Да наставим још мало са новим утисцима. Мислим да сам између 20 и 30 сати у игри. Средио сам две звери, Руту и Руданиу, тако да капирам да сам негде близу половине. Признајем да сам погледао мало по нету којим редоследом је најбоље да их прелазим, да не бих џабе губио време и гинући узалуд код оних за које нисам довољно спреман.
И даље ми је игра занимљива, али неке ствари почињу да ме помало смарају и нервирају. Једна од главних је durability код оружја и штитова који је углавном баш низак и стално ми се ломе, таман се навикнем на неко добро оружје, оно пукне, а не може да се поправља. Исто тако мали број слотова, иако могу да их проширим са оним семенкама али слабо их проналазим иако преврћем камење и томе слично, а и нисам нашао другу локацију осим оне почетне где се налази онај лик код којег мењаш семенке за слотове. И генерално смара што на мапи не остане убележено то где су статуе богиње за срца и стамину и тај што му дајеш корок семенке кад их откријеш. Свиђа ми се што није натрпано маркерима, али кад већ остају убележени храмови, торњеви, продавнице, могло би и ово. Кад споменух срца, више ми се свиђао олдскул Зелда фазон да срца проналазиш на скривеним локацијама и решавајући загонетке него што овде мораш да скупљаш орбове по храмовима (додуше они сами су најчешће мозгалице) и то што треба 4 да би добио једно срце или стамина контејнер. Споро ми то много.
Такође борба није баш нешто одрађена, онај фокус је ужасно непрецизан, и dodge систем ми се не свиђа, више бих волео да има посебно дугме за то, него да мораш да држиш фокус и скачеш уназад или у страну. Мислио сам да ћу до сада пронаћи и доста бољу опрему и друге корисне предмете и способности (као што у Зелдама обично иде), али мање-више све имам слично као и на почетку. Противници су једнолични, ето скоро сам на пола, а свега 7-8 врста непријатеља сам срео. И једино Lynel-a још увек нисам успео да средим, а налетео сам на два, капирам да ми треба боља опрема.
Divine Beasts су ми океј, солидне али не претешке мозгалице (подсећају ме помало на Shadow of the Colossus, барем онај почетак кад треба да уђеш у њих), а ни boss борбе нису биле превише изазовне, једино што ми се код Руте сломили сви лукови па нисам имао чиме да га гађам, међутим сетио сам се да могу да му вратим оне његове ледене коцке ако их зауставим stasis-oм. То ми се рецимо свиђа, како су одрадили физику и могућности са рунама, као и интеракцију са околином, да увек има више решења и могућности за скоро све. Додуше игра те ни на то не тера, све је на теби шта ћеш провалити и употребити.
Чини ми се да што се гејмплеја тиче неће ништа битно до краја да се промени, и да је то отприлике то, али кажем упркос наведеним недостацима није ме сморило, и има тог олдскул шарма какав Нинтендо још увек гаји (типа највећи број разговора је само текст без гласовне глуме што је данас реткост), али чини ми се да би све боље било да нису радили у open world-у и да има мање лутања и стандардних open world chores-a.
Следеће утиске пишем пред крај или кад завршим игру.