Vidim science fiction is strong in this one. Možda moj omiljeni žanr do pre par godina, iako generalno samo volim fiktivne romane. U poslednje vremem nekako više uživam u (retkoj) ezoteričnoj fantastici ili onoj koja uključuje narativnu perspektivu životinja. Žanr zapravo nije toliko bitan koliko mi je način pisanja. Preferiram kada mi nije sve ponuđeno ili čak forsirano kao čitaocu-posmatraču, već treba sam da odgonetnem svet i nijanse događaja i smisla koji nastaje među dva. Cenim kada je moja mašta barem toliko značajna koliko i sama knjiga, te je autorova perspektiva deo propovedanja i manje deo opisa. Ne znam koliko sam uspeo da prenesem na šta tačno mislim, ali eto.
Inače, ne vidim ovde neku diskusiju o papirnatim knjigama vs čitača e-knjiga. Preptopstavljam jer smo mi tehnološko naklonjeni, pa je ta diskusija ono, besmislena. Sve ima svoju prednost i mane. No, rado bihčuo Vaša mišljenja. Ja imam Kobo Libra H2O i veoma je praktičan gedžet, među mojim omiljenim materijalnim imovinama. Često knjigu prvo pročitam tamo, pa tek kada smatram da ću je čitati ponovo, nabavim štampanu verziju za policu. Za putovanje je isto veoma korisno ili kada je knjiga (ili članak) nešto što nije vredno ulaganja u fizički predmet. Takođe ja volim osećaj čitanja na mom uređaju. Nije kao listanje knjige, ali nije ni listanje knjige kao tipkanje po E Ink ekranu.
Nedavno sam čitao roman koji mi je još tokom čitanja postao među omiljenima:
From award-winning author John Crowley comes an exquisite fantasy novel about a man who tells the story of a crow named Dar Oakley and hi...
www.goodreads.com
Spojleri slede, zamagljeni. Veoma unikatnim stilom pisana, poduža knjiga, pripovedana "preko pera čoveka" koji se sprijateljio sa vranom iz naslova
koja ne može da umre. On ljudskim jezikom prepričava avanture te vrane
koje se odvijaju u njenim raznim inkarnacijama i prikazuju ljudsku istoriju u veoma širokom razmaku, od kvazi praistorije do kvazi bliske budućnosti. Stranice su raskošne sa divnim, šarenim i uzbudljivim opisima, veoma duhovitim i ukitanim momentima, kao i bogatim karakterima - kako ljudskih, tako pripadnika drugih životinjskih vrsta. Jedan od najizvrsnije konstruisanih negativaca među onima koje sam čitao se pojavljuje u knjizi, sasvim neočekivano. Priča takođe razvija divnu, svežu mitologiju,
naročito o životu izvan života, na način sa kojim se nisam ovako sreo i meni je bilo veoma inspirišuće inkorporirati neke elemente tih koncepata u sopstvena verovanja. Toplo preporučujem svima koji žele nešto drukčije.
Još jedna zanimljiva diskusija može biti razlika između čitane reči i slušanja audio knjiga, Vidim iz prethodnih komentara da ni to nije strano ljudima ovde. Ja uglavno slušam audio knjige u teretani, da ne ispadne da idem tamo samo telom da se bavim.
Uvek biram neko "štivo" koje smatram de je lakše, jer slušati nije isto kao čitati. Pauziranje nije isto kao blejanje iznad knjige, a ponovno prečitavanje pasusa nije isto kao premotavanje. Pažnja neretko nije potpuna, kao kod čitanja. Često se desi da batalim audio knjigu u korist štampane, kada se ispostavi da delo u pitanju to zaslužuje ili barem iziskuje.
No, trenutno slušam
The Blind Assassin od Margaret Atwood i taman mi leži. Ništa preterano duboko, ali sa iznenađujućim otkrovenjima, laganim zgušnjavanjem niti i odličnog meta narativa
(koji verujem da će imati direktne veze sa "vanjskim" događajima priče). Roman krene udarno ali "obično" i postaje sve kompleksniji, a ja ni dalje ne znam da li je ono što se događa običan život ili nešto fantastično. Preporučujem u istom formatu ili štampano, naročito uz neko putovanje. Javiću još zaključne misli ovde kada završim sa slušanjem.
jedno pitanje: da li da Neuromancera citam na engleskom ili sa srpskim prevodom? vidim da je dosta kvalitetan prevod na nasem jeziku a i te godine 1984 kad je knjiga izdata nije bilo puno high-tech izraza. hvala.
Ja sam čitao na engleskom (samo). Prevodi umeju biti odlični, iako sam ja uvek za čitanje u originalu, ukoliko čovek ima tu mogućnost. Neuromancer je definitivno jedna veoma originalna knjiga čak i za današnje standarde, naročito u jeziku koji koristi.
Za one koji su pitali za Hyperion Cantos - to mi je omiljeni SF za sada, a čitao sam ih mnogo i kompeticija je žestoka (
Lord of Light, Neuromancer,
Ellenpont,
Oryx and Crake i
Contact). Uopšte nije pitanje da li treba pročitati sve četiri knjige, koje čine celinu jedne velike priče (planiranu od početka). Dan Simmons je vrhunski pisac. Žalim samo što najverovatnije nikada neće završiti
Ilium i
Olympos (fali treća, završna knjiga - rekao je da će završiti samo ako mu neko plati, ali copyright je sa izdavačem koji nije zainteresovan za to). Inače je veoma čudan čovek, imao sam prilike diskutovati sa Njim na Njegovom privatnom forumu dok je još postojao. Više Ga cenim kao pisca nego kao čoveka, ali to je samo moje mišljenje. Svakako mi služi kao jedan od primarnih inspiracija za moju sopstvenu tehniku i stil kreativnog pisanja, kao i predanost istraživanju i nauci konstruisanja proze iza svakog dela.
Davno sam čitao, trebao bih ponovo.
