Eh... gejming "novinarstvo"... sećam se svojih početaka koje sam imao na forumu sveta kompjutera i na emugalaxy...
To je bilo vreme kada sam sa izuzetnim entuzijazmom pisao na širok spektar tema... i uvek sam pisao iskreno i od srca i dešavale su mi se i greške, što je i prirodno.
Sada kada stanem i pogledam iza sebe... sve što sam ikada radio je bilo sa dušom i uz potpunu predanost... nebitno da li će biti nekih negativnih mišljenja. Jer... pisao sam uvek na taj način da sve kažem što mislim, da kažem svoje mišljenje. Sećam se - uživao sam u stvarima koje sam pisao... pogotovo o Yakuza igrama za koje sam se trudio da ih predstavim i kroz istorijski i kultorološki pogled. Voleo sam i Silent Hill i Final Fantasy... to su bile sve meni drage stvari u koje sam potpuno ulagao sebe.
Ne bih sada želeo da budem i zvučim prepotentno, ali mislim da su neke od tih stvari bile nešto najbolje što je napisano na ovim prostorima.
I žao mi je. Žao mi je što je sve nestalo. Sve je nestalo kroz jedan neljudski odnos. Ja sam nakon emugalaxy-ja pisao i za PlayZine i nešto baš malo za IGN... Jednostavno sam na kraju došao do toga da sve što radim jednostavno ne vredi. Ne vredi ni u smislu truda i vremena, a imam utisak da ne vredi ni u smislu kvaliteta...
Jer... ko se danas seća tog velikog Yakuza serijala koji sam pisao i svih opisa igara koje sam dao tokom godina...?
I koliko je sve to vredelo i uopšte uticalo na nekoga? Povratni feedback nisam imao, niti sam na kraju imao bilo kakav impuls da nastavim dalje.
Jednostavno je sve stalo. I danas... danas sam samo neko ko jednostavno uživa igrajući se. Uživam na Steamu, uživam na PlayStationu i puštam da vreme prolazi. Shvatio sam da stvari koje sam činio nisu dovoljno dobre i prestao sam da pišem... neka pišu drugi.
Ono što danas pišem i u čemu zaista uživam jeste knjiga o mom životu. Knjiga od osamdesetih pa sve do danas.
I polako napredujem. Voleo bih da do kraja godine napišem tu knjigu i na taj način pokrijem sve... Sve od rata, izbegličkih godina, života u domu za decu bez roditelja... pa sve do činjenice da danas imam dete u Finskoj koje na žalost nisam video od rođenja.
I tako... na ovom mestu dolazim do kraja svega. I shvatam da jednostavno volim igre. A razlozi zbog čega je to tako ću sasvim sigurno opisati i u toj mojoj knjizi.
Knjizi čiji sada ovde ostavljam prolog i dva kratka fragmenta.
A knjiga će se zvati... Deca u tami. I sve počinje te 1983.
Susret mog oca i moje majke.
Sada je sve ovo što sam napisao otišlo daleko od gejming "novinarstva"... ali... to sam jednostavno ja. Pišem o svemu o čemu u tom trenutku želim i često mi se desi da odem u offtopic. Nadam se da vas nisam sve kolektivno ugnjavio...
Kuckamo se, vidimo se, lepo je ponovo biti ovde
P.S. sada vidim da prilog na žalost ne mogu da ostavim... dobro, napisaću taj moj prolog i priloge na nekoj drugoj temi...
P.S No. 2 Mislim da sam ipak uspeo nešto da izvedem... sada sam editovao ispravne linkove
Link za Prolog + dodatke
