Judas and the Black Messiah (2021)
Pratimo mladog kriminalca Bill-a (Lakeith) koji se bavio krađom kola tako što se predstavljao kao agent FBI, međutim brzo dolazi na njihov radar, i da bi izbegao zatvor daju mu zadatak da postane deo užeg kruga Crnih Pantera i da uhodi Fred Hampton. (Kaaluya)
Pošto su mi biopic filmovi bazirani po realnim događajima iz istorije uvek materijal sa zadrškom, ovde sam se iznenadio kako je Shaka King izneo dobro priču o dve strane ljudskoga stanja. Onim koji su spremni da idu po svaku cenu i spase svoju kožu i život, i nekoga ko je imao čestite ideale da poboljša život građana u nekadašnjim nemilim uslovima rasističke Amerike.
Osvrnuo bih se na glumu Lakeith-a i Kaaluya-e, obojica su odlično odigrali te ličnosti, sa time što kod Lakeith-a mi se dopada što dečko zaista poseduje taj talenat da iskaže najjače emocije poput straha i tog unutrašnjeg nemira i ludila. Ali u tom procesu, da li je režiser odlučio da tom liku ne posveti previše vremena da se razvije kao lik, i da vidimo šta je njegov unutrašnji moralni kompleks, osim tog preživljavačkog momenta, kao kod pacova, spremnog na sve. To bih smatrao kao veliki minus ovde u narativnom smislu.
Kaaluya je fascinantan u scenama gde pripoveda pred masom, ima taj jasan i britak glas, a bogami i stav i čini mi se da se malo nagruvao od Get Out, gde je ličio na mršavka. Ali je i njegova uloga nekako statična, ali verujem da će posle ovoga da mu dođu još bolje uloge.
I jedan od najboljih sporednih glumaca Jesse Plemons (Meth Damon!) je ovde sabio u maloj rolici FBI agenta koji vrbuje Bill (Lakeith-a) da pređe na njihovu stranu i da radi sitne poslove za njih. Nekako mi se čak čini da je i najbolji prikaz pada moralnog kompasa baš unutar ovog lika, i mogli bi to da pravdamo jer je radio za tadašnju specifičnu administraciju, ali ljudi uvek imaju izbora.
Film odiše napetom atsmoferom, i često su scene akcije ili kada nešto eskalira po likove, vešto i odlično izrežirane. Nema nikakvih trzavica sa kamerama, sve se vidi i vidi se da je bilo bitno prikazati brutalnost kojom su bili izloženi ovi ljudi.
Ono što malo umori jer negde na pola filma (prvih sat vremena i više nego solidno i stvarno je obećavalo filmčinu) jer počinje da se račva u sijaset malih pričica koje su mogle biti skraćene ili usput spomenute.
Kraj je paklen i zaista sam očekivao da će doći do takve eskalacije koja će biti loša po sve aktere priče.
Malo me je razčoralo razrešenje svega, jer su bukvalno pozvali da gledate dokumentarac iz 90tih gde je jedini preživeli bio Bill,
koji je opisao do detalja koje sve učestvovao i šta je sve radio, i iskazao kajanje da bi potom izlaska samog dokumentarca sebi oduzeo život.
Pošto se nalazimo u dobu polu filmova, bilo je pravo osveženje da se pogleda dobar film. Iako je pravljeno sa namerom da kupi Oskare, što u esenciji nije loše,
Režiser pokazuje da je kompetentan i da ima odličnog direktora fotografije i da ume da napravi intenzivnu atmosferu i prenese ne baš veselo razdoblje jednog istorijskog trenutka koji i dalje odjekuje čitavom Amerikom.
Jaka 7, možda bih ga posle drugog puta baždario sa 8, ali slabijom.
nedotajali su mi klinci koji pričaju ceo film 
