Ova igra mi je ostavila tako gorak u ustima da sam morao još jednom da odigram TLoU1 i da ga isperem.
TLoU sam prešao jednom 2016. sada drugi put na hard i oko 15 sati mi je trebalo.
Nakon TLoU2, TLoU1 Remastered igra izgleda siromašno, pogotovo taj početni deo u Bostonu, ali sam se brzo navikao na promenu a i sama igra na kasnijim lokacijama izgleda mnogo bolje, tako da mi TLoU generalno i dalje deluje vrlo dobro iako TLoU2 osetno bolje izgleda.
TLoU2 ima mnogo veći i mnogo detaljniji svet urađen, ima mnogo više istraživanja i nekako deluje da je intereatkivniji taj svet (recimo može u više kuća/zgrada da se uđe i staklo može da se lomi..), pogotovo mi se svideo unapređena priča sa sefovima i šifrma za njih.
I po meni to je sve od prednosti koje TLoU2 ima u odnosu na TLoU1.
Napucavanje deluje kao da je utegnutije u TLoU2 ali meni su bili zanimljiviji i veći izazov u TLoU1, takođe loot i upgrade su mi nekako bolje odrađeni u TLoU,
više sam morao da pazim na resurse.
Atmosfera, a pogotovo pacing, zaplet i cela priča su mi mnogo bolje odrađeni u TLoU1, sve se nakako prirodnim tokom odvija i sve je nekako mnogo smislenije,
da ne spominjem da je priča mnogo snažnija i emotivnija, igrač se mnogo jače i lakše veže za likove i stvarno brine šta će biti sa likovima i šta će se sledeće desiti (što rezultira sa više baš emotivnih scena).
Dok TLoU2 baca igrača konstantno iz jedne u drugu stranu, bilo da se radi o pacingu igre ili zapletu i priči,
kao da im je cilj bio da igrač bude što više šokiran pacing-om, zapletom i pričom igre umesto da sve to bude mnogo kvalitetnije i smislenije odrađeno.
TLoU1 ima mnogo manje likova u igri, ali su mnogo kvalitetnije odrađeni i sa mnogo zanimljivijim dijalozima, praktično ni za jednog lika ne mogu da kažem da je loše odrađen ili da mu je dosadna ili cringe priča, dok TLoU2 ima neke nezanimljive likove a pogotovo neke nepotrebne, dosadne ili cringe dijaloge/scene.
Igranje sa Joel-om i Ellie je bilo fenomenalno od početka do kraja igre, veoma zanimljivi likovi i odnos, pogotovo pratiti kako se likovi razvijaju od početka pa do kraja igre.
Dok su Abby i Ellie i njihovi pratioci u TLoU2 često znali da budu dosadni, Ellie je pogotovo ogromno razočarenje, prilično bledo i sve nakako ravno,
toliko da mi nije bilo toliko bitno šta će na kraju biti i šta će se desiti sa likovima.
TLoU1 je skoro duplo kraća igra, ali 15 sati je sasvim dovoljno, TLoU2 je praktično duplo duža igra ali deluje kao predugačka igra sa dosta nepotrebnih stvari (delovi igre gde praktično ništa ne radiš već u suštini slušaš priču) koje bi mogle biti izbačene i uticati na kvalitet i dužinu igre.
U TLoU2 takođe guraju igraču na nos političku korektnost i promocije raznih stvari, TLoU1 ne da ima neuporedivo manje tih stvari već su one i dosta suptilnije odrađene tako da ne deluju isforsirano.
Kao što napisah, meni je TLoU1 remek delo (9.5) i bez problema jedna od top 10 igara koje sam ikada odigrao,
TLoU2 je i dalje vrlo dobra i must play igra, ali meni realno neuporediva sa TLoU1.
Obzirom kako su svet u TLoU2 odradili, stvarno šteta što cela igra nije otišla u nekom potpunom drugom smeru (nego što jeste) što se tiče cele priče i glavnog zapleta (kao i još par navedenih stvari).
Što se tiče rumovanog TLoU remake-a, stvarno ne vidim šta bi tu imalo da se unapredi osim grafike, možda eventualno da se proširi dodatno priča pa ubace dodatni prolog (znači ne samo Left Behind), ili neki dodatni uporedni gameplay lik (možda Marlene!?) ili epilog.
Sa nestrpljenjem se čeka TLoU3, samo se iskreno nadam se da će biti mnogo sličniji prvoj igri a ne drugoj.
