Gaming priče, sećanja, dogodovštine i nostalgija

[Yuka Sakazaki]

Gaming priče, sećanja, dogodovštine i nostalgija​

Probudio sam se pre par sati i palo mi je na pamet da bismo mogli podeliti svoja gaming sećanja i dogodovštine. Možda su u pitanju neki događaji zbog kojih se osećamo ponosno, a možda i nešto zbog čega nas je sramota. Mogu biti i osećanja nostalgije koja vezujemo za određen period, nema mnogo pravila.
Voleo bih da koristimo ovaj thread kako bismo podelili s drugima delove života kada nam je gaming bio nov, ili kada je mnogo više bio vezan za maštu i razne mitove (sekseliti u Mortal Kombat? ), ali ne mora nužno biti to. Možete pisati i o učestvovanju u turnirima, likovima iz fliperana koji su bili deo lokalnih legendi, ili gaming sesijama koje pamtite iako je prošlo par decenija od kako su prošle.

Ne pokušavajte da umanjite tuđe priče i sećanja nekakvom logikom, merenjem kurca, omalovažavanjem i sličnim - nula tolerancije ću pokazati ka tome.

Nadam se da ću uspeti aktivirati barem par vas da podelite po koju priču ili nekakvo sećanje vezano za gejming.

---

Ovo mi se dogodilo kada sam bio u osnovnoj školi, prvi ili drugi razred, nisam siguran. Bio sam u Bečićima s ocem i sestrom i naravno da sam naleteo na jednu od fliperana na šetalištu niz plažu. Do tada nisam video toliki broj arkada i flipera na jednom mestu. No, pošto smo se šetali svi zajedno, iskulirao sam. Nakon određenog vremena smo našli mesto na plaži, smestili se i kupali. Ubrzo sam se setio te fliperane i tražio od oca par dinara kako bih odigrao nešto. Dao mi je, ako se dobro sećam 12 dinara (ne mogu da se setim koja je godina u pitanju, ali mislim da je 1997, imali smo kovanice od 10 para i 50 para, a marka je bila između 4 i 6 dinara).

Sećam se da se nisam ni obukao, išao sam do fliperane u crvenom spido kupaćem. Tamo je radio neki stariji lik, a sa njim je blejao još jedan matorac. Dao sam im sve kovanice koje sam imao i rekao da želim žetone. Lik me pitao koliko želim, a ja sam rekao za sve pare. Tu je meni rekao nešto u fazonu "jedan žeton je dinar ipo". Ja sam rekao, okej, daj koliko može. Matori je tu rešio da će da testira moje znanje matematike. "Ako je žeton dinar ipo, koliko možeš uzeti za 12 dinara?". Ja sam se zbunio i rekao nešto na foru "šest". Tu se on smejao i pitao "pa kako ti tako loše ide matematika?". Tu sam već počeo da se sramotim i mozak mi je skroz stao, ali matorac nije popuštao, rešio je da sam došao kod njega na čas matematike. Podelio je 12 na dva dela, a posle toga 6 na dva dela, pa me pitao koliko žetona mogu uzeti za 3 dinara. Na taj način mi je objasnio koliko mogu da uzmem za 12 dinara, ali mi je na kraju dao 10 žetona.

Imajte na umu da sam brojeve dao samo kao primer, nisu tačni, ali priča je išla na tu foru. Sećam se da sam se osećao neprijatno jer me lik cimao da računam pred njim, a posle me je bilo sramota pojaviti se ponovo u toj fliperani, pa sam išao u drugu.

---

Napisaću druga sećanja vezana za video igre nakon vas. :3

 

[Ashitaka]

Evo jedna kratka pricica sa srecnim zavrsetkom Kao klinac iznajmio sam MD2 na 24 h bio je to 6 januar 90tih nzm tacno godinu. I naravno igralo se 20 sati i nesto malo spavanja. Odem da vratim konzolu kad ono zakljucana kapija(video klub je bio u dvoristu kuce). Zvao zvonio nikog nema vratio se kuci i igra jos jedan dan gratis. Niko srecniji od mene

 

[nelex]

Lik od kog sam iznajmljivao Sony me redovno terao u tri lepe kada bih došao ujutru u 7 nedeljom kod njega da uzmem Sony - neko razmišljanje mi je bilo da na taj način imam ceo dan da se igram... Mislim da me je taj lik baš mrzeo iz dna duše, uvek kada bi me video mislim da me je psovao u sebi

 

[HK-47]

Učiteljica me poslala u ćošak jer sam na času druga zezao kako ne može da pređe "nivo sa loncima" u Chip n Dales Rescue Rangers.

 

[cipak]

Svaka cast za temu. Mislim da smo imali nesto slicno i na starom forumu. Kad budem imao vise vremena podelicu nekoliko anegdota. Evo nesto kratko za pocetak.

Najponostnije sam se osecao kada sam uzeo sve zlatne licence u GT3. Toliko truda i vremena nisam ulozio u ni jednu igru do tada. Kada sam konacno uspeo nisam skidao osmeh sa lica danima. Cak mislim da i dalje imam memorisku karticu na kojoj je taj sejv.

 

[timemaster]

kao klinci smo blejali najčešće po igraonicama koje imaju konzole a onda su došle godine kada su PC igraonice počele da dobijaju na popularnosti. jedan ortak me je odveo da mi pokaže tu novu igraonicu koja se otvorila ispod njihove zgrade, ja sam ušao i video kako ljudi igraju CS, samo sam se nasmejao i rekao "kakvo je ovo sranje, nema gamepada i da sede jedni pored drugih, nego svako gleda u svoj monitor, ovo nikada neće zaživeti"

 

[Spidey]

Uuu strava tema. Nesto posle bombardovanja , kraj 99 , pocetak 2000 dobio sam ps1 i naravno mojoj sreci nikad kraja. Imao sam tako gomilu diskova random igara , u sustini sve je zavisilo od skole , ako imam dobre ocene , cale mi donese nekoliko diskova. Anyway jednom tako on meni donese Resident Evil 2. Ja u cudu , prvi put vidim igru na dva diska. Na coveru lik i likusa sa pistoljima , vatra oko njih znaci ludnica. Ubacim ja prvi disk , naravno skipujem sve cut scene samo da igra krene. Kad ono nadjem se na sred ulice i gomila zombija dolaze do mene. Vidim ja imam pistolj , ali ne umem da pucam, stiskam sve dugmice ali ja i dalje ne umem da pucam . Zombiji se polako priblizavaju, ja tu pokusavam nesto da se krecem , nista mi ne ide i kroz koji minut opkole me zombiji i raskomadaju . Elem ja sam tad imao ne punih 10 godina. Toliko sam se usrao od straha , Leon vristi , krv na sve strane. Samo sam izbacio disk iz konzole i bacio kutiju sa igrom iza ormana. Imao sam bogami traume od zombija nekoliko godina , sve dok nisam krenuo u sredju skolu i nasao sam taj disk koji je bacen iza ormana. Uzeo lepo i pokusao ponovo i presao igru i tad je RE2 postala moja najomiljenija igra za ps1.

 

[Yuka Sakazaki]

Vidim ja imam pistolj , ali ne umem da pucam, stiskam sve dugmice ali ja i dalje ne umem da pucam . Zombiji se polako priblizavaju, ja tu pokusavam nesto da se krecem , nista mi ne ide i kroz koji minut opkole me zombiji i raskomadaju

Identichno iskustvo sam imao, samo shto sam bio u igraonici, a igra je bila crno-bela (nije igraonica imala PAL konvertor). Sretja pa je kraj mene sedeo lokalni pajdoman koji je vetj igrao igru, pa mi je pomagao da igram, inache bih i ja brzo odustao. Setjam se da mi je, dok sam bio u policijskoj stanici, pre nego shto tje psi da uskoche kroz prozor, rekao "e, pazi se sada, nemoj da se uplashish".

 

[voja]

igrao sam dosta re2 ali bas se dobro secam kad sam krenuo re3. igrao sam sa starijim bratom, kad se pojavio nemesis oboje smo se usrali, malo kasnije smo bauljali po policijskoj stanici i opet nas napadne, mi bezimo jer pojma nemamo, udjemo u drugu prostoju i kao super, bezbedni smo, kad ono udje on u sobu xd, nemesis moze da otvara vrata!..uvece brat otisao ja prestao da igram jer nisam smeo od straha. danas klinci to ne mogu da razumeju, moj necak nije mogao da veruje kad sam mu pokazao re2, kao sta je ovo, jel su to 2d pozadine? yeah sta je bio horor back in the day.

 

[Ashitaka]

Isto jedna mala prica bombardovanje 99 moj rodjendan u aprilu iznajmio snes i ja i drugar u podrumu kuce jer smo tamo spavali raspakujemo snes i prikopcamo na tv kao tata on ce nam namestiti( a pojma nema ja tada sa 11 godina vise znao nego on ) Trazi on na kanalima steluje ne moze da nadje. Ali posto kao sto rekoh nije imao pojma bilo je tri one frekvencije da se menja na TV-u UHF VHF zaboravih kako se zove treca xd Naravno nije nasao bacio daljinski i kaze nemoj vise ova govna da iznajmljujes i ode. Kako je otisao ja prebacim frekvenciju i nadjem signal i udri Al smo se smejali ja i drugar kao popizdeli

 

[Spidey]

Uh kad smo kod video klubova . Iza coske gde i sad zivim bio je video klub Miki . Drzali su i MD2 ketridze i imali su gomilu igara. I sad tokom bombardovanja odem ja jedan dan da uzmem nesto da se igram. I naravno debil biram igru 2 sata , ipak ako izaberem neko sranje smoricu se. U medjuvremenu krenule sirene da zavijaju i ta zena tetka Nevenka mi samo turi koliko god sam ketridza mogao da nosim u ruke i u fazonu begaj odavde. Trcao sam do kuce kao munja , bas me bolelo dupe sto ce da nas bombarduju.

 

[Yuka Sakazaki]

Kada se vetj spominje RE ovoliko, u glavi mi je josh jedan dogadjaj vezan za tu igru.
Rodjak iz Bosne je chesto dolazio u posetu nama, a i mi njemu, no, te godine je on bio kod nas. Jedan dan smo odluchili da iznajmimo PlayStation i igramo razne igre, ali da to radimo u garazhi, kako bismo mogli ostati budni celo veche.

U garazhi smo vetj imali neki stari kauch, ali smo dovukli TV i konzolu, kao i more grickalica i slatkisha. Sestra, rodjak i ja smo igrali razne igre, a kada je doshlo veche, odluchili smo da je pravo vreme za Resident Evil 2. U pochetku je sve bilo okej, preshli smo igru vishe puta i znali smo shta da ochekujemo, ali smo se trudili da plashimo jedno drugo na razne klinachke nachine (uglavnom naglo urlikanje i slichne gluposti).

Problemi su nastali kada smo skapirali da nam se pisha. E, za to se skupljala hrabrost
Sve u svemu, odlichno je bilo, negde oko 7 ujutru je baba upala da vidi da li smo okej, a par sati nakon toga smo se vratili u kutju da spavamo.

danas klinci to ne mogu da razumeju

Smeshno mi izgleda sada, ali da... kada se setim koliko me traumirao prvi Silent Hill (toliko da nisam smeo igrati ako sam sam u sobi), kapiram da mi niko od danashnjih klinaca ne bi verovao. Kapiram da smo i dosta toga popunjavali mashtom, pa nam je sve bilo mnogo jezivije.

 

[Solid Snake]

Није прича, више кратка цртица, и не тиче се директно гејминга, али има везе с њим. Кад смо као клинци играли између две ватре, кад год би лопта неког погодила и избацила из игре, волео сам да у себи или тихо "отпевам" death sound из Super Mario Bros-a.

 

[VoivodBG]

Lepo je što vučemo za nostalgijom za nekim jednostavnim vremenima.

Ovako na brzinu, voleli smo dosta u društvu da igramo Heroes 3 na jednom kompu, ironija svega je što je to umelo da traje i po šest sati, ali nikada se ne završi partija ili se save negde zagubi.

Ujedno kada se pojavio WOW u Beogradu, par igraonica ga je imalo na dan izlaska i tada su bile enormne gužve i moralo je da se zakazuje da bi mogao da dođeš i da ga igraš. Bila je jedna igraonica na Medakoviću na onim brdima ne sećam se imena, ali tu smo dosta vremena izgubili na konstantno kreiranje novih likova jer je sve bilo sveže i novo.

Onda smo išli u Blok 70 koji je imao odlične dve opskrbljene igraonice gde su čak imali i oficijelne Blizzard postere za Warcraft 3 i WOW kako su izlazili. Kroz maglu se sećam da je bilo neko takmičenje u jednoj od njih i da sam tada osvojio oficijelni poster sa Litchom, i dalje je negde u kući i uvek sam govorio da ću ga uramiti jednog dan, međutim oladio sam se od Warcrafta 3 i WOW, jako brzo jer sam shvatio da mi mnogo vremena žderu i ko bi još da plaća pretplatu za igre kada ima mnogo boljih singl player igara.

Jedino što je bilo kul u to vreme što si zaista mogao sa svakim da se zgotiviš olako i da počne druženje i to na osnovu igara od dizelaša do sportaša, pa i klasičnih štrebera. Svi ujedinjeni pod jednim krovom.

Plus onaj zvuk dial up interneta je nezaboravan, škripanje i vrištanje istovremeno, neće to današnje generacije skapirati, ali bi možda i bilo bolje da neđu u momenat gde čekaš da se nešto učita.

 

[Nezaborav]

Svaka cast za temu. Mislim da smo imali nesto slicno i na starom forumu.

Јесте, била је тема коју је отворио @Yonai са неким невјероватним постом колико знам и то је била једна од најбољих тема. Садржавала је огромне постове, баш су се људи откинули пишући и присјећајући се у њој али нажалост, сада то више није онлајн.

 

[timemaster]

са неким невјероватним постом

onaj fantasticni post o ratu, porodici i ps1?

 

[Chodex]

Odlična tema Gile, biće ovde dosta pisanije...Setih se anegdote iz sony kluba tamo negde 97.godine...Jedan od prvih sony klubova u gradu se otvorio i naravno Internacinal Superstar Soccer je bila next gen igra koju su svi igrali. Udjemo ja i moj mladji brat da igramo. Ioko su većina birali Brazil, ja kao stari buntovnik odaberem Bugarsku zbog zapazenih rezultata na mondijalu '94 u USA. Burazer koji se uopste nije razumeo u sport odabere zbog njemu zanimljive zastave Hrvatsku. Igramo mi tako, partiju dve, tri...ja ga lešim, te ulazi stariji lik u igraonicu. Gleda jedan TV, gleda drugi, pa baci pogled na naš meč i reče:"Ko je ovaj patriota što je izabrao Hrvatsku?!"

 

[Nezaborav]

onaj fantasticni post o ratu, porodici i ps1?

Нажалост тај уводни пост је тада био већ обрисан, када сам гледао тему, али судећи по реакцијама осталих чланова, био је баш нешто посебно. Жао ми је што га нисам имао прилику прочитати.

 

[Yuka Sakazaki]

Јесте, била је тема коју је отворио @Yonai са неким невјероватним постом колико знам и то је била једна од најбољих тема.

E, vidish, definitivno mi je to ostalo negde u mozgu i aktiviralo se danas.

Burazer koji se uopste nije razumeo u sport odabere zbog njemu zanimljive zastave Hrvatsku.

Imao sam slichnu situaciju sa ortakom. On je voleo da igra PES, a ja do tada gotovo da nisam igrao igru, jedva sam kapirao da ne moram uvek da drzhim dugo kocku kada shutam. No, on je uzeo Srbiju, a ja Hrvatsku (ok, mislim da je CRO reprezentacija bila jacha od SRB u tom PES, ali nema veze, bio sam noob). Oprao sam lika sa 3-0, chak je i Srna dao gol makazicama, taj gol i dalje chuvam na jednoj memorijskoj jer ga je poprilichno uzjebala cela scena.

 

[Chodex]

Ti si onda igrao neki PES dosta kasnije. Na ovom Pesu iz '97 nije bilo nase tadasnje zemlje jer u periodu od 92.do 98.godine nismo nigde ucestvovali zbog sankcija. Tek 98-99. pojavljuje se Yugoslavia u pes igrama