• Dragi članovi, prochitajte OVU vest u vezi nove teme!
  • Molimo vas sve da pročitate PRAVILA FORUMA i da se istih pridržavate.
  • Secret Level Discord server je LIVE! Za više informacija kliknite OVDE

Šta igrate trenutno?

Како због родитељских и пословних обавеза не стижем превише да се играм, у последња 4 месеца сам одиграо две, а пре десетак дана започео још једну игру. Фокус ми је сада на Wii U конзоли коју набавих још јесенас и напуних је са гомилом игара које ћу овим темпом одиграти таман кад ми дете пође у школу, а онда може и да ми помаже у чишћењу backlog-a. ;)

Најпре сам морао као сваки MGS фан да одиграм Twin Snakes. И поред графичког апгрејда, оригинал је у свему супериорнији, боља музика, гласовна глума, и не толико cheesy сцена као у римејку (скакање по ракетама нпр. хD).

Затим сам одиграо нешто што није Нинтендо ексклузива, али ми предуго стоји на листи, а пошто се зажелех мало класичног платформисања избор је пао на Rayman Origins. Јако леп и симпатичан artstyle, лепа музика, једноставан и примамљив гејмплеј, солидно изазован, али не садистички као први део на PS1. Једино што је игра за мој укус предугачка, и што се после одређеног времена чини као да се све понавља и играм једно исто. Нисам имао живаца да јурим сто посто и сакупим све оне лоптице јер је то ипак мало већи изазов. Добио сам и оригинал диск Rayman Legends уз конзолу тако да ћу одиграти и то кад тад свакако.

И напослетку, пре десетак дана сам започео Zelda BOTW, иако рекох да ће ми Вичер 3 бити вероватно последња игра која траје преко 50 сати, а коју ћу одиграти, али морам ипак да оверим и ово пошто се такође сматра једном од најбољих игара икада. Око 7-8 сати сам у игри, и за сад ми се свиђа малтене све јер није типичан модеран open world, иако јесу покупили неке неизбежне убисофтовске форе (они торњеви што откривају мапу, па shrine-ови за буџење срца и стамине итд). Добра ми је фора што скоро на све и свуда можеш да се пењеш, а не испречи се један каменчић и као не можеш да прођеш. И што нема милион маркера по мапи него сам идеш и откриваш где је шта, и генерално те игра не вуче за руку и не даје превише информација, бар за сада. Нисам неки фан Зелда игара (мада нисам имао прилике ни где да их играм), играо сам само A Link to the Past, и нисам га завршио, два пута сам почињао и батаљивао негде око половине. Овде су чини ми се направили добар спој модерног open world-a и класичних Зелда фазона.

Следеће утиске пишем у теми ако је има. :)
 
Rayman Origins. Јако леп и симпатичан artstyle, лепа музика, једноставан и примамљив гејмплеј, солидно изазован, али не садистички као први део на PS1. Једино што је игра за мој укус предугачка, и што се после одређеног времена чини као да се све понавља и играм једно исто. Нисам имао живаца да јурим сто посто и сакупим све оне лоптице јер је то ипак мало већи изазов. Добио сам и оригинал диск Rayman Legends уз конзолу тако да ћу одиграти и то кад тад свакако.
veliki shout out od mene za Rayman Origins. ta igra mi je toliko dobro legla u proslim vremenima da sam uzeo platine i na Viti i na PS3. nista mi nije bilo tesko i uzivao sam od prvog do poslednjeg nivoa dva puta :D. za Legends je vec doslo zasicenje pa nisam nikada igru presao, a svakako mi se artstyle u Originsu vise svideo
 
Posle Elden Ring-a resih da zavrsim Cyber Shadow, koju sam odavno poceo pa zbog posla prekinuo.

Bas je dobra metroidvania.

Zavrsio sam i Infernax, preporucujem.
 
Kida Rayman Origins ali iskreno uopšte nije izazovna, baš je ono odmor za mozak igra.
 
nisi ti kriv...nego te ekipe sa kojima nolifeujes decenijama
duboka je to rupa i ne zavisi mnogo od tebe...al dok god pravis liste ime nade

link curve, pa da te utesim i dam neki savet
;)

i ja sam igrao preko 5 godina online fps po ceo dan, pa kad se drustvo raspalo i kad je igra totalno propala, konacno sam uspeo da se izvucem iz nje i posvetim se ciscenju backlog-a... mnogo je tesko preci sa tako dinamicne i socijalne igre, na spori, ali kvalitetniji single player.

И напослетку, пре десетак дана сам започео Zelda BOTW, иако рекох да ће ми Вичер 3 бити вероватно последња игра која траје преко 50 сати, а коју ћу одиграти, али морам ипак да оверим и ово пошто се такође сматра једном од најбољих игара икада. Око 7-8 сати сам у игри, и за сад ми се свиђа малтене све јер није типичан модеран open world, иако јесу покупили неке неизбежне убисофтовске форе (они торњеви што откривају мапу, па shrine-ови за буџење срца и стамине итд). Добра ми је фора што скоро на све и свуда можеш да се пењеш, а не испречи се један каменчић и као не можеш да прођеш. И што нема милион маркера по мапи него сам идеш и откриваш где је шта, и генерално те игра не вуче за руку и не даје превише информација, бар за сада. Нисам неки фан Зелда игара (мада нисам имао прилике ни где да их играм), играо сам само A Link to the Past, и нисам га завршио, два пута сам почињао и батаљивао негде око половине. Овде су чини ми се направили добар спој модерног open world-a и класичних Зелда фазона.

Ja sam uzivao prvih 10 sati, bilo mi je to jedno od najboljih gaming iskustva, a onda me je igra smorila, pa sam je obrisao.
Upravo taj nedostatak markera je problematican, jer ne znas gde da ides i sta da radis sledece, tipa imas u ponudi da ides na 3 boss-a na razlicitim delovima mape, ja nekako dodjem do njega, on me pokida.
Isto tako imao sam neki quest gde sam trebao da palim vatru na nekim stubovima i tu sam se zaglavio jer nisam znao sta treba da se radi i odustao sam od igre.
Isto mi se desilo i sa Dragon Questom, uzivanje u prvoj polovini igre, a onda odjednom sve to smori, bas steta.
 
i ja sam igrao preko 5 godina online fps po ceo dan, pa kad se drustvo raspalo i kad je igra totalno propala, konacno sam uspeo da se izvucem iz nje i posvetim se ciscenju backlog-a... mnogo je tesko preci sa tako dinamicne i socijalne igre, na spori, ali kvalitetniji single player.



Ja sam uzivao prvih 10 sati, bilo mi je to jedno od najboljih gaming iskustva, a onda me je igra smorila, pa sam je obrisao.
Upravo taj nedostatak markera je problematican, jer ne znas gde da ides i sta da radis sledece, tipa imas u ponudi da ides na 3 boss-a na razlicitim delovima mape, ja nekako dodjem do njega, on me pokida.
Isto tako imao sam neki quest gde sam trebao da palim vatru na nekim stubovima i tu sam se zaglavio jer nisam znao sta treba da se radi i odustao sam od igre.
Isto mi se desilo i sa Dragon Questom, uzivanje u prvoj polovini igre, a onda odjednom sve to smori, bas steta.
Tаква ствар ми се десила са A Link to the Past, кад сам нашао оно огледало па ваљда мора да се прелази из једне димензије у другу или како већ беше. Е ту сам се био нешто погубио и баталио, и то два пута. Надам се да неће исто да ми се деси са BotW, а ако се и деси, онда изгледа Zelda игре дефинитивно нису за мене.
Kida Rayman Origins ali iskreno uopšte nije izazovna, baš je ono odmor za mozak igra.
Заправо изазовна је ако циљаш 100%. Ако само желиш да стигнеш до краја онда и није толико, али опет тражи одређену вештину, није баш да може с пола мозга да се игра.
 
The House of the Dead: Remake - predjoh, igra traje samo pola sata, super kul je kao i uvek, dobar remake, lepo radi.
Na hard je bas teska ako se iskljuci aim assist, moraju super brzi reflexi, na normal - taman.
 
Odigrao sam 3 chaptera Trek to Yomi. Nekako mi se gameplay, a pre svega combat ne razvijaju. Za sada poprilicno monotono uz Kurosawa atmosferu.
 
Igrao sam par sati Teardown, probao sam je samo zbog impresivnih tehnikalija koje sam naveo ispod, ali gameplay je jako los i zastareo, tako da brzo dosadi.
Igra izgleda malo bolje od Minecraft-a, uradjena je u voxelu, softverski radi raytracing, tako da radi RT na svim grafickim karticama, sve sto vidite u igri je unistivo (raspada se ko lego kocke), i ima realnu fiziku.
Takodje igra je izuzetno zahtevna zbog svega toga, morao sam da spustim detalje na medium da bih imao oko 60 fps.



Features
  • Fully destructible voxel environments
  • Realistic physical simulation of objects, debris, vehicles, water, fire, and smoke
  • 17 different tools ranging from sledgehammer, blow torch and fire extinguisher to guns and explosives
  • Campaign with 40 missions in an escalating storyline
  • Sandbox mode for you to roam around in the various environments
  • Extensive mod support and Steam Workshop integration

Teardown has it's own ray-tracing built in engine. It does not require and RTX card. However because of this it also does not utilize the RT cores on RTX gpu's at all witch is why at 4K even a 3090 can't handle the game because it's rendering ray-tracing directly without any help from the RT cores.
 
Zavrsio sam DK tropical Freeze na Switchu! Zaista fenomenalan platformer. Pored level dizajna muzika dominira. Znaci svaka tema je pokrivena odlicnom muzikom i to je ono sto obozavam kod Nintenda. Na svim levelima sam osvojio kong letters i puzzle pieces. Time trial me ne interesuje. Dobar potez je sto su olaksali igru sa dodatim srcem u health baru kao i dodatim itemima koje mozes da poneses. Secem se kada sam igrao originalnu WiiU igru na Cemu-u bese pakleno tesko. Elem, na ps5 privodim kraju Infamous Second Son i The Last Guardian. Jebiga kada nema ps5 igara. Na Xboxu Trek To Yomi zanimacija.
 
Koristio si guide pretpostavljam za KONG i puzzle pieces? Sećam se kad sam igrao Donkey Kong Country Returns ja već na prvim nivoima nisam mogao da neđem sve puzzle pieces...

Sent from my Mi 9T Pro using Tapatalk
 
Poceo sam da igram Serious Sam - Siberian Mayhem, igra traje samo 4, 5 sati, tako da moze brzo da se zavrsi, ovo je DLC ako se ne varam.
Igra je dosta ubrzana, neprijatelji brze jurisaju na tebe, brze pucaju, sve je ubrzano/otezano, u odnosu na zadnji deo.
Cesto ti posalju kombinaciju neprijatelja koja je jako zajebana kad su zajedno, kao i to sto voli da te baci u cluster fuck, na sta smo navikli.
Igra ima neverovatnu kolicinu opcija za menjanje, da te zaboli glava sta sve moze da se menja, mislim i preterano... ne volim kad moras da prodjes kroz toliko opcija, daj mi one najbitnije i to je to.
Lepo radi, moja makina gura sve na max oko 60 fps.
 
Koristio si guide pretpostavljam za KONG i puzzle pieces? Sećam se kad sam igrao Donkey Kong Country Returns ja već na prvim nivoima nisam mogao da neđem sve puzzle pieces...

Sent from my Mi 9T Pro using Tapatalk

u samo dve situacije i to iskljucivo za slagalice. Lakse mi pazarim papagaja i on mi javi kada sam u blizini slagalice
 
Poceo sam da igram Serious Sam - Siberian Mayhem, igra traje samo 4, 5 sati, tako da moze brzo da se zavrsi, ovo je DLC ako se ne varam.
Igra je dosta ubrzana, neprijatelji brze jurisaju na tebe, brze pucaju, sve je ubrzano/otezano, u odnosu na zadnji deo.
Cesto ti posalju kombinaciju neprijatelja koja je jako zajebana kad su zajedno, kao i to sto voli da te baci u cluster fuck, na sta smo navikli.
Igra ima neverovatnu kolicinu opcija za menjanje, da te zaboli glava sta sve moze da se menja, mislim i preterano... ne volim kad moras da prodjes kroz toliko opcija, daj mi one najbitnije i to je to.
Lepo radi, moja makina gura sve na max oko 60 fps.

Predjoh na Hard, ko ima viska vremena moze da odigra, ali igra def ne spada u must play kategoriju, kome je Serious Sam 4 bio dovoljan, nema potrebe da igra i ovaj DLC, jer nece nista novo naci ovde, osim toga sto sam napisao da je igra ubrzana.
Rail gun razbija, bude ludackih momenata, jer ti igra redovno servira talase i talase neprijatelja na sta smo navikli, bude veci broj neprijateljskih jedinica nego li i u najmasovnijim RTS strategijama...
Dobijas i razne powerup-ove, ja sam ih cuvao za boss-ove, a onda sam izvalio da ne rade na boss-ovima, samo na obicnim neprijateljima.
Posto je DLC, necu ocenjivati, suvise je kratka, moze za jedan dan da se zavrsi, dao bih istu ocenu kao za Serious Sam 4.
 
Zavrsio sam Infamous Second Son. Good karma. Igru sam krenuo prosle godine, sto dovoljno govori koliko mi je zaokupila paznju. Krenem tako i smori me, pa batalim par meseci itd…Pricu naravno nisam pratio jer me ne interesuje, ali eto chekirao sam jos jedan PS first party naslov.
 
Back
Top Bottom