PS2 XBOX PC The Thing

[Nezaborav]

Играм ову интересантну акциону хорор игру из 2002-ге. Базирана на истоименом, култном хорор филму, тешко би прошла као јефтини покушај грабљења кеша на име славне лиценце. Чињеница да је изашла 20 година након филма је први корак, а када играње почне, види се да су аутори имали озбиљне намјере.

У доследном поштовању изворног материјала (условно речено изворног, јер је филм у ствари римејк филма из 50-их, који се опет изродио из још старије новеле) игра почиње убрзо након краја филма, и прати судбину вође једног од два тима, послатих да испитају шта се десило у америчкој и норвешкој бази. Мени као великом фану Карпентеровог филма је било занимљиво у интерактивном окружењу обилазити локације виђене у филму, одмах на почетку игре. Додатној тензији ће допринијети и мјерач изложености хладноћи, које ће вас тјерати да потражите затворене просторе. Брзо ћете бити упознати са основим механикама, попут управљања тимом, оним везаним за оружја и предмете и понеком једноставном логичком препреком.

Главна одлика којом се ова игра дичи, поред страшног окружења и морбидних непријатеља, је систем повјерења међу члановима тима, који ће се вазда мијењати. Очигледно инспирисан параноидним околностима у филму, однос ће се у великој мјери обликовати на основу ваших поступака. Да ли саборцима, односно потенцијалним непријатељима дајете оружје и муницију, какве врсте, лијечите их, да ли им доказујете да сте човјек кроз тестове на њихов очиглед, итд. Стање им пратите на тимском екрану, гдје можете обавити поменуте интеракције или их на примјер позвати да вас слиједе у удаљавању од грозних сцена, које им такође, поред окршаја са непријатељима и здравственог нивоа, могу нарушити тренутно ментално стање. Чак и поред предусретљивости, немојте бити изненађени када ваш донедавни пајтос крене да се тресе к'о Шакира и почне да мутира у знатно мање љепшу верзију себе која баш вас види као главни разлог због чег' среће нема.
Ту се понекад виде и ограничења поменутог система инфекције, јер ће се одређен број мутација десити без обзира шта ви радили. Иако несавршен, опет ће успјети да испуни своју улогу, а мени лично послужити за теоретисање о напредном римејку ове игре који би усавршио концепт до максимума. Потенцијал за заиста фантастичну игру је ту. Јако добар предложак из 2002-ге се побринуо за то.

У овом интерактивном хорору видим и јаке паралеле са ексклузивном PS2 игром Extermination изашлом годину дана раније која је, очигледно узалудно покушала створити нови поджанр survival horrora - "panic action", и без икакве сумње била снажно инспирисана филмом из 1982-ге.

Ако желите аутентично искуство са игром, можда је препорука да не гледате ове видее?






Сјећам се да ми је ово била једна од првих игара које сам играо на свом компу када сам га добио у години изласка игре. У комплетирању ме спријечила нека дионица на степеништу са експлодирајућим гасом, ваљда је играчу било потребно да има одређен ниво health-a да би се прешло. 'Бумо вид'ли сада како прође.
Нисам још стигао до половине али да подијелим са вама ово занимљиво играчко искуство. Нове импресије у будућим постовима.

 

[stale]

Sećam se igre kroz maglu, i koliko se sećam bila je dobra.

 

[voja]

igrala se malo kad je izasla, kazem malo jer je ceo taj gameplay sa likovima bio previse komplikovan. uvek sam planirao da je odigam jer volim film ali mi je dosta toga spoilovano u medjuvremnu.

 

[VoivodBG]

Prvih par sati igre su savršeni što se atmosfere tiče. Iskoristili su sve dobro iz filma i implementirali u igri. Kako odmiče priča i počinju da ubacuju boss borbe, vide se veliki nedostaci, što u inteligenciji protivnika i NPC koje vodite sa sobom. I ujedno se smanji tenzija kada shvatiš da ko sve može da bude stvor. Negde na pola igre sam već izgubio interesovanje, a kraj sa laboratorijom i militantnim negativcem koji izbacuje neke glupe rečenice stvarno bacaju u zapećak što je mogla komotno da budek kultna igra.

Čini se da je ta 2000-ita decenija bila ukleta dosta je generalno naslova izašlo sa interesantnim igračkim mehanikama ili svetovima, ali ih je ubila nedovršenost. Što je velika šteta, a potencijal itekako može i u današnjim igrama da se iskoristi i napravi nezaboravno iskustvo što se paranoje tiče. Mislim da je Arkane Prey, donekle najbliži tome od novijih igara.

Lep opis svakako, mogao si ubaciti i one grešne stripove koji su nastavili priču keca, koje ne bih ni najgorim neprijateljima predložio. Jer su baš neinspirativni i loše nacrtani.

 

[Nezaborav]

Нисам још стигао до босс борби али се сјећам барем једне од прије.... скоро двајес' година. И сјећам се да сам изгин'о али истовремено и убио босса, тај први пут. Такође се сјећам и те лабораторије, значи био сам близу краја игре први пут. Јбт, баш сам попамтио к'о слон.
Ни чуо за те стрипове, хехе.

 

[VoivodBG]

Evo da vidite ta nazahvalna nastavljanja na suvoparni filmski klasik. Našao sam prvi serijal i iščitao jer me baš interesovalo kako bi se dalje odvijala priča, ali kada sam video da nije ni prići atmosferi kojom film odiše batalio sam čitanje ostalih nastavaka. Nema The Thing na GOG-u? Sad mi je to uhvatilo pažnju.

 

[Nezaborav]

Нема али се може наћи фановаска упакована верзија са свим печевима. :3

 

[Super Simke 64]

Ja ovu igru pamtim kao fenomenalno iskustvo. Igrao sam je kada je izašla, prešao celu, bio oduševljen i pričom i atmosferom i tom mehanikom sa saborcima iako tada još uvek nisam pogledao film na koji se igra nastavlja. Tek kasnije sam pogledao film i još više se oduševio super prenetom atmosferom i lokacija iz filma u igru.

Sećam se i dan danas i još uvek se osećam bedno zbog toga, u jednom trenutku, otprilike na sredini igre sam iz nekog razloga ostao na min healtha(1%) i baš malo municije, sejvovao sam se baš na nekoliko metara pre nego što bi se saborac pored mene pretvorio u čudovište. Pošto nekoliko dana nisam uspevao da ga ubijem pošto se pretvori u čudovište posle učitavanja pozicije sam mu samo prosvirao mozak dok je još čovek i nastavio dalje. Bedno se osećam jer sam po mojim igračkim pravilima varao, da nisam imao mogućnost save-a ne bih nikada znao da će da se pretvori u čudovište a u igrama sam se uvek trudio da se skroz uživim kado da su stvarnost, da mi save ne pomaže u odlukama ko je dobar ili loš i ne ubijam nevine.

Takođe sam kad sam prešao igru obožavao ovu pesmu koje svira na end creditsu. Toliko da sam izvadio mp3 iz instalacije igre i stavio u folder sa na kompu sa mojom najomiljenijom muzikom i slušao bezbroj puta



Sent from my Mi 9T Pro using Tapatalk

 

[Yuka Sakazaki]

Igru sam igrao na PC kada se pojavila, ali iz nekog razloga sam prestao s igranjem. Ne mogu da se setim shta mi je tachno smetalo, ali znam da nisam neshto preterano uzhivao u igri. Mozhda mi je delovala kompleksnije i izazovnije od survival horror naslova koje sam do tada igrao, ali nisam siguran. Ono u shta jesam siguran je da nikada nisam voleo sneg u igrama, pa me je to odbijalo od the Thing od samog pochetka.

Sada, kada prochitam vasha iskustva, mi je zhao shto nisam odigrao igru. Takodje nisam chuo za Extermination do sada, a bio sam uveren da sam igrao, ili barem chuo za, manje-vishe sve opskurne PS2 horror naslove.