Moja prva iskustva sa VR:
Nabavio sam PSVR, nahajpovan od silne vaše priče o PSVR2, i rekoh, hajde da probam. U početku, kada se povade svi ti silni kablovi, stvarno setup izgleda zastrašujuće, ali je sve lepo naznačeno i stvarno nema šanse da se čovek zbuni ili da nešto loše podesi. Takođe sočiva, headset i gamepad se brzo registruju i nema nekih posebnih štucavica.
Što se tiče samog iskustva, nema tog YT klipa ili reviewa koji može da dočara ovu dimenziju. Kada sam pokrenuo Astrobota i kada me je igra teleportovala u prvi level, stvarno nisam mogao da se čudom načudim. Odjednom se nalazim na sasvim nekom nepoznatom mestu, u levelu je dan, mozak percipira takodje da je dan i kod mene. Vodim astrobota i zagledam zidove i travu, čučnem da bih video gde može još da se zavuče... šok za šokom.
Posle Astrobota sam probao i Wipeout, sećam se vrlo dobro kako sam pisao s_hyperionu pre nekoliko godina da je to igra koju nema šanse da zamislim kako igram u VRu. O kako sam samo pogrešio
Mnogo je moćno biti u kokpitu Feisara i voziti stare PSP staze, opet, drugačije iskustvo. Malo me je stomak zaboleo kada sam ponirao ili omašio stazu pa padao van nje, ali srećom mučnina je brzo prestala i prešao sam prvih 7-8 staza bez problema.
Pošto za sada nemam nijednu sem te dve, polako ću da se igram sa ovim, lista je sasvim dovoljna da me drži jedno vreme.
Od kritika, počeo je posle sat vremena igranja da me boli koren nosa i da me jako steže headset na tom mestu, ali treba stvarno naći ugao koji mi odgovara. Od grafike stvarno nisam mnogo očekivao tako da mi ovaj manjak AA i muljavost ne smetaju, mozgu je dovoljno što oseća neki drugi vid igranja u odnosu na ono na šta je navikao u poslednjih 25+ godina.