То је Мјесечево проклетство, што већина мисија рикне у тим баш задњим фазама. Ако не рачунамо разрађене Кинезе, последње три мисије од Израела, Индије и Јапанаца/Европљана су прдекнуле баш на тај начин.
“What makes landing on the Moon so difficult is the number of variables to consider,” says Stephen Indyk, director of space systems at Honeybee Robotics in Greenbelt, Maryland. Compared with Earth, for example, the Moon has reduced gravity, very little atmosphere and lots of dust.
Свакако да су услови пребрутални али три мисије које поменух горе су све рикнуле од техничких разлога везаних за саму машину.
Today, by contrast, private companies are expected to repeat these successes, without government resources and without lessons gleaned from many failed and successful missions, Indyk says. “That’s a lot to ask of a private enterprise to get it right on the first attempt.”
Требало би да NASA помаже овима које су добиле CLPS уговоре. Израелци и ова задња јапанска мисија нису били дио тога. Амери се не би требали зезати са тим малим компанијама него их требају погурати свом снагом, што финансијски, што законским регулативама што са дијељењем базе знања, да не пролазе кроз оно кроз шта су NASA и Совјети пролазили током свемирске трке.
failures can occur early on, even for missions that don't plan to land. This happened with NASA’s Lunar Flashlight mission, a small spacecraft that launched in December and was supposed to map the Moon’s ice. Its propulsion system malfunctioned soon after launch and may keep it from reaching an orbit from which it can do the intended science.
Ау, ово заборавих, значи нису успјели да је оживе. Прво је CAPSTONE постао упитан и још се не зна да ли ће успјети да изгура мисију како треба, а ово је изгледа већ на листи за отписивање. Ове јефтине мисије у свемиру су биле ђене-ђене што се тиче успјешности, баш. Оне најуспјешније су биле које су се качиле на већ спремне, скупе традиционалне мисије.
Кинези су уложили посебне напоре у то да осигурају успјешна алунирања за свој Chang'e програм, концептуално и кроз тестове су разрадили све могуће сценарије. Нарочито ме се дојмило то што су на лендере накркали гомилу сензора и све их подредили провјерама, ако би неки од њих давао мјерења која би у већем одступала од осталих, компјутер би га искључио. Такође су и разрадили систем ракетне левитације на којој би се лендер одржавао неколико секунди изнад површине док радар и лидар не скенирају терен тражећи најпогодније мјесто. Таква врста припреме је до сада невиђена у роботизованим лендерима, што је Кинезима и омогућило овако успјешан програм од самог старта, спуштајући врло тешке лендере на површину. Американци су дошли на то да се морају ослањати на ове приватнике у повојима који су вазда угрожени потенцијалним банкротом, а остале земље немају озбиљне програме тог типа. Колико ја видим, Кинези ће да марну онај слаткиш крај Шеклтон кратера.
