Trenirao fudbal, igrao po svim mogućim turnirima malog fudbala u osnovnoj/srednjoj. Onda u srednjoj povredio ACL prvo u levom, zatim u drugom kolenu. Od tada imam tu hroničnu povredu ali igram redovno basket, fudbal, tenis ponekad, plivanje... Kada se skupi ekipa, možda i neki turnir/ligu odigram.
Redovno idem na trčanje 5/10km kako kad. U retkim slučajevima 15km. Sa kolegama sa faksa smo igrali ultimate frisbee redovno, pa sam skoro pokrenuo tu priču opet u firmi gde radim. Pa eto, sada igramo i to ponekad, mada zbog korone i remote worka teško se skupljamo.
Najveća "žal" mi je možda što se nisam aktivno bavio stonim tenisom. Jer i sa tim amaterskim igranjem sam igrao neka takmičenja, turnire lokalne, stizao do finala. Mada, imao sam sto na spratu kući, tako da ajde, imao sam neku prednost u odnosu na ostale tokom odrastanja.
Sad skoro sam se opet bio aktivirao u firmi, pa sam video da nisam toliko loš u odnosu na ostale koji igraju non stop.
A iskreno volim, tj. obožavam stoni tenis. Ne znam ni ja zašto sam otišao na fudbal umesto na stondžu.
Inače oduvek sam trčao 5km samo, čisto radi neke kondicije. I od skora sam krenuo 10km. Kada sam prešao na tu distancu krenuo sam da imam neke mnogo čudne bolove sa unutrašnje strane stopala. Bukvalno trajali nedelju dana, nekad i više, nisam mogao da hodam. Međutim u konsultaciji sa nekim lekarima kao i sa iskusnijim maratoncima, došao sam do zaključka da nosim pogrešne patike. Imao sam Asics Nimbus, međutim, za moja stopala (koja su iz nekog razloga sada "spuštena", iako nikad nisam imao probleme u životu s tim) je pravi model Asisc Kayano. I od tada, nemam nikakvih problema. Kupio sam i neke Asics čarape Kayano za trčanje - od tada nema ni žuljeva više. Verovatno je do patika bio problem i sa žuljevima, mada sada ne menjam, ne testiram više ništa, našao sam ovu dobitnu kombinaciju.
www.asics.com
Definitivno bih smanjio sa cigarama kada bih imao neku fizicku aktivnost.
