-
Dragi članovi, prochitajte OVU vest u vezi nove teme!
-
Molimo vas sve da pročitate PRAVILA FORUMA i da se istih pridržavate. -
Secret Level Discord server je LIVE! Za više informacija kliknite OVDE
vetar
Well-known member
- Messages
- 1,322
- Reaction score
- 2,248
- Points
- 253
Da, video sam da je RE2 generalno osetno bolje ocenjen nego RE3 i da dosta ljudi nije baš oduševljeno igrom,
ali kod RE2 što je praktično cela igra u zatvorenom prostoru i većina igre samo u policijskoj stanici,
sa druge strane Raccoon Street ulice u RE3 su mi se baš svidele i lokacije su mi raznovrsnije, tako da mi je automatski igra raznovrsnija i zanimljivija.
Ali obzirom da poredim dve igre koje sam igrao sa tačno godinu dana razmaka, moram uskoro još jednom da odigram RE2.
Chodex
I'm a ghost!
- Messages
- 2,104
- Reaction score
- 3,187
- Points
- 323
Obavezvo odigraj i sa drugim likom RE2R. Ja cekam next gen patcheve pa da ih opet sve odigram. Capcom rules!
vetar
Well-known member
- Messages
- 1,322
- Reaction score
- 2,248
- Points
- 253
Posle godinu dana sam dosta zaboravio, sad razmišljam da li ponovo da igram sa Leonom pa sa Claire, ili da odmah igram samo sa Claire.
Chodex
I'm a ghost!
- Messages
- 2,104
- Reaction score
- 3,187
- Points
- 323
Leon i Claire to je pravi redosled. Ali savetujem ti, ukoliko si vec prosle godine odigrao sa Leonom, da cepas sada sa Claire. Uzivaces!
- Messages
- 5,285
- Reaction score
- 10,134
- Points
- 603
3rd Person View!!!!
- Messages
- 2,556
- Reaction score
- 4,224
- Points
- 373
I dalje ćeš morati znati nanišaniti, inače RIP ko kuća
- Messages
- 2,043
- Reaction score
- 4,778
- Points
- 473
Poceo Selo da igram i moram da pohvalim koliko su ciste teksture u ovoj igri, prosto sam morao da zagledam slike, beli luk ili daske, svaka im cast
- Messages
- 4,280
- Reaction score
- 9,651
- Points
- 553
Tek sam skoro pocheo da igram Village, ali nije kasno, pogotovo jer mi se chini da je u pitanju veoma dobra igra.
Hvala @Ultimate God Gohan na gift card s kojim sam kupio igru <3
Igra odlichno izgleda, ne znam zbog chega sam toliko iznenadjen, ali nisam ochekivao da tju se bash ovoliko chesto zaustavljati u igri samo da bolje pogledam neshto ili uhvatim screenshot. Zvuk je odlichan, ali u to nisam ni sumnjao.
Dizajn kreatura na koje sam do sada naletao je... ehhh, ne dopada mi se mnogo. Najmanje mi se svidjaju vukodlaci. Koliko god da se igra cima da me ubedi da su u pitanju chudovishta kojih se moram plashiti, jednostavno joj ne polazi za rukom. Da, prepali su me par puta, ali ona scena s pochetka kada me napadaju sa svih strana je samo uticala da gledam na njih kao na nekakve evokse.
Ulaskom u zamak Dimitrescu se stvari menjaju kada su neprijatelji u pitanju - nisu dlakavi pa izgledaju odvratnije.
Komedija mi je ona mala lutka koja pricha, pojma nemam o chemu se tu radi, ali se nadam da tju je videti ponovo. Heisenberg mi ne deluje neshto specijalno, onaj pogrbljeni mi deluje kao da krije neshto ispod onoga shto nosi... nadam se da tje on biti neki deformisan boss sa pipcima, a gospodja Dimitrescu mi je kul, kao i njene tjerke. E da, Duke je dasa!
Uspeo sam ubiti prvu tjerku i tu sam stao. Nastavitju neki drugi dan. Dopada mi se istrazhivati zamak, ali se nadam da tje biti vishe gornjih spratova nego tumaranja po podrumima.
Par screenova:
Hvala @Ultimate God Gohan na gift card s kojim sam kupio igru <3
Igra odlichno izgleda, ne znam zbog chega sam toliko iznenadjen, ali nisam ochekivao da tju se bash ovoliko chesto zaustavljati u igri samo da bolje pogledam neshto ili uhvatim screenshot. Zvuk je odlichan, ali u to nisam ni sumnjao.
Dizajn kreatura na koje sam do sada naletao je... ehhh, ne dopada mi se mnogo. Najmanje mi se svidjaju vukodlaci. Koliko god da se igra cima da me ubedi da su u pitanju chudovishta kojih se moram plashiti, jednostavno joj ne polazi za rukom. Da, prepali su me par puta, ali ona scena s pochetka kada me napadaju sa svih strana je samo uticala da gledam na njih kao na nekakve evokse.
Ulaskom u zamak Dimitrescu se stvari menjaju kada su neprijatelji u pitanju - nisu dlakavi pa izgledaju odvratnije.
Komedija mi je ona mala lutka koja pricha, pojma nemam o chemu se tu radi, ali se nadam da tju je videti ponovo. Heisenberg mi ne deluje neshto specijalno, onaj pogrbljeni mi deluje kao da krije neshto ispod onoga shto nosi... nadam se da tje on biti neki deformisan boss sa pipcima, a gospodja Dimitrescu mi je kul, kao i njene tjerke. E da, Duke je dasa!
Uspeo sam ubiti prvu tjerku i tu sam stao. Nastavitju neki drugi dan. Dopada mi se istrazhivati zamak, ali se nadam da tje biti vishe gornjih spratova nego tumaranja po podrumima.
Par screenova:
- Messages
- 4,280
- Reaction score
- 9,651
- Points
- 553
Napredovao sam kroz igru! Ako niste prešli igru, preskočite post jer je pun spojlera.
Uspeo sam da završim zamak Dimitrescu, kao i onu Bienven.. Bilinović kuću.
Zamak Dimitrescu mi nije bio preterano strašan - to me malčice smorilo, a vala i gospođa i njene ćerke. Nisu ni malo strašne, čak ni kada me prepadnu muve. Oni zombiji su bili kul, ali nakon što sam skapirao koliko je lako ubiti ih bez da mi priđu, prestali su mi biti interesantni. Takođe mi je smetalo što je dama predvidiva, tj. kada god otključam neka vrata, pokrenem lift, itd. znam da ću naleteti na nju, a onda ću morati da se vraćam kroz prečicu koju sam upravo otvorio. Zbog svega toga sam trčao kroz zamak bez straha, polupao sam sve prozore, pokupio sve što se može pokupiti, a potom ubio glavnu ženu i napustio zamak.
Istraživanje sela mi je bilo kul, ali pošto su protivnici vukodlaci, većinu vremena sam proveo u punom sprintu. Dešavalo mi se da se okuražim i pustim ih da mi priđu, ali par puta sam zažalio, jer mi se dešavalo da im promašim glavu sačmarom. Elem, nastavio sam ka kući Budimčević... brzo sam spustio gard i trčao na sve strane, a onda ... nestade struje
Prvi susret je izgledao ovako: šetam se kroz hodnik, blago uplašen, jer ipak je od jednom mračno, a onda sam video nekakav oblik ispred sebe. Kontao sam da je u pitanju neprijatelj, ali sam hteo da vidim šta je u pitanju, a onda se to čudo oglasilo. Momentalno sam napravio okret za 180 stepeni i počeo da trčim. Nisam znao da će da me juri, niti sam znao kako izgleda, ali sam se ukakao od straha.
Koliko god da me je to čudo prestravilo, toliko sam se smorio kada sam ušao u jedno sobu i video da mogu da odem ispod kreveta. Odmah mi je bilo jasno šta da očekujem uskoro, pa sam kurčevitije nastavio kroz kuću, naleteo na očekivani drugi susret, okrenuo se i pobegao ispod kreveta. Bez obzira na to, bilo je jezivo slušati tu nakazu kako zavija u blizini.
Nakon što sam uspeo pobeći iz podruma, došao sam do drugog bossa. Nakon trauma u podrumu, boss je bio smejurija. Sve je osvetljeno, borba nije izazovna (možda na većim težima imamo manje vremena, ali to je samo smor, ne izazov), a pored toga su u pitanju jebene igračke. Više me istraumirala svinja koja se zaletela u mene i oborila me u selu nego borba protiv lutkice.
Svidelo mi se što ima fin broj zagonetki u Belville kući, pogotovo što je u svim zagonetkama prisutna ona blesava survival horor logika (super mi je bila fora sa velikom drvenom lutkom). Očekivao sam tako nešto u zamku, a tamo sam dobio pomeranje vatre...
Možda deluje kao da mi se ne sviđa igra, ali meni je RE Village odličan za sada, ali ne bih mnogo da je hvalim jer je manje-više sve pozitivno rečeno. Dodao bih da igra ume da izgleda super, pogotovo nakon što je Jovcov ukazao na smrad mojih skrinšotova, a Revan se iscimao da mi pomogne da sredim osvetljenje u igri. Vojvoda je takođe kul, sviđa mi se što sada mogu da mu donesem meso, a on meni napravi obrok koji mi podigne health i slično.
Jedva čekam da ugrabim ponovo par sati da se kvalitetno posvetim igri.
Par screenova (tona spojlera):
Uspeo sam da završim zamak Dimitrescu, kao i onu Bienven.. Bilinović kuću.
Zamak Dimitrescu mi nije bio preterano strašan - to me malčice smorilo, a vala i gospođa i njene ćerke. Nisu ni malo strašne, čak ni kada me prepadnu muve. Oni zombiji su bili kul, ali nakon što sam skapirao koliko je lako ubiti ih bez da mi priđu, prestali su mi biti interesantni. Takođe mi je smetalo što je dama predvidiva, tj. kada god otključam neka vrata, pokrenem lift, itd. znam da ću naleteti na nju, a onda ću morati da se vraćam kroz prečicu koju sam upravo otvorio. Zbog svega toga sam trčao kroz zamak bez straha, polupao sam sve prozore, pokupio sve što se može pokupiti, a potom ubio glavnu ženu i napustio zamak.
Istraživanje sela mi je bilo kul, ali pošto su protivnici vukodlaci, većinu vremena sam proveo u punom sprintu. Dešavalo mi se da se okuražim i pustim ih da mi priđu, ali par puta sam zažalio, jer mi se dešavalo da im promašim glavu sačmarom. Elem, nastavio sam ka kući Budimčević... brzo sam spustio gard i trčao na sve strane, a onda ... nestade struje
Prvi susret je izgledao ovako: šetam se kroz hodnik, blago uplašen, jer ipak je od jednom mračno, a onda sam video nekakav oblik ispred sebe. Kontao sam da je u pitanju neprijatelj, ali sam hteo da vidim šta je u pitanju, a onda se to čudo oglasilo. Momentalno sam napravio okret za 180 stepeni i počeo da trčim. Nisam znao da će da me juri, niti sam znao kako izgleda, ali sam se ukakao od straha. Koliko god da me je to čudo prestravilo, toliko sam se smorio kada sam ušao u jedno sobu i video da mogu da odem ispod kreveta. Odmah mi je bilo jasno šta da očekujem uskoro, pa sam kurčevitije nastavio kroz kuću, naleteo na očekivani drugi susret, okrenuo se i pobegao ispod kreveta. Bez obzira na to, bilo je jezivo slušati tu nakazu kako zavija u blizini.
Nakon što sam uspeo pobeći iz podruma, došao sam do drugog bossa. Nakon trauma u podrumu, boss je bio smejurija. Sve je osvetljeno, borba nije izazovna (možda na većim težima imamo manje vremena, ali to je samo smor, ne izazov
), a pored toga su u pitanju jebene igračke. Više me istraumirala svinja koja se zaletela u mene i oborila me u selu nego borba protiv lutkice.Svidelo mi se što ima fin broj zagonetki u Belville kući, pogotovo što je u svim zagonetkama prisutna ona blesava survival horor logika (super mi je bila fora sa velikom drvenom lutkom). Očekivao sam tako nešto u zamku, a tamo sam dobio pomeranje vatre...
Možda deluje kao da mi se ne sviđa igra, ali meni je RE Village odličan za sada, ali ne bih mnogo da je hvalim jer je manje-više sve pozitivno rečeno. Dodao bih da igra ume da izgleda super, pogotovo nakon što je Jovcov ukazao na smrad mojih skrinšotova, a Revan se iscimao da mi pomogne da sredim osvetljenje u igri. Vojvoda je takođe kul, sviđa mi se što sada mogu da mu donesem meso, a on meni napravi obrok koji mi podigne health i slično.
Jedva čekam da ugrabim ponovo par sati da se kvalitetno posvetim igri.
Par screenova (tona spojlera):
- Messages
- 4,280
- Reaction score
- 9,651
- Points
- 553
Sinoć sam prešao igru, očekujte spojlere u daljem tekstu.
Ako se ja pitam, od dela nakon boss borbe protiv lutkice, igra polako ide ka dole, barem što se tiče dizajna prostora u kojem se krećem. Selo, zamak i kuća sa lutkicom su mi omiljeni delovi igre kada je okolina u pitanju, ali i neke druge stvari. No, otom-potom.
Nakon što sam ubio lutkicu, otišao sam do rezervoara. Pre rezervoara me napao onaj veći vukodlak (ima ih 5-6 u igri) i uspeo je da me nasmeje. Ni malo mi ne izgleda strašno, naprotiv. Pošto često hvatam screenshot-ove dok igram, uspeo sam da ga uhvatim u trenutku kada izgleda presmešno, i od tada nisam imao straha od njih.
Reservoir mi je ubedljivo najgori deo igre. Ne čudi me što je to jedini deo igre iz kojeg nemam ni jedan screenshot (ne računam skrinove bossa). Kada bi izbacili ceo rezervoar iz igre, ne bih se bunio, proslavio bih to. Jedan od momenata kada skapiram da me igra ne plaši je kada ne puštam dugme za trčanje i trčim bez straha. Gotovo ceo rezervoar sam prešao trčeći. Da, uspeo sam umreti jer nisam očekivao da će se boss koji pliva naokolo brzo vratiti, ali to me nije usporilo.
Što se tiče borbe protiv bossa, okej mi je. Ni tu ni tamo. Uspeo je par puta da me dovede na korak do smrti, ali ja sam bio kriv jer sam hteo da ga vidim bolje, a uspeo je i da me popiša kiselinom. Dopada mi se kako Moreau izgleda, super je ona grba što ima na leđima.
Nakon što sam očistio rezervoar i promuvao se po selu, otišao sam do utvrđenja. E, konačno, tu sam se u par momenata osećao kao na početku igre - panično. Konačno se nisam osećao kao da je sve pod mojom kontrolom, zbog čega su se vratili panika i strah. Pravio sam greške, potrošio više municije no što je potrebno, dobio sam batine... Par puta sam i glasno psovao, pogotovo kada sam zauzet pucanjem u 3 smrada i okrenem se za 180 kako bih pobegao, kad ono četvrti smrad mi se unosi u lice. Nakon prve borbe sam hteo da odradim load game i igram ponovo taj deo, ali sam odlučio da nastavim u fazonu "jbg. šta ćeš".
Druga velika borba u stronghold je bila još gora po mene, izašao sam iz nje jedva živ. Nakon što sam poubijao hordu, nastavio sam dalje i našao se u prostoriji za predah. Odlučio sam da se vratim nazad kako bih pokupio sve što su protivnici bacili nakon smrti, jer sam znao da nisam sve pokupio. LOL, greška, vukodlaci su ponovo počeli da se spawnuju, pa sam pokupio na brzinu neke stvari i odlučio da se vratim u safe room.
Nastavio sam dalje, a onda me dočekao onaj ogroman lik s početka igre. Srećom, nije bilo teško izbegavati ga, a bilo je i municije u prostoriji, pa sam uspeo bez mnogo muke da ga ubijem.
Vratio sam se u selo i pokušavao da istražim sve, ali jedna kućica mi je ostala crvena (jedna od onih s početka koja bude urušena), ali uprkos tome sam dobio achievement za istraživanje celog sela. E da, zanimljivo mi je što sam uspeo da nađem sve "tajne" životinje mnogo pre pronalaženja fotografija s njihovim lokacijama.
Kada sam pomislio da sam otkrio sve (ha!), nastavio sam u Hajzenbergovu fabriku. Komedija mi je bio onaj lik s ventilatorom na glavi. Fabrika mi se u početku nije mnogo dopadala, ali vremenom mi se mišljenje menjalo. Konačno sam naleteo na neprijatelje koji su mi jezivi - oni Soldat likovi sa burgijama na rukama. Bili su mi horor, dok nisam skapirao da nema šanse da me udare ako je između nas... bilo šta. Vrtim se oko nekakve kutije, čekam da on pokuša napad koji mi ništa ne uradi, sipam mu metke u far. Nakon toga sam skapirao da ih mogu ubiti bez da predstavljaju ikakav problem.
Pokušavao sam da nateram jednog od njih da me prati do prostorije u kojoj sam hteo da ga vrtim i skapirao sam da kroz jedna vrata odbija da prođe. Ne samo to, već se maltene teleportuje uvek na isto mesto gde čeka da priđem prostoriji kako bi se pomerio. Ja bih lepo došao do prostorije, sasuo sačmu u lika, otrčao nazad kroz vrata, pa onda opet nazad do njega gde se resetovao... i to ponavljam dok ne umre.
Da li su problem Soldati koji imaju svetlo na leđima? Ne, jer i oni se ponašaju isto kao i prvi Soldati. Nije ni frka što je svetlo na leđima, jer nije teško pogoditi svetlo sa strane, nije potrebno biti skroz iza njih. Oni Soldati što mogu da lete nisu bili problem, jer sam sačuvao tonu eksploziva i flashbang-ova, pa sam ih lako bombardovao, granatirao i naveo u minu. Sve to pišem jer me nije bilo strah igrati. Znam da ću kad-tad naleteti na nekog Soldata, možda me prepadne jer iznenada probije vrata, ali znam da će me ubiti samo ako mu poletim u zagrljaj. Šteta, jer poprilično su jezivi.
E da, u fabrici sam naleteo na najtežeg bossa u igri - onaj lavirint sa lopticom. Ne znam zbog čega, ali sam bio apsolutno nesposoban da proguram lopticu preko zupčanika. Prvi deo mi je okej išao, ali deo kada moram da siđem sa zupčanika.... osedeo sam. Mislim da mi je trebalo 15-20 pokušaja da odradim to. Nakon toga sam se tukao protiv lika s ventilatorom na glavi. Nisam odmah skapirao šta se dešava kada počne da gori, mislim da ni sada nisam sto posto siguran, ali nakon što me ubio, pokušavao sam samo da trčim do iznemoglosti kada me juri dok gori. Pored toga, meh boss, pusti ga da se zabije u zid, pucaj mu u leđa, ponavljaj dok ne umre.
Borba protiv Hajzenberga mi je bila okej zbog vozila, a bilo je kul blokirati napade. Sam Hajzenberg mi izgledao najjadnije od svih bossova, Akira za sirotinju. Nakon toga, znate šta sledi i nisam siguran da li mi se dopada. U jednu ruku sipaš metke u neprijatelje i dominiraš ih, u drugu histerija dok pokušavam da uperim laser u metu dok me vukodlaci konstantno prekidaju, a ako ih ubijem doleću novi. Manje sam paničio protiv lika s čekićem, tripovao sam da je Dark Souls boss pa sam mu grlio noge.
Konačno, najbolji boss u igri - Majka Miranda. Odlično izgleda, najbolje od svih u igri, a i sama borba mi je daleko zabavnija od svih ostalih. Odličan je deo kada u mraku iskače. Drago mi je bilo što nisam sve magnum metke ispucao ranije, ali uspela je da me ubije uprkos mom tripu da imam dovoljno municije. Skapirao sam bolje njene napade i kako da ih izbegavam, kao i šta da radim u određenim situacijama, pa sam uspeo i nju da ubijem i pređem igru.
Kao što sam rekao ranije, sviđa mi se kako igra izgleda, u mnogim trenucima je prelepa i pravo je uživanje zagledati prostorije iz raznih uglova, pa čak i kroz prozore. Kvalitet zvuka i muzike je do kraja igre ostao nepromenjen, apsolutno nemam zamerki. Zagonetki u igri nema dovoljno. Beneviento kuća je izuzetak. U zamku je bilo ono sa klavirom, što se ne može ni nazvati zagonetkom s obzirom da je rešenje pred očima. Bila je ona sa pucanjem u zvona i ona sa okretanjem statua. Verovatno je bilo još nekih, ali van zamka i vile ne verujem da je bilo više od 1-2.
Village pati od istog problema kao i sedmi deo - prva trećina/polovina mi odlično legnu, maksimalno me nalože na igru, a onda kreće spuštanje koje traje do kraja igre. Takođe, kao i u sedmici, igra postane gotovo ni malo strašna. Ne bih da kažem da postaje full akciona, pogotovo jer je Ethan trom, ali često sam bio pun samopouzdanja i bez straha trčao kroz igru.
Castle bi bio pun pogodak da sam se plašio gospođe i ćerki, ali veoma su predvidive i lake za izbeći. Nisu izazivale paniku kao smarač u RE2, već su samo bile iritantne jer me teraju da se malo povučem kako bih nastavio dalje.
House Beneviento je najbolji deo igre. Fenomenalno saplitanje, ali doživljaj malko kvari predvidivost susreta s spodobom.
Reservoir ide u đubre.
Stronghold je kvalitetan, ubrza tempo i tera na drugačiji pristup igri.
Heisenberg's factory mi varira. Ume biti odličan, ali isto tako je umeo da me smara.
Što se tiče priče, lol, nije da mi je stalo preterano, ali mrtva je. ipak nije mrtva, ti si buđ, a i mrtav.
Imao bih još mnogo da kažem o igri, ali nije preterano bitno, a i preterao sam sa dužinom posta. Imajte na umu da je ovo subjektivan osećaj o igri nakon prelaska. Možda deluje kao da mi se igra nije dopala, jer ipak sam više kritikovao igru no što sam je hvalio, ali meni je igra odlično legla. Uživao sam tokom igranja, odigrao bih je ponovo, a tu je i mercenaries mod koji ću morati igrati barem malo. Ako moram da dam ocenu igri, onda neka bude da je veoma dobra 8/10.
E da, na kraju je igra morala da me istraumira:
ultrawide muke
Ako se ja pitam, od dela nakon boss borbe protiv lutkice, igra polako ide ka dole, barem što se tiče dizajna prostora u kojem se krećem. Selo, zamak i kuća sa lutkicom su mi omiljeni delovi igre kada je okolina u pitanju, ali i neke druge stvari. No, otom-potom.
Nakon što sam ubio lutkicu, otišao sam do rezervoara. Pre rezervoara me napao onaj veći vukodlak (ima ih 5-6 u igri) i uspeo je da me nasmeje. Ni malo mi ne izgleda strašno, naprotiv. Pošto često hvatam screenshot-ove dok igram, uspeo sam da ga uhvatim u trenutku kada izgleda presmešno, i od tada nisam imao straha od njih.
Reservoir mi je ubedljivo najgori deo igre. Ne čudi me što je to jedini deo igre iz kojeg nemam ni jedan screenshot (ne računam skrinove bossa). Kada bi izbacili ceo rezervoar iz igre, ne bih se bunio, proslavio bih to. Jedan od momenata kada skapiram da me igra ne plaši je kada ne puštam dugme za trčanje i trčim bez straha. Gotovo ceo rezervoar sam prešao trčeći. Da, uspeo sam umreti jer nisam očekivao da će se boss koji pliva naokolo brzo vratiti, ali to me nije usporilo.
Što se tiče borbe protiv bossa, okej mi je. Ni tu ni tamo. Uspeo je par puta da me dovede na korak do smrti, ali ja sam bio kriv jer sam hteo da ga vidim bolje, a uspeo je i da me popiša kiselinom. Dopada mi se kako Moreau izgleda, super je ona grba što ima na leđima.
Nakon što sam očistio rezervoar i promuvao se po selu, otišao sam do utvrđenja. E, konačno, tu sam se u par momenata osećao kao na početku igre - panično. Konačno se nisam osećao kao da je sve pod mojom kontrolom, zbog čega su se vratili panika i strah. Pravio sam greške, potrošio više municije no što je potrebno, dobio sam batine... Par puta sam i glasno psovao, pogotovo kada sam zauzet pucanjem u 3 smrada i okrenem se za 180 kako bih pobegao, kad ono četvrti smrad mi se unosi u lice. Nakon prve borbe sam hteo da odradim load game i igram ponovo taj deo, ali sam odlučio da nastavim u fazonu "jbg. šta ćeš".
Druga velika borba u stronghold je bila još gora po mene, izašao sam iz nje jedva živ. Nakon što sam poubijao hordu, nastavio sam dalje i našao se u prostoriji za predah. Odlučio sam da se vratim nazad kako bih pokupio sve što su protivnici bacili nakon smrti, jer sam znao da nisam sve pokupio. LOL, greška, vukodlaci su ponovo počeli da se spawnuju, pa sam pokupio na brzinu neke stvari i odlučio da se vratim u safe room.
Nastavio sam dalje, a onda me dočekao onaj ogroman lik s početka igre. Srećom, nije bilo teško izbegavati ga, a bilo je i municije u prostoriji, pa sam uspeo bez mnogo muke da ga ubijem.
Vratio sam se u selo i pokušavao da istražim sve, ali jedna kućica mi je ostala crvena (jedna od onih s početka koja bude urušena), ali uprkos tome sam dobio achievement za istraživanje celog sela. E da, zanimljivo mi je što sam uspeo da nađem sve "tajne" životinje mnogo pre pronalaženja fotografija s njihovim lokacijama.
Kada sam pomislio da sam otkrio sve (ha!), nastavio sam u Hajzenbergovu fabriku. Komedija mi je bio onaj lik s ventilatorom na glavi. Fabrika mi se u početku nije mnogo dopadala, ali vremenom mi se mišljenje menjalo. Konačno sam naleteo na neprijatelje koji su mi jezivi - oni Soldat likovi sa burgijama na rukama. Bili su mi horor, dok nisam skapirao da nema šanse da me udare ako je između nas... bilo šta. Vrtim se oko nekakve kutije, čekam da on pokuša napad koji mi ništa ne uradi, sipam mu metke u far. Nakon toga sam skapirao da ih mogu ubiti bez da predstavljaju ikakav problem.
Pokušavao sam da nateram jednog od njih da me prati do prostorije u kojoj sam hteo da ga vrtim i skapirao sam da kroz jedna vrata odbija da prođe. Ne samo to, već se maltene teleportuje uvek na isto mesto gde čeka da priđem prostoriji kako bi se pomerio. Ja bih lepo došao do prostorije, sasuo sačmu u lika, otrčao nazad kroz vrata, pa onda opet nazad do njega gde se resetovao... i to ponavljam dok ne umre.
Da li su problem Soldati koji imaju svetlo na leđima? Ne, jer i oni se ponašaju isto kao i prvi Soldati. Nije ni frka što je svetlo na leđima, jer nije teško pogoditi svetlo sa strane, nije potrebno biti skroz iza njih. Oni Soldati što mogu da lete nisu bili problem, jer sam sačuvao tonu eksploziva i flashbang-ova, pa sam ih lako bombardovao, granatirao i naveo u minu. Sve to pišem jer me nije bilo strah igrati. Znam da ću kad-tad naleteti na nekog Soldata, možda me prepadne jer iznenada probije vrata, ali znam da će me ubiti samo ako mu poletim u zagrljaj. Šteta, jer poprilično su jezivi.
E da, u fabrici sam naleteo na najtežeg bossa u igri - onaj lavirint sa lopticom. Ne znam zbog čega, ali sam bio apsolutno nesposoban da proguram lopticu preko zupčanika. Prvi deo mi je okej išao, ali deo kada moram da siđem sa zupčanika.... osedeo sam. Mislim da mi je trebalo 15-20 pokušaja da odradim to. Nakon toga sam se tukao protiv lika s ventilatorom na glavi. Nisam odmah skapirao šta se dešava kada počne da gori, mislim da ni sada nisam sto posto siguran, ali nakon što me ubio, pokušavao sam samo da trčim do iznemoglosti kada me juri dok gori. Pored toga, meh boss, pusti ga da se zabije u zid, pucaj mu u leđa, ponavljaj dok ne umre.
Borba protiv Hajzenberga mi je bila okej zbog vozila, a bilo je kul blokirati napade. Sam Hajzenberg mi izgledao najjadnije od svih bossova, Akira za sirotinju. Nakon toga, znate šta sledi i nisam siguran da li mi se dopada. U jednu ruku sipaš metke u neprijatelje i dominiraš ih, u drugu histerija dok pokušavam da uperim laser u metu dok me vukodlaci konstantno prekidaju, a ako ih ubijem doleću novi. Manje sam paničio protiv lika s čekićem, tripovao sam da je Dark Souls boss pa sam mu grlio noge.
Konačno, najbolji boss u igri - Majka Miranda. Odlično izgleda, najbolje od svih u igri, a i sama borba mi je daleko zabavnija od svih ostalih. Odličan je deo kada u mraku iskače. Drago mi je bilo što nisam sve magnum metke ispucao ranije, ali uspela je da me ubije uprkos mom tripu da imam dovoljno municije. Skapirao sam bolje njene napade i kako da ih izbegavam, kao i šta da radim u određenim situacijama, pa sam uspeo i nju da ubijem i pređem igru.
Kao što sam rekao ranije, sviđa mi se kako igra izgleda, u mnogim trenucima je prelepa i pravo je uživanje zagledati prostorije iz raznih uglova, pa čak i kroz prozore. Kvalitet zvuka i muzike je do kraja igre ostao nepromenjen, apsolutno nemam zamerki. Zagonetki u igri nema dovoljno. Beneviento kuća je izuzetak. U zamku je bilo ono sa klavirom, što se ne može ni nazvati zagonetkom s obzirom da je rešenje pred očima. Bila je ona sa pucanjem u zvona i ona sa okretanjem statua. Verovatno je bilo još nekih, ali van zamka i vile ne verujem da je bilo više od 1-2.
Village pati od istog problema kao i sedmi deo - prva trećina/polovina mi odlično legnu, maksimalno me nalože na igru, a onda kreće spuštanje koje traje do kraja igre. Takođe, kao i u sedmici, igra postane gotovo ni malo strašna. Ne bih da kažem da postaje full akciona, pogotovo jer je Ethan trom, ali često sam bio pun samopouzdanja i bez straha trčao kroz igru.
Castle bi bio pun pogodak da sam se plašio gospođe i ćerki, ali veoma su predvidive i lake za izbeći. Nisu izazivale paniku kao smarač u RE2, već su samo bile iritantne jer me teraju da se malo povučem kako bih nastavio dalje.
House Beneviento je najbolji deo igre. Fenomenalno saplitanje, ali doživljaj malko kvari predvidivost susreta s spodobom.
Reservoir ide u đubre.
Stronghold je kvalitetan, ubrza tempo i tera na drugačiji pristup igri.
Heisenberg's factory mi varira. Ume biti odličan, ali isto tako je umeo da me smara.
Što se tiče priče, lol, nije da mi je stalo preterano, ali mrtva je. ipak nije mrtva, ti si buđ, a i mrtav.
Imao bih još mnogo da kažem o igri, ali nije preterano bitno, a i preterao sam sa dužinom posta. Imajte na umu da je ovo subjektivan osećaj o igri nakon prelaska. Možda deluje kao da mi se igra nije dopala, jer ipak sam više kritikovao igru no što sam je hvalio, ali meni je igra odlično legla. Uživao sam tokom igranja, odigrao bih je ponovo, a tu je i mercenaries mod koji ću morati igrati barem malo. Ako moram da dam ocenu igri, onda neka bude da je veoma dobra 8/10.
E da, na kraju je igra morala da me istraumira:
ultrawide muke
Chodex
I'm a ghost!
- Messages
- 2,104
- Reaction score
- 3,187
- Points
- 323
@Yuka Sakazaki ako pozelis da repriziras kupi dlc sa modom iz treceg lica plus novi story content