Prošlo je nekoliko meseci od kako sam prešao DLC/ekspanziju, pa bih mogao konačno nešto i napisati nakon što sam prešao DLC uzduž i popreko dva puta (na ng3 i 4, ako se ne varam, možda 2 i 3). Pre nerfova
Ukratko, veoma dobar DLC, lekcija svima kako se radi DLC/ekspanzija.
Prvo oduševljenje je usledilo momentalno nakon ulaska u DLC. Pogled na deo sveta koji se prostire ispred mene je prelep. From Soft ekipa nije pogrešila kada je dizajn sveta u pitanju. Na svakom koraku je moguće zaustaviti se i napraviti lep skrinšot. Kako je prvobitno istraživanje prolazilo, tako sam skontavao da je mapa daleko veća no što deluje na prvi pogled. Na žalost, ima par delova mape koji mi deluju prazno. Najviše jer nema gotovo ništa da se radi tamo. Lako moguće da ima nekakvo opravdanje u loreu, ali nisam zalazio. Finger ruins su odličan primer delova mape u kojima nisam uživao (ne samo zbog onih laser neprijatelja).
Istraživanje mape je bilo odlično iskustvo, iako je umelo biti frustrirajuće. Dešavalo mi se da se vrtim u krug, kao i da pokušavam da klizim i skačem niz litice kako bih došao do dela mape koji deluje na dohvat ruke, ali je ipak daleko. Vertikalnost sveta je shashava, svet je raznolik, ali ume biti monoton u retkim momentima. Dopada mi se što je pristup nekim delovima mape moguć samo kroz određeni dungeon. Većina legacy dungeona mi se dopada. Shadow Keep je lepo mesto, poprilično veliko, ali s druge strane Enir-Ilim je morao biti veći
Muzika je divna, pogotovo za vreme boss borbi. Kada zaplachu gudachki instrumenti... milina. Ovo sam chuo bezbroj puta, jer... ne umem da igram:
Boss borbe su veoma dobre. Ima odličnih bossova koji su izazovni i zabavni za igranje, ali ima i poslednji boss. Koliko god da me suncokret zlostavljao, duplo toliko me zlostavljao poslednji boss. Nije pomagalo što frame rate poprilično opada za vreme borbe. No, sad je navodno nerfovan, pa bih mogao po treći put da ga šibam. Dizajn nekih bossova mi se jako dopao, Romina pogotovo - lepo izgleda, a i Rot je lep. Midra je takođe lep boss, šteta što je smešten u ispodprosečan dungeon. Cela ideja oko zone gde se nalazi Midra nije najbolje ispolirana. Vidi se eksperimentisanje i nekakve pokušaji nečega, ali mislim da je to moralo daleko bolje da se odradi.
Rellana je kul frajer, podseća na gospodina Salivana iz DS3, a onaj mesec je prelep :3. Bayle borba je epska, iako se kamera trudi da mi se usere u život. Jeziv osećaj kada lik poleti i muzika poludi, još Egon kada urliče, ufff vrh. Messmer mi se nije dopao. Borba protiv njega je kul, ali on mi se ne dopada kao lik. Dancing Lion je kul, kretanje po mapi je shashavo, oni gromovi umeju lepo da iseku, a i muzika fino papri. Scadutree Avatar neka se najede govana.
Cela ideja oko Scadutree fragmenata mi nije legla. Pogotovo kada sam skapirao da mi SVI ostaju nakon shto predjem igru, pa je DLC manje izazovan nego prvi put. Pojma nemam kako bih ja to rešio, ali znam da mi se ne dopada skupljanje Scadutree fragmenata.
Novo oružje mi se dopada, čak i one zezancije sa šaketanjem. Milady sam koristio do poslednjeg bossa, koji me je resetovao nazad na haleberdu, a potom na cross naginatu. Drugi prelazak sam radio sa shieldom (odlično oružje, osećao sam se kao da dominiram mnoge bossove), ali suncokret i poslednji boss su me ponovo namučili (poslednji boss manje od suncokreta).
Iako je lista stvari koje mi se ne dopadaju u Shadow of the Erdtree dugačka, celokupno iskustvo mi je skoro pa odlično. Potrošio sam skoro 200 sati na DLC i prešao ponovo celu igru dva puta. Znam da ću igrati ponovo.
8/10 
