Završih Outer Worlds 2. Na kraju sličan utisak kao za keca. Dobra igra, dobra priča ali ništa specijalno.
U početku mi je bila prilično nezanimljiva ali vremenom me zainteresovala. Isto važi i za kompanjone. Kada sam ih upoznao bili su najgeneričkiji mogući, potom neki postali veoma naporni megafoni svoje frakcije dok u na kraju pola njih postali zanimljivi dok je Marisol bila zanimljiva od početka. Ne očekujte popa ili Parvati iz prvog dela ali nisu loši. Frakcije su i dalje parodija koja meni ne prija. Sarkazam je odvrnut do mere koja je prestala da bude smešna ili introspektivna. Deluje kao kritika nekoga ko nema ni malo takta a ni znanje mu nije jača strana. Da ne spominjem da je cela jedna frakcija, Protektorat, po meni očigledno izbačena i ostavljena kao generičke zloće. Ima više nego dovoljno sadržaja i repova da mi je očigledno da su bili veći planovi za njih ali da se iz nekog razloga odustalo od tog.
Vizuelni dizajn je, kao što sam već rekao, i dalje fenomenalan. Mešavina Art Dekoa i Art Nuvoa sa primesama brutalizma su baš po mom ukusu. Svaka frakcija ima svoj vizuelni identitet a sve se uklapa u celinu koja je neka verzija naše vizije dvadesetih i tridesetih godina dvadesetog veka. I muzika je dobila isti tretman. Mada očigledno sve pripada istom periodu svaka frakcija ima svoj očigledan identitet.
Što se tiče mehanika igranja, napucavanje mi je bolje od keca generalno al sam sa druge strane našao da par oružija vučem od samog početka igre. Tačnije vukao bi ih od samomg početka igre da sam našao tajni prekidač za Rookie's Reward. SMG koji postaje sve jači kako ga upotrebljavate. Drugi je neki loptasti malj kojim lako parališete skoro sve protivnike. Imuni su jedino glavonje i jedna vrsta robota. Kompanjoni su sposobni u borbi, korisniji nego u prvom delu, a njihovi specijali mnogo variraju u zavisnosti od stila igranja koji ste odabrali. I dok sam ja uvek vukao sa sobom nekog ko može da leči sobzirom da sam na normalnoj težini svega desetak uputa ukupno koristio nešto za lečenje sebe (hrana van borbe i gas u brobi) to je bilo maksimalno nepotrebno.
E sada o onom što najviše želim od Obsidiana a to su izbori i posledice. Pre svega problemi imaju više rešenja. I dok nisu nešto kreativna garantuju da svaki igral može da uradi skoro sve u igri dok god je dovoljno kreativan i obazriv. Uticaj igrača na svet, rekao bih, i nije neki jer se uvek vrati na centralnu priču sem na samom kraju. Odigrao sam jednom i birao totalno srednji put. Nažalost ispostavilo sam da sam ipak izabrao jednu frakciju. I nije kao da ne znam kada. Nadao sam se da taj izbor neće voditi tome ali mogućnost je bila očigledna od početka. Eksprimentišući utvrdio sam da možeš da dovoljno iznerviraš saputnike da te napuste ali i nivo tolerancije zavisi od toga koliko si im pre toga učinio što mi se i te kako sviđa. Deluje mi da je priča prilično fiksirana i da izbori imaju uticaja pre svega na posadu broda. Neke stvari su bile baš čudne. Kada sam ubio Auntie Cleo igra mi je rekla da će svaki pripadnik njene frakcije da me napada čim me vidi al sam nastavio da igram sledećih sat vremena normalno dok nisam učitao poziciju.
Mane kao deo igre su i dalje odlična ideja. Sakupio sam ih tonu i neke su bile baš vesele za zabilaziti.
Među meni najbolnije mane bi ubrojao Protektorat, ograničenost nivoa (nivo 30 je maksimalan i to zahteva baš usku-usku specijalizaciju), manjak prilika za korisćenje većine veština (mogu nabrojati na prste mesta gde mi je falila neka sposobnost a bio sam ograničen na 6 veština zahvaljujući jednoj od mana), umobolna generičnost nekih likova i loša satira.
Ukratko igra je dobra, vredna uloženog vremena. Očigledno mi je da je trebala da bude veća ali da se od toga odustalo. Nažalost ne verujem da će u nekom budućem izdanju reknstruisati Protektorat u realnu frakciju sa kojom igrač može da ima značajniju interakciju. Nije Fallout New Vegas ali realno ne može svaka igra da bude među 5 najboljih RPGova svih vremena.
) To sam cepao ko lud na PS2. Ubedljivo naj bolji racing OST, otkrio sam tolko bendova tada. Burnout Revenge takodje ako nisi, odusevice te.
, sve mi se sviđa za sada... remedy carevi. Jedino sam mogao malo sačekati pa da mi prvi playtrough bude na jačoj mašini, ali nije strašno, naredni će zato (nadam se) biti.
