mozzribo
Kradljivac Zaboravljenih Priča
- Messages
- 1,056
- Reaction score
- 2,095
- Points
- 303
Probao sam Tales of Maj'Eyal, odavno me kopkalo već. U pitanju je roguelike sa dubokim lore-om i detaljno razrađenim svetom. Lako se umire, barem na početku dok se čovek ne uhoda, ali nakon što se pristupi igri više kao taktičkoj zagoneci kod težih situacija, može se preživeti dosta dugo. Postoji redovan "jednom se živi" pristup, avanturistički sa 4 života i casual sa beskonačno života. Igra je inače besplatna na oficijelnom sajtu, ali pored mogućnosti kupovine na digitalnim prodavnicama ima i tri plaćena DLC-a koji su odlični (rekao bih esencijalni). Pro tip: ako kupite sve na GOG-u i povežete online account na sajtu, dobijete besplatne ključeve za Steam. Ja sam barem to mogao da uradim, nemojte me za reč držati ako Vama ne uspe zbog nekih eventualnih promena.
Naizgled je jednostavna igra, ali odrađena sa stilom i ljubavlju što se tiče grafike i zvuka. Animacije su apsolutno minimalne (karakteri su statički), ali lepe. Čovek može da poveruje da je deo tog sveta, uprkos činjenici da je igra, na kraju krajeva, samo "zanimljiva matematika" kao i mnoge druge. Lore je u osnovi tolkinovski i lavkraftovski, sa dodirima stimpanka. Ništa originalno samo po sebi, ali sačinjeno sa mnogo detalja, pažnje i zdravom dozom humora.
Veoma je zanimljiv pristup RPG-u jer je oldskul u smislu da je fokus na karakteru koji se razvija sa zanimljivim sinergijama i komboima. Svaka rasa i klasa (kojih ima sijaset) ima svoje "drvo razvoja" i moći su osmišljene veoma krativno i pamento. Mogu zanimljivi "polubogovi" da se izgrade. Svaka rasa ima svoj početak priče, dok je ostatak sveta manje-više isti tokom svake igre, iako se ni jedna tura neće sasvim isto odvijati.
Još jedna zanimljivost da igra podržava add-on-ove korisnika, što su u suštini modovi. Mogu da se aktiviraju preko online accounta ili preko Steam Workshopa. Lično ih nisam probao još, ali sam procunjao da vidim šta ima i video sam bezbroj visoko kvalitetnih i/ili interesantnih.
Na kraju sam se smorio jer sam stigao do skriptovanog dela iz kog se ne može pobeći, nisam dovoljno jak bio da pobedim šefa (stalno se regeneriše), a bio sam dovojlno jak da mi ne može ništa (čak i kada mu "dozvolim" da me ubije, ne može zbog builda koji me automatski leči i štiti). Bio sam na oko polovine igre (jer ima kraj ako se ne umre ranije) i dovoljno me je smorio incident da sada ne igram igru neko vreme.
Sve u svemu preporučujem i veteranima žanra ali i onima koje isti nikada nije naročito privlačio. Ja nikada nisam bio preveliki fan roguelike igara, iako sam ih igrao, počevši od NetHacka, koji me je možda najduže držao, pa do nekih kreativnijih, uključujući i Desktop Dungeons (koja je jedna od najbolji puzzle igara ikada, ako se ja pitam). Tales of Maj'Eyal je definitivno na vrhu liste što se zabavnosti i kvaliteta tiče, što nije ni čudo nakon dvatesetak godina aktivnog razvoja. Igra je time sinker, upozoreni ste.
Naizgled je jednostavna igra, ali odrađena sa stilom i ljubavlju što se tiče grafike i zvuka. Animacije su apsolutno minimalne (karakteri su statički), ali lepe. Čovek može da poveruje da je deo tog sveta, uprkos činjenici da je igra, na kraju krajeva, samo "zanimljiva matematika" kao i mnoge druge. Lore je u osnovi tolkinovski i lavkraftovski, sa dodirima stimpanka. Ništa originalno samo po sebi, ali sačinjeno sa mnogo detalja, pažnje i zdravom dozom humora.
Veoma je zanimljiv pristup RPG-u jer je oldskul u smislu da je fokus na karakteru koji se razvija sa zanimljivim sinergijama i komboima. Svaka rasa i klasa (kojih ima sijaset) ima svoje "drvo razvoja" i moći su osmišljene veoma krativno i pamento. Mogu zanimljivi "polubogovi" da se izgrade. Svaka rasa ima svoj početak priče, dok je ostatak sveta manje-više isti tokom svake igre, iako se ni jedna tura neće sasvim isto odvijati.
Još jedna zanimljivost da igra podržava add-on-ove korisnika, što su u suštini modovi. Mogu da se aktiviraju preko online accounta ili preko Steam Workshopa. Lično ih nisam probao još, ali sam procunjao da vidim šta ima i video sam bezbroj visoko kvalitetnih i/ili interesantnih.
Na kraju sam se smorio jer sam stigao do skriptovanog dela iz kog se ne može pobeći, nisam dovoljno jak bio da pobedim šefa (stalno se regeneriše), a bio sam dovojlno jak da mi ne može ništa (čak i kada mu "dozvolim" da me ubije, ne može zbog builda koji me automatski leči i štiti). Bio sam na oko polovine igre (jer ima kraj ako se ne umre ranije) i dovoljno me je smorio incident da sada ne igram igru neko vreme.
Sve u svemu preporučujem i veteranima žanra ali i onima koje isti nikada nije naročito privlačio. Ja nikada nisam bio preveliki fan roguelike igara, iako sam ih igrao, počevši od NetHacka, koji me je možda najduže držao, pa do nekih kreativnijih, uključujući i Desktop Dungeons (koja je jedna od najbolji puzzle igara ikada, ako se ja pitam). Tales of Maj'Eyal je definitivno na vrhu liste što se zabavnosti i kvaliteta tiče, što nije ni čudo nakon dvatesetak godina aktivnog razvoja. Igra je time sinker, upozoreni ste.
