom su stanju danas), jer da su ostale kod mene i dan danas bi bile u besprekornom stanju.

Inače, u to vreme aternativa (barem u BG-u) Beosoft je bio DigiTech u Ilije Garašanina. Bili su u suterenu stambene zgrade, manji prostor, mislim da su bili malo pristupačniji sa cenama od Beosofta. Sećam se da im je jedan zid bio prekriven kutijama igara za PS1, neoriginalnih naravno, ali su tada na nas klince imale hipnotišuće dejstvo. Gledali smo u šarene omote igara i želeli da ih imamo ako ne sve barem veći deo, ali smo u najvećem broju slučajeva kupovali jednu-dve, u zavisnosti koliko je izdašan bio džeparac od roditelja.