VoivodBG
nerealni elitista
- Messages
- 5,607
- Reaction score
- 8,725
- Points
- 553
Čudi me da ovaj naslov nije dobio svoju zasebnu temu, ali sada ćemo da ispravimo tu grešku.
Još od PS3 i ekskluziva poput Heavy Rain i Beyond: Two Souls od ozloglašenog David-a Cage-a (Kaijdžžž kao što ga Jimquisition izgovara) su bili odličan pokazatelj,
da igre ne moraju nužno da imaju neke jake gejming mehanike, već da budu poput filmova ili serija i da imaju široki spektar mogućnosti izbora kako priča dalje da se odvija.
Verovatno je to doprinelo casual igračima da se zainteresuju i na taj način uđu u igračke vode. Što uveliko i pozdravljam.
Dok smo čekali da izađe Detroit Become Human, jedan manji studio je još davne 2013 krenuo da radi na svojem naslovu koji bi bio taj spoj interaktivnog narativa, sa mnoštvom račvajućih mogućnosti koji će uticati na krajnji ishod u igri.
Until Dawn je izašao i Sony ga uopšte nije reklamirao, već su bili u stilu, hej ako proda neki sitan broj kopija na konju smo.
Ono što oni nisu znali, da je to bila prava igra, u pravo vreme i sa interesantnom postavkom i naravno eksplodirala je sa prodajom i omogućila studiju da nastavi i pravi nove naslove.
O čemu je u suštini Until Dawn? Pratimo osmoro napaljenih-nesnosnih mladih ljudi, koji odlaze u staru brvnaru koja nosi veliku i grozomornu tajnu iz prošlosti koja će uticati na njihove živote.
Zvuči li vam ovo poznato? A kako i ne bi kada je Until Dawn veliki omaž svim mogućim hororima, a ponajviše slasher-ima i natprirodnima.
Likovi su inače uzeti po izgledima glumaca i glumica, i interesantno je da su ugrabili da kažem dva velika imena za igru.
Prvi je bio Peter Stormare (Fargo, John Wick i mnogi drugi) koji je u ulozi psihologa kod koga ste na terapiji i postavlja vam razna pitanja u vezi strahova koje imate.
Uglavnom se pojavljuje u prolozima između poglavlja tokom čitave igre.
Ali drugi glumac koji je sada već uveliko poznat, niko drugi do Mr. Robot, Rami Malek. Neverovatno mi je da su uspeli da ga uhvate tik pre nego što je eksplodirao sa Mr. Robotom.
Čitava caka je što vodite tih 8 likova i zaista vaši izbori mogu mnogo da utiču na samu priču i da li će oni preživeti. Tu dolzae do pomenutog butterfly effect i račvanja u razne mogućnosti i za tadašnje vreme stvarno su napravili presedan sa silnim mogućnostima, navodno je scenario imao basnoslovne stranice i to je ono što je od početka odbijalo sve studije da im daju lovu da naprave projekat, ali evidentno Sony ima para za bacanje...
Da bi ubili monotonost hodanja (walking simulator) ubacili su dosta stvari za sakupljanje koje vam ili mogu pomoći da imate moć uvida u buduće događaje i time izbegnete nešto loše, ili toteme koji vam otkrivaju na deliće priču o tome mestu i kreaturi koja vas goni.
Nisam je igrao otkako sam je prešao, ali za ono vreme grafički je stvarno postigla dosta što se tiče facijalnih pokreta i emocija, tek tu i tamo bih imao osećaj da su premazani kakvom glazurom po sjaju na očima, a da nisu pravi ljudi od krvi i mesa.
Vratio bih se ponovo na scenario, videlo se da su scenaristi iskusni horor fanovi i stvarno ako ste ikada pogledali 5 horora u životu prepoznaćete razne omaže i stereotipe koji su tu uklopljeni i zbog nostalgije, a bogami i da ostvare crnuhomorne momente kojih ima dosta.
Ima i dosta stvari koje mi se ne dopadaju u igri, a prva i najbitnija je QTE, stvarno bih voleo da ih izbace više. Interfejs na kojem se prikazuje psihološko stanje vaših likova je samo interfejs, neće uticati to što su preplašeni, umorni, gladni ili štogod na bilo koji način i više je tu radi placebo efekta da vas kao igrače istripituje nego li bilo šta drugo.
I kraj mi je nekako bio razočaravajuć, ali više je to bilo do mene jer mi je igra baš dodirnula amigdalu i pustila endorfin da radi pa sam i time očekivao ne znam i ja kakvo razrešenje svega.
Umalo zaboravih, najbolji kvalitet igre je što nema scumm saveovanja, već kako igrate nastavlje od tog save game i idete do kraja ili od početka da krenete igru. I to mi je stvarno bilo strava jer sam recimo u prvom play through bio baš obazriv i pokušao sam sve likove da sačuvam, ali sam se zajebao na kraju igre zbog lošeg izbora i time ubio dva glavna lika.
Psovao sam 15 minuta, i onda sledeći dan počeo ponovo da igram, da bih video kako bi sve izgledalo sa drugačijim račvanjima u priči i šta se sve zbiva kada likovi ne prežive.
OST je takođe neverovatno dobro ispao i daće vam povremeno žmarce niz kičmu u zavisnosti od situacije u kojoj se nađete.
Krajnji utisak mi je da je ovo nesavršeni dijamant, vidi se da su imali dobre namere i da su hteli da naprave nešto drugačije, plus ide na to što su horor fanovi i pokazuju ovime veliko znanje. Videh da imaju nove igre na tapetu, ali nisam stigao da probam, ko zna možda nekada...
.
