PS5 Xseries PC Rollerdrome

[timemaster]

ROLLERDROME​

Vec nekoliko dana igram Rollerdrome i moram da pohvalim igru jer znam da ce da prodje mnogima ispod radara. Krenuo sam da napisem kratke utiske u temi “Sta igrate trenutno” ali je preslo u zasebnu temu

Igra je mesavina tony hawk's pro skatera i ne znam... bilo kojeg arena TPS. U ulozi ste Kare Hassan, ucesnice adrenalinskih rollerdrome trka gde je cilj:
- osvojiti sto vise poena izvodeci trikove na rolerima
- eliminisati sve protivnike u areni koji pucaju na vas
- pokusajte da prezivite



Cim sam video igru dok se reklamirala kao deo PS+ ponude, znao sam da ce da mi se svidi zbog izrazene cell shaded grafike i igra je zracila utegnutim kontrolama u samom traileru. Nisam se pokajao kada sam je upalio, Rollerdrome je ispunio moja ocekivanja. Prisutan je element navlacenja igraca na "samo jos jedan pokusaj" bas zbog dobrih kontrola i gameplaya, a greske su samo vase - da li ste pogresno odradili dodge, niste igrali dovoljno strateski/agresivno, da li ste gubili vreme gadjajuci neprijatelja pogresnim oruzjem... uvek je gubitak fer. Takodje, nijedna od tih partija ne traje duze od pet minuta, ali zbog kolicine desavanja na ekranu i zbog kolicine stvari o kojima treba istovremeno da razmisljate imacete utisak da igrate jedan “mec” 45min. Kriva sticanja skilla krece laganim usponom i onda vrtoglavo raste ali na suptilan nacin kroz sporedne izazove vam pokazuje sta sve mozete izvesti - vecina tih stvari je zapravo korisna i zelecete da iskoristite sto vise forica, a ne da nadjete jednu svoju “meta” kombinaciju i samo nju forsirate.

Nema mnogo staza za igranje, ali svaku cete ponavljati po nekoliko puta jer se uvek ubace ili novi neprijatelji ili je raspored rampi, sina, odskocnih dasaka i zidova za slide namesten kao slagalica i potrebno je dobro upoznati arenu a za to je ipak potrebno nekoliko pogibija i pokusaja. Meni ovaj tip trial and error igara prija i volim da po 100x ponovim jedno te isto dok jedan uspesan run ne ostavi utisak kao da je sve izrezirano i bombasticno.



Prica je minimalna, misteriozna i “nema”. Izmedju akrobacija i napucavanja prebacujemo se u perspektivu iz prvog lica i najcesce se igrac nalazi u jednoj prostoriji (svlacionica, sala za prijem, kabina voza…) gde ce moci da razgleda kalendare po zidovima, prepiske na kompjuteru i slusa radio prenose o tekucim utakmicama i da na taj nacin sklapa u glavi kakva se prica nalazi iza svega toga. Bas ta sterilna atmosfera uspeva da zaintrigira igraca da prelazi dalje i da odvija klupko zamisljajuci ko zna kakve teorije se kriju iza ovih modernih “igara gladi” (celokupna tisina ima strasan Portal 1 vajb)

Retko kada probam igre koje MS i Sony daju besplatno mesecnim pretplatnicima, ali Rollerdrome cu da kupim da mi ostane u kolekciji cim ga predjem ili kada mi se ponovo bude zaigrao. Svaka preporuka ako vam treba samo dobro napucavanje koje zahteva reflekse, puno slow motion nisanjenja i ispunjujuci osecaj kada se zavrsi misija jer su lake samo prvih nekoliko, sve ostale su prilicno teze.