Цијена јесте већа него код СпејсЕкса али је и приступ традиционални, без вертикалне интеграције добављачко-производног система. Плус што је укључено неколико фирми са доста искуства у свемирским програмима, укључујући и Аполо. Такође, биће потребно знатно мање лансирања него код СпејсЕкса, за кога нисмо сигурни да ће успјети да одржи ниску цијену, нарочито у почетку, када крену сви ти силни танкери да се пуцају у орбиту.
trose milijarde samo da bi odrzali poslove random spacetech firmi.
Е када неко Боинг и Локид Мартин назове рандом фирмама... Дрејпер, развијали навигационе системе за Аполо лунарни лендер. Блу Ориџин, на путу да постани прави Вејланд-Јутани. Ал' добро, када кинеске фирме могу бити рандом, онда могу и америчке иконе инжињерства са стогодишњом традицијом.
Ima da se nacekamo do Artemis 5 misije
Начекаћемо се и до Артемиде 3, неће то ништа бити прије 2028-е. А свакако ће ово бити фиксирани уговори, тако да ће НАСА моћи да пребаци СпејсЕксу мисију, уколико се "зец" покаже толико бржим од "корњаче".
ko zna koliko odlaganja za ovaj Blue Origin projekat.
Исто као и за Лунарни Старшип. За особу која Маскову ријеч доживљава као свето слово, заборављаш да је исти тај Маск прије неколико година најављивао 2 теретне Старшип мисије на Марс за прошлу годину и 2 теретне и 2 људске за следећу. Како то иде са његовим роковима, управо гледамо... по ко зна који пут.
Iscedice tu para koliko god pozele.
Теже него у прошлости, ово су фиксирани уговори. НАСА ће морати погурати ради себе, не јер ће ови толико лешинарити. Мораће и СпејсЕкс да погура исто.
Жао ми је баш што Дајнетикс изгуби уговор, лендер им је био врло интересантан концептуално и имао је неке видне предности. Овде су ишли баш против јаких лобистичких кругова.
Значи Нортроп Груман је сам себе зезнуо јурећи читав лендер и испао из игре, да би упао Боинг, још килавија компанија. Откако су покупили управљачки кадар из пропалог МекДонел Дагласа, пословање им је постајало све болесније, мада финансијски стоје боље од од процесно способнијег Локида.
Овако на прву лопту да видимо шта имамо. Лендер је опет редизајниран, враћена је ширина на 7 метара, што значи да ће га бити могуће лансирати само на Њу Глен ракети, нарочито јер је приказана ширина узлетног елемента иста. Вјероватно ће ићи на то да лансира читаву конфигурацију одједном. 45 тона тежак када је напуњен погонским горивом, аууу грдно баш... Њу Глен је пројектован за тачно ту носивост, мада је конзервативна процјена у питању, вјероватно ће моћи и више од тога, тако да ће га 'напојеног' до чепа моћи избацити у НЗО.
То такође значи да ће нека друга ракета лансирати убрзивач који ће избацивати лендер до Мјесеца. Поменути Нортроп Груман је требао у прошлој варијанти да ради нешто слично, само између високе елиптичне и ниске лунарне орбите, после тога су кренуле гласине да Блу Ориџин развија свој убрзивач, што је релативно лако урадити имајући у виду да имају већ мотор за њега, исти овај са лендера. Међутим сада ће Локид Мартин да ради тај трансферни елемент, вјероватно ће и ту бити кориштени BE-7 мотори од лендера, 1 комад. Нема Рокетдајна да се угузи овај пут...
Лендер, цислунарни транспортер и све танкујуће мисије ће бити лансиране на Њу Глен ракети. То значи да ће бити по 2 лансирања те ракете за избацивање до Мјесеца. Онда ће и тај танкер што ће га радити Локид бити 7 метара ширине.
Боинг ради само систем за спајање, аууу... па како их 'маши нешто масније? Ко онда ради узлетни сегмент за људску посаду? Блу Ориџин? Дец њу.
Раде заједно са Насом на технологији превенције испаравања течног водоника, то је супер. Таква остварена технологија би имала велике импликације за будућа свемирска истраживања.
16 метара висине, али овај пут је дизајн баш другачије ријешен, танкови за кисеоник и водоник ће бити изнад кабине за људску посаду. Тако да је површина приступачна. Гдје ли ће ставити моторе, питам се. Испод ње, а водови за гориво и кисеоник ће ићи кроз или около... прије кроз, унутар људског модула биће дизајн крофне претпостављам, гдје ће кроз центар пролазити водови.
А сада најјаче, носивост 20 тона до површине у вишекратном режиму и 30 у једнократном, баш грдно. Велики напредак у односу на први представљени модел, који је могао у већој варијанти спустити само 6.5 тона, пројектованих.
Када налети неки нови инфо, прокоментарисаћу. Знам да то сви нестрпљиво очекујете, хехе.