Kapiram da je vise od polovine najgotivnijih secanja koja imam nastalo u vezi sa igrama.
Ajd za pocetak...igranje point&click avanture u 'multiplejeru' putem telefona. Tako se zbilo te neke 96-e da sam skrpio novce i narucio SuperMix kompilaciju (ne secam se ni ko je to pravio, Espro?) na kome je bio i Gabriel Knight: Sins of the Father. Zalepio sam se sa igru kao muva za vnugo (kakva igretina!!!) al ubrzo skontao da nece ici solo jer mi je igra bila preteska. Sad razmisljam da nikad nisam ponovo pokusao da predjem igru, nisam je ni instalirao/startovao, mozda da bi secanje na nju ostalo vezano iskljucivo za taj period i te ljude. Ljude, da...sestru sam retko uspevao da zainteresujem za igre, nesto je kao sedela malo sa mnom oko Gabra al odustala. I onda ko god da svrati kod mene pokazujem mu igru, lozim na konto mistike i vudu ubistva i tako prikupim jos troje ljudi - komsinku (jedina sa Pentiumom u to doba), drugar iz odeljenja (sporty nadrkani baja, jedini takav sa kojim sam blejao al igre, jbga) i komsija iz zgrade sa kojim sam peglao sve i svasta, (i lozio se da napravimo LAN kablom koji bi isao preko terase).
Anti-klimaks alert: nikad nismo presli igru. Ali te sesije me greju i dan danas. Dogovorimo se u skoli okvirno vreme kad sedamo za komp, to se max postovalo, sedamo i cujemo se u nekim vremenskim intervalima ukrug. Prijava dokle je ko stigao, sta je ko uradio, sta moze da se klikne, cemu sta od toga moze da koristi itd. I onda kad zabodemo interval skoci na po sat, dva. Ili dan. Ili dva
I kad neko provali kako se resava zabod, kakav meltdown, ne mogu da izdrzim da pozovem sledeceg da kazem sta da radi!
Secam se i koliko je matori pizdeo jer em mu arcim komp za igre em sedim na telefonu. Daa, telefon! Neko od nas, ne secam se ko, nije imao bezicni tel nego onaj matori, na vrndzu. Malo pricamo pa onda on spusti slusalicu, ode do kompa, cekanje, vrati se, to ne sljaka, pricamo, spusti slusalicu, ode, cekanje, vrati se....mmm da. Attention span do Jupitera
Draze mi od svih svetlucavosti i prostranstava igara danas. Je, nostalgie i sve to, al draze.
