Predjoh Dark Souls 1 konacno, doduse pravio sam pauzu nekoliko meseci kad mi je naleteo Divinity 2 i jos neke igre.
Najtezi boss mi je ostao Orn i Smough, ali to je verovatno bilo zbog build-a i opreme, sad kad bih se opet sastao sa njima, bila bi druga prica, a generalno su najtezi DLC boss-ovi, pre svega Kalamit i Manus, doduse svakog sam presao posle par pokusaja, dok su mi za Orna i Smougha trebali dani i nedelje... ono tipa pokusam sat vremena, izubijaju me, odustanem za taj dan
Sto se generalno igre tice, vidim sta je appeal, kapiram zasto ima tako visok status, videlo se jos u traileru za Dark Souls 1 da ce biti posebna igra, samo na osnovu trailera je to moglo da se zakljuci.
Igra je ozbiljna, ima dubinu, dizajn, atmosferu, tezinu, svet, zarazan gameplay, ima sve...
Jasno je zasto je to tako, igra je poput onih igra u fliperani sto smo igrali kad smo bili mali, ti aparati su bili podeseni da igra bude ultra teska, kako bi se sto vise zetona potrosilo i onda kad bi igrao, cenio bi svaki sekund, jer znas da smrt moze doci svake sekunde... tako isto radi i Dark Souls, nije isto preci most u nekoj obicnoj igri i u Dark Souls-u, u obicnoj igri ne bi mogao da padnes sa tog mosta, protivnici bi bili laki, a cak i ako bi umro, mogo si da quick saveujes i nastavis sa bukvalno istog mesta, iste sekunde i to igre obezvredjuje, cini ih prelakim, beznacajnim, a samim tim i dosadnim... dok u Dark Souls-u, ti mozes da padnes sa tog mosta, moze neka kugla da te pregazi, obican neprijatelj da te ubije iza svakog ugla, samim tim pazljivo i fokusirano igras i zato ti je igra tako zanimljiva, jer znas ako zagines da ces morati da ponavljas celu zonu i bijes iznova iste neprijatelje, i tako ti igra daje neverovatan osecaj napretka, kad vezes dobru sesiju bez smrti i zelis da vidis koliko najdalje mozes stici... takodje tu je i neizvesnost koja igra nudi, koji je takodje jako bitan faktor, igra je puna iznenadjenja i bukvalno ne znas sta te ceka iza ugla.
U ovoj igri volim i dizajn koji je poseban, ceo svet, gameplay je neverovatan, zarazan, kvalitetan, dubok.
Atmosfera i zvuk fantasticni, savrseno docaravaju ceo svet, grafika u ovom remasteru ko bombona, a veoma nezahtevna, bez problema sam igrao u 4K, sto nije slucaj sa vecinom igAra. Igra je izuzetno udobna za igranje, kad uhvatim da je igram, osecam se kao kod kuce... takodje tako je imerzivna, tako ume da te uvuce u svoj svet.
Od mana... mozda su mogli da pronadju neki nacin da igra bude i dalje zanimljiva, a da ne moras da radis bas toliki backtracking i ubijas iste neprijatelje, to mi je generalno najvise smetalo, jer ume da dosadi...
Zatim, mogli su da dozvole da mozes da se warpujes izmedju bonfire-a od starta igre.
Zatim, morali su neku mapu u igru da ubace, a ne da guglam na internetu da bih video sta sam propustio.
Previse se oslanja na online komponentu za stvari koje se ticu single playa, ali to ih razumem, nije da ce da brinu o piratima.
Takodje neke zone tipa Sen Fortress, tako neke shit zone, bas su preterali... ta zona mi je definitivno ostala najteza u igri, donekle i zato sto tad nisam znao da parryjem.
Malo je previse mracna u svakom smislu.
To je to generalno, igra je opravdala svoj status i dajem joj
9/10
Sad cu da napravim malu pauzu dok ne predjem neke druge igre koje sam vec odavno zapoceo, pa pocinjem Dark Souls 2.