act1
bio sam na strani druid grove-a, pobio gobline, poštedeo mintharu, spasio druide od one zmije i pomogao tieflinzima.
prvo sam išao u underdark i pomogao pečurkama da oteraju duergare, a zatim u duergar delu pronašao forge, ubio absolute agenta i spasao halflinge.
ipak, želeći da što manje propustim, nisam se podigao liftom u shadowlands, već sam se vratio nazad i krenuo mountain passom. ukrao sam jaje githovima i odbio da služim vlaakith i obrnuo laezel na drugu stranu.
act2
kao što sam pomenuo ranije, prvo sam produžio u last light odakle sam krenuo da čistim, prvo istočnu stranu reke, a zatim i zapadnu, krenuvši od severa ka jugu. ovo je dovelo do posledice da sam završio prvo shar temple i oslobodio nightsong (samim tim konvertujući shadowheart da pređe na selune path), što je trigerovalo ubijanje svih tiefling zarobljenika, minthare i vođe halflinga. takođe sam zasrao i što nisam pozvao jaheiru u pravom trenutku da mi se pridruži, mislivši da će kasnije biti ponovo prilike, no, o tome u act3.
u jamama ispod moonrise-a sam pronašao leševe zatvorenika, kao i zevlora koji sam nije uspeo da spasi svoju bratiju, pustio sam ga da ode u samotni lament, znajući da će od brojne ekipe iz palog elturela samo nekolicina uspeti da prebegne u baldur's gate

act3
pronašao sam sve dribbles delove

pronašao sam masovnog ubicu, a kasnije i olomio sarevoka.
odbio sam raphaela, ušunjao mu se na gajbu, oslobodio hope i tukao se protiv najjačeg bossa u igri (666HP

) i naravno uzeo čekić

oslobodio sam florrick iz zatvora, i pronašao bronzanog zmaja, ne mogu da verujem da ni u jednom trenutku nisam pomislio da je emperor balduran

spasio sam wyllovog ćaleta iz iron thronea, kao i godianske porodice, luda sekvenca!

wyll je postao blade of avernus.
pomogao sam astarionu da se oslobodi cazadora i da oslobodi svoju bratiju u underdark.
pomogao sam guildu da se otarasi stone lorda i zhentarima. nažalost, morao sam ubiti doppelganger jaheiru (koja je stradala u bici kod moonrise towera jer je nisam pozvao u družinu), zbog čega minsc nije mogao da obuzda svoj bes, pa nisam mogao da ga spasim. okončao je, a boo je ostao da plače nad njim

(bukvalno)
pomogao sam shadowheart da, na kratko, spasi roditelje i oslobodi se kletve.
olešio sam mrtvu orin i oslobodio taoca (koji je u ovom slučaju bio halsin, onaj medved iz trejlera

uništio sam fabriku automatona, popeo se do gortasha i zajedno sa karlach mu okončao sudbinu.
kada je došao trenutak da se borimo protiv moždanog overlorda, naravno da sam oslobodio gith princa, čime sam emperora pustio da prebegne overlordu, obojica smo ispali pičke, mada on veća.
nisam hteo da žrtvujem princa, već sam preuzeo sav teret na sebe i postao mind flayer.
probili smo se do mozga i roknuli ga.
svi smo otišli na svoju stranu, wyll je odveo karlach u avernus da ne bi umrla, gale je pokupio krunu iz reke i postao bog ambicije.
na kraju je ostao dirljivi okup posle pola godine i withersovo polivanje soli na ranu trima palih bogova.