Одгледао синоћ ову процурелу копију. Подељена су ми мишљења. Визуелно је лепо урађено, можда и најприближније Хербертовој замисли. Мада нема неких епских сцена које захтевају обавезно биоскопско гледање, на добром тв-у и код куће је угођај сасвим добар. Музике практично и нема, више су то неки амбијентални звучни пасажи који су солидни, али не нарочито памтљиви, радио је Цимер то и много боље. Глумци су океј, чак и мали Шаламе чијим избором за улогу Пола нисам био баш одушевљен је био прихватљив и солидан.
Е сад, главни проблем сваке екранизације Дине па и ове је сама структура и концепција. Дина није баш најзахвалније штиво за екранизацију, нарочито не за један целовечерњи филм, и можда би серија од десетак епизода била прихватљивији формат у којем би се на подробан начин могао представити читав тај универзум и разрадили ликови и њихове мотивације за оне који нису читали књиге. То ни овде није баш најпотпуније успело иако су се одлучили да све поделе на два дела, али ја чисто сумњам да је неко ко већ није упознат са књигама могао да похвата све. Верујем да је већини све било конфузно, досадно, развучено и недоречено, што заправо и јесте. Можда и најпроблематичније је што ликови нису добили адекватну разраду, исувише је све поједностављено, барон Харконен и његов братанац се појављују свега неколико минута иако су главни негативци (другог братанца Фејд Рауту су потпуно исекли и оставили за други део, иако је већ требало да буде присутан), цар падишах Шадам Корино који је главни конспиратор против Атреида се и не појављује, војвода Лето и његови сарадници су такође штуро приказани, фали мало вишедимензионалности у стилу првих сезона "Игре Престола", и иако нисам присталица усиљене голотиње и насиља, овде су прилично разблажили све јер се очигледно циљало и на млађу публику.
Планета барона Харконена и он сам су много мрачнији и бизарнији него што је у филму приказано (то је можда Линч у својој верзији успео донекле боље да ухвати и покаже). Неко је горе исто писао да му није јасно откуд то да у доба међугалактичких путовања, свемирских бродова и томе сличног, они доле се и даље бију мачевима и ножевима, а у књизи је то лепо објашњено због чега су забрањене машине које поседују вештачку интелигенцију (и које су заменили ментати који представљају људе-компјутере, нико није ни могао да схвати из приказаног да су то Туфир Хават код војводе Лета и Питер де Вриес код барона Харконена), и због чега су са изумом Холцмановог штита (оног што носе на руци и активирају пре борбе) ватрена оружја и ласери постали практично неупотребљиви и опасни, и поново је главни вид борбе са хладним оружјем у блиској борби.
Мени као некоме ко је читао Дину је ово било солидно, али није ме оборило с ногу, навео сам и због чега. Јесте ипак најуспелији покушај екранизовања Дине за сада, али са озбиљним недостацима, видећемо да ли ће други део којег би обавезно морало бити успети да исправи то све и поправи коначни утисак.