Za danas, jedan indie trio sa gamepassa, počevši od najslabije:
Planet of Lana
Puzzle igra iz reda "simpatičnih", ali iskreno, ovo nije ništa posebno. Gameplay podseća na Limbo ili Inside, samo ima mnogo više hodanja u prazno, razbijeno povremenim zagonetkama koje uključuju guranje kutija, pritiskanje prekidača i basic šunjanje oko neprijatelja koji imaju predefinisane rute, malo začinjeno dodatnim elementom toga da moraš da manipulišeš i živuklju koji te prati i asistira. Kompetentno urađeno, ali ne i mnogo više od toga. Pomalo i dosadno jer, ponavljam, ima dosta momenata gde samo držim desno i beskrajno hodam, preskočim random rupu, popnem se uz stenu itd, dok konačno ne dođem do prave zagonetke.
Ono što izdvaja igru su lepa grafika i muzika. Kreatori su rekli da su bili inspirisani Ghibli filmovima i to se vidi jer lepo nacrtano i ima taj "cute" vibe. Priča je ok, igra je prezentuje kroz gameplay i crteže na zidovima, i postaje zanimljivije kako se bližiš kraju.
Mogao bi da navučem nekih 6/10 na prezentaciju i vibe igre, a i na to što mi nije oduzela mnogo vremena jer sam je prešao za nešto više od tri sata. Možda bi bilo više kul da je izašlo u vreme kada je izašao Limbo.
Venba
Jedna, da tako kažem, društveno angažovana igra, ali bih jedva mogao i da nazovem igrom jer je više u visual novel fazonu. Ipak, vrlo fokusirano u periodu od nekih sat vremena prikazuje imigrantstvo iskustvo indijske porodice u Kanadi od sredine 80-ih do danas, priča jednu lepu i dirljivu priču, i sve to kroz tradicionalnu Tamil kuhinju. Uglavnom se klikće kroz dijaloge dok se ne dođe do trenutka kada treba da se kuva, i tu se odvija jedna mala puzzle igra gde treba dešifrovati recept iz poluuništenog kuvara, onda se opet klikće kroz dijaloge i to je manje više to. Svidelo mi se uglavnom zbog priče, muzike, i zbog toga što je indijska kuhinja kul
Ocena proizvoljna jer bi u zavisnosti od toga šta traži od igre nekome ovo bila desetka, a nekom drugom lagana jedinica. Ne bih išao ni u jedan od ovih ekstrema, ali mi se svidelo više od gorepomenute Lane. Ipak, 15 evra je meni baš puno za ovako nešto, tako da bih preporučio gamepass ili čekanje popusta.
Jusant
Od sve tri, ovo je najviše "igra" i najviše inovira na polju gameplaya. U pitanju je igra o slobodnom penjanju, gde se preko triggera individualno kontrolišu ruke da bi se uhvatio na sledeću izbočinu/prečagu/gredu/itd., skače do udaljenih, strateški postavljaju klinovi kao fleksibilni checkpointi za slučaj da se izgubi težište ili stamina, i sve ostalo što rade penjači. Na neki način je i ovo puzzle igra, pogotovo jer i u samom sportu penjači to zovu problemom koji treba da se reši. Ipak, ništa od ovoga uopšte nije komplikovano i rešenja su uglavnom vrlo očigleda tako da bih ovo pre opisao kao neko relaksirajuće iskustvo, a ne nešto napeto gde si konstantno pod tenzijom i moraš da vodiš računa da se ne strovališ u provaliju. Prilično sam siguran da uopšte i ne može da se pogine jer igra ne dozvoljava da prekoračiš ivicu ako nisi zakačen karabinjerom na zid. U kasnijim chapterima igra uvodi još neke faktore tipa vetar, ali generalno ne postavlja neke posebno teške probleme.
Kao i u Lani, nema dijaloga, ni monologa već igra pokazuje priču kroz gameplay, ali ima i baš dosta pisama i stranica dnevnika koje su za sobom ostavljali prethodni stanovnici planine. To mi je u stvari i najgora stvar u vezi igre jer ih ima baš dosta i razbijaju tempo igre. Verovatno su tu i da produže igru jer je inače kratka, može da se pređe za 4-5 sati. Više bih voleo da mogu da ih slušam kao audio logove, pogotovo jer penjanje nije teško, pa bi moglo da se sluša u pozadini, a da ne remeti koncentraciju. Inače je sama priča i ono što piše u pismima kul. Iako ima tu mesta za interpretaciju, a verovatno i neku metaforu o klimatskim promenama, ako se pronađe dovoljno pisama, manje-više je jasno šta se dešava.
Stilizovana grafika je lepa, ali mi se čini i da je prezahtevna za ono što prikazuje. Pretpostavljam da je to zbog fensi Unreal 5 stvarčica tipa Lumen i Nanite. Muzika je super.
Ocena je nešto između 7 i 8. Voleo bih da je penjanje još više razvijeno i izazovnije.
Osim ovoga, probao sam malo i 4x stratešku igru
Dune: Spice Wars. Privukao me je isključivo setting igre, ali inače ne igram ovaj tip igara, pa ne mogu da procenim koliko je ovo u stvari dobro. Postoji gomila stvari o kojima treba voditi računa, resursi tipa spice, zlato, voda, metal, onda izgradnja naselja i vojske, okupiranje drugih naselja, izbegavanje crva, špijunaža, diplomatija, glasanje i lobiranje u skupštini (Landsraad), plaćanje harača caru, kupovanje i prodaja CHOAM akcija i još milion drugih stvari koje nisam primetio.
Mislim da nisam dovoljno pametan za ovo ili da kažem preciznije, nemam strpljenja da počnem da učim gomilu mehanika da bih mogao da uživam u ovakvim igrama. Preskočio sam tutoriale i krenuo kampanju, igrao par sati i osvojio neke teritorije, a onda su me suparničke kuće pregazile jer sam se previše fokusirao na razvijanje ekonomije i odnosa sa Fremenima, pa nisam imao baš puno vojske. Verujem da je ovo u stvari vrlo kul, vidim da su utisci pozitivni, ali sada nemam živaca da se posvećujem tome. Možda kad omatorim i izgubim reflekse, a do tad ću da se rolam u soulsima i pilotiram džinovske robote koliko god mogu
Nisam igrao onaj Redux, vetj original verziju igre. 
