PC Turbo Overkill

mozzribo · 3 December 2023

Ovo je pucačina koja je iz nekog razloga brendirana kao bumer šuter. Da li je to zbog pixelizovane, jednostavnije grafike? Da li zbog toga što uglavnom moramo pobiti sve što se miče (a ponekad i ono što se ne miče)? Bez obzira na to što igra ima RPG elemente, dodatne slojeve mobilnosti, i druge pristupe koji je čine apsolutno modernom pucačinom? Niko ne zna, ali kanda je danas dovoljno da igra ima retro prezentaciju da ljudi misle da su FPS-ovi nekada bili ovakvi. Pffft, makakvi. Ovo nije nikakav retro FPS, ovo je sasvim moderan pristup, uzimajući najbolje od svih velikana, kako iz dalje prošlosti, tako iz savremenijeg doba, i dodajući svoje ideje da destiluje doživljaj u čistu zabavu. Ako postoji arhetip za badass, isključi mi mozak pucačine, ovo je to.

Igra je takođe netipična jer ima sasvim solidnu priču i razne karaktere od kojih se neki retki (koji ne umru odmah) čak i razvijaju. Kao igrač, preuzimamo kontrolu nad više-mašinom-nego-čovekom Johnny Turbo-m. Lik je bivši pajkan, sada ubica u najam - od kada su mu sačmarom oduvali ruku i glavu. Pošto lik nema više grlo, umesto njega govori njegov AI pomoćnik S.A.M.M., kome glas daje niko drugi nego Jon St. John, čovek koji je pozajmio glas Duke Nukem-u.

Johnny u desnu nogu ima ugrađenu motornu testeru, što na prvu ruku zvuči kao fora bez dubljeg smisla, ali ne. Više o tome ispod. Najveća korporacija Teratek unajmljuje našeg ubicu (nije jedini koga unajlmjuju) da počisti ogromnu grešku koja im se otela kontroli, a to je moćni AI po imenu SYN. SYN konzumira i integriše sav materijal u sebe i cilj joj je da pretvori svemir u svoju verziju raja. Što naravno nije po merilu čovečanstva. Ukratko, da ne spojlujem, usput se borimo i sa ostalim street cleanerima koje je Teratek unajmio, a igra sadrži i par obrta koji su osvežavajući za žanr.

Sam gameplay je jednostavan: nikada ne prestanimo da se pomeramo i pobijmo sve. Ali način na koji ćemo to izvesti je preko višeslojnih mogućnosti. Kao prvo, imamo to motornu testeru u nozi. U igri nema čučanja, umesto toga kleknemo na testeru i vozamo se sa njom, komadajući protivnike kada prođemo kroz njih. Pored toga imamo dupli skok, dash i grappling hook. Igra sadrži gene splicing tehnologiju, gde možemo da apgredjuemo razne module i širimo mobilne i destruktivne mogućnosti. Tako i testera, i dash, i dupli skok, i kuka, kao i tona drugih stvari (kao prateće rakete ugrađene u levu ruku) mogu da imaju dodatne funkcije (kao npr. healovanje kada testerišemo, ili izbegavanje damage-a tokom deša, ili tripli skok). Slotova za gene splicing ima manje nego što ima apgrejdova, tako da ćemo ih ponekad menjati u zavisnosti od situacije, mada ja sam prema kraju našao za mene savršenu kombinaciju.

Pored svega toga, i sama oružja nam se apgrejduju do kraja igre. Zbog toga od početka do kraja svako oružje ostaje relevantno, iako je arsenal impresivan sa 10 različitih mogućnosti, svako luđe od prethodnog. Čak i kada čovek misli da je dobio BFG, ima dalje. Svako oružje ima dva modusa, što im diverzifikuje korisnost u raznoraznim situacijama. Nivoi su ambiciozni, veliki, izazovni i raznoliki, sa neretkim arena fajtom - ali svaki put sa nekom drugom cakom.

Igra je takođe dosta dugačka, tri epizode od po deset poglavlja. Bossevi nisu klasični promašaj, već predstavljaju izazov. Takođe imamo sekcije gde vozimo leteći auto, motor, i mech. Igra stalno pritiska žljezde za dopamin, taman kada pomisli čovek okej, ovo je vrhunac, od sada ide samo ponavljanje, igra nam udeli nešto neočekivano zabavno. Pored toga postoje dva različita predmeta (kaseta i čip) da se skupljaju na svakom nivou, koji otvaraju tajne nivoe i "hack-ove" koji se mogu uključiti da menjaju igru. Plus imamo Arcade Mode, gde je cilj postići što viši highscore. Na kraju, postoji level editor i "nivoteka" gde iznajmljujemo nivoe koje su drugi napravili i možemo i da ih ocenimo. Ako neko želi sve da završi, igraće mesecima.

Inače, igru je izdao Apogee. Prva igra u moderna vremena koju su producirali. A za sam development je manje-više zaslužan jedan čovek, Sam Prebble. Muzika kida, nju je većinoma komponovao (naš zemljak po imenu) Nikola Nikita Jeremić.

TL;DR: Najbolja pucačina.