VoivodBG
nerealni elitista

Evo jednog lepog podsećanja na sada već pomalo zaboravljen FPS naslov, koji je u neku ruku postao nedostupan za nabavku na PC zbog peripetija oko prava na igru.
Imao sam sreće da sam ga kupio pre dugo vremena za 300 kinti u celofanu. Uzeo sam je samo zbog omota, jer me je taj minimalizam naterao da se zainteresujem.
Ništa predizajnirano ili neukusno, ostavlja dovoljno za slobodnu interpretaciju, a i pomoglo je kada sam video 3d Realms logo.
Prey je interesantan jer kao i većina igara imao je interesantan razvojni život, inicijalno je trebala da bude izdata tokom sredine 90tih i da bude sa tadašnjim klasicima,
međutim sve su škartirali i vratili se da je klepaju i dorađuju i onda smo dobili igru koju znamo.
Igra prati Čirokija Domasi "Tommy" Tawodi (glas mu daje Michael Greyeyes, The New World, Blood Quantum, True Detective) koji je došao u bar kod svoje devojke da se malo odmori.
Ono što je činilo popularno većinu prastarih pucačina je interaktivnost sa okolišem i intro u baru je odlično dočarao atmosferu i živahnost. Možete da igrate poker automate, da šaltate bogato probran katalog traka od raznih heavy metal bendova, i naravno nikako ne smemo zaboraviti te prelepe wc šolje i urinale koji puštaju vodu. Perfection.
Posle malog komešanja sa dva neotesana brđana koji su hteli da mu siluju devojku, dešava se jedan momenat koji ne bih da pokvarim, i stvarno moram priznati ko god se setio da odabere traku da ide u tom momentu i kako je sve izrežirano, skidam kapu, nekako mi to nedostaje kod današnjih FPS igara.
Ubrzo se Tommy nađe na vanzemaljskom brodu, gde je sve na Kronenberg sranju, mešavina metala, telesina i raznih tuđinskih stvorenja koje su pokrenule invaziju na našu planetu. Na njemu je da uzme mehaničarski ključ u ruke i da poroka svemirsku gamad, spasi devojku, a i naš svet od potencijalnog uništenja.
Odmah bih sklonio ovo sa puta, Doom 3 jeste bio neverovatan kada je izašao sa ovim engine-om, ali iskren da budem Prey ga šije po dizajnu nivoa i sveta, previše je detalja i truda uloženo u skoro svaki segment vanzemaljskog broda i kreatura sa kojima se Tommy suočava.
Prey je ujedno i prva igra koja je implementirala portale, sa time što nisu kao u Portal igri, već su stacionirani i prebacuju ga sa jednog mesta na drugo, a čak i u drugi svet.
Strava je detalj što kada vidite portal možete da pucate, a i sto tako i neprijatelji vas da izrešetaju nazad.
Ima i par caka sa gravitacijom i menjanjem perspektive, pa ako vas lako hvata mučnina, ili imate strah od visina, možda je bolje da preskočite te delove.
Takođe bih pohvalio i oružja, rekao bih da su malo van tokova koji su se tada gurali u FPS pucačinama i šteta je što posle ove igre nisu više korišćena u drugim naslovima.
Igra je inače jako kratka za tadašnje standarde, mislim da sam je prešao za nekih 8 sati.
Ako bih baš imao zamerke, to je inteligencija neprijatelja, često se dešavalo da ih lako izleram i da ne osetim da imam zaista veliki izazov.
Prey je bio specifičan i po konceptu ne umiranja, koji slobodno mogu da kažem da je preuzet iz Soul Reaver serijala, sa time što je ovo obojenog indijanskim folklorom.
Nisam baš neki fan načina kako je izveden i brzo iščili taj momenat nečeg novog kada vam se desi par puta da zaginete, kasnije se nekako samo ponavlja i brzo zamori.
Ako volite klasične FPS shootere, i sci fi koncept koji je ostao nedorečen, jer naravno kao i svaka igra ili film takvog tipa namešta da će još toga biti u budućnost.
To se naravno nije desilo, iako je drugi deo maltene bio završen postojali su razni snimci gameplay, ali se javila onda Bethesda i uništila sve, time što je kupila licencu i onda je Arkane izdao svoju igru pod Prey nazivom, koja nema nikakvih dodirnih tačaka sa ovom.
I još jedna stvar, svega ovoga sam se podsetio gledajući Civvie 11 gameplay, usaglasio bih se sa dosta stavki sa dotičnim da je ovo zaboravljeni klasik:
