- Messages
- 2,163
- Reaction score
- 5,193
- Points
- 513
Vise od 10 godina ja planiram da igram ovo, ne znam ni ko mi je nahvalio igru prvenstveno, mislim da je Wahad. Za neke od starih igara je prilicno potrebno da mi se sve poklopi da bih igri uopste dozvolio da kliknemo, najvise zbog drugacijih i u danasnje vreme zasterelih kontrola. Tako je bilo i sa Black. Ali, drago mi je bilo sto sam istrajao posle prve misije i odigrao jednu od kultnih (makar sam ja tako razumeo) FPS igara starih sistema i generalno u zanru.
Prica je toliki klise i nezanimljiva da sam prestao da pratim negde posle prve trecine, sto je maltene odmah, jer je igra prilicno kratka (narocito za danasnje standarde). Citava radnja je ispricana kroz kratke klipove izmedju misija gde glavnog lika CIA agentu ispituju u sobi da prica o desavanjima black ops misije u kojoj je ucestvovao. Mnogo flash efekata, krupni snimci usana dok govore, obavezna cigara i ventilator u krupnom planu. Mogu da pretpostavim da je to 2006. (jebote, to je 16 godina) izgledalo brutalno, ali danas je to samo ok. Zaplet ne postoji, black ops misija kao misija, isterali ste je do kraja i posle vas ceka kratki zakljucak i to je to.
Kontrole su mi bile show u pocetku. Ne postoji mogucnost da se namesti sensitivity nisanjenja, pa sam pribegao starom sistemu da navikavam mozak na to sto mi igra daje, a ne da odmah batalim. Posle par misija sam se privikao. Nisanjenje je na analog stik klik, reload na [X]/A, a sprint ili interact dugme ne postoji. Presmesno mi je bilo da u momentima kada zelim da udjem u neku zgradu, morao sam granatom da raznesem vrata ili deo zida da bih usao po neki bonus objective. Precizno nisanjenje je samo obican zoom kamere, ali je pomagao kada sam zeleo iz daleka da se napucavam sa neprijateljima.
Koliko god cudno zvucalo, takav gameplay kakav je, trom i nesvakidasnji mi se svideo posle sat vremena. Toliko mi se svideo da je ova igra mogla da bude obican arena shooter i opet bih isto uzivao u njoj. Sto i nije daleko od istine. Krecete se kroz par hodnika, i bum, nadjete se u prostoru gde se neprijatelji spawnuju i tu ste dok ih sve ne pocistite. AI nije mnogo bistar pa su na tezini poradili tako sto postoje razlicit armor kod vasih protivnika. Headshotovi su prilicno precizni, ako ubijete neprijatelja poslednjim metkom u nogu, animacija pada je drugacija. Meci zapravo putuju, pa ne mozete biti veliki baja na daljinu, vec ipak morate malo da se priblizite da biste uspeli da pogodite neprijatelja koji nekada ide i cik cak ka vama. Animacija oruzja dok prebacujete iz single bullet -> burst mode -> full automatic je odlicna i generalno ako me je nesto odusevilo jeste to, kao i osetljivost terena na eksplozije (zidovi, vrata, prozori se odlamaju pod granatiranjem). I naravno, kako da ne pomenem vazelin filter prevucen preko svega u igri, nije moglo da prodje bez njega
Posto se vecina misija odvija u bunkerima ili zgradama, prisutan je zvucni filter gde sve odzvanja. Neprijatelj koji se dovikuje, vasi pucnji, koraci, eksplozije, sve ima taj cudni eho na koji se uho brzo privikne. Tu i tamo krene u loop malo akcione muzike, nije bas u dobroj sinhronizaciji sa desavanjem u igri, ali moze da prodje.
Igra ne traje dugo, spada u te corridor shootere koji mi nekada nedostaju u ovom open world momentu gaminga pa jedini replayability se oslanja na ponovno igranje istih misija na vecim tezinama. Sto bih iz perspektive gde sam igrao na Normal, mogao reci da bi bilo tesko. Narocito poslednja borba, koja je ludacki teska, ali moze da se cheese-uje.
Black stvarno treba da se i dalje preporucuje svima koji su zainteresovani za pocetke popularizacije FPS igara i zasluzuje hvalospeve koje joj upucuju igraci. Da sam te godine imao XBOX/PS2 i igru na izlasku, pao bih na dupe. Ovako joj odajem priznanje i slobodno mogu da kazem da je prezabavna pucacina koja uopste nije lose ostarila
).
