• Dragi članovi, prochitajte OVU vest u vezi nove teme!
  • Molimo vas sve da pročitate PRAVILA FORUMA i da se istih pridržavate.
  • Secret Level Discord server je LIVE! Za više informacija kliknite OVDE

Olimpijske igre Pariz 2024

Kako mi je krivo sto su vaterpolisti tako bedno ispraceni, samo jedan jedini novinar je bio na konferenciji pred odlazak, a oni se ljudi vratili sa zlatom...

Elem, kako se OI zavrsio, da rezimiram neke utiske sto se tice kosarkaske reprezentacije, na mene su najveci utisak ostavili Avramovic i Petrusev.

Avramovic kao najbolji odbrambeni igrac na turniru, sa njegovom neiscrpnom energijom, ovaj put je cak i ofanzivno bio dobar, kao i Petrusev, koji ne samo sto je lupao blokade i vatao skokove, vec ono sto me je najvise odusevilo kod njega je agresivnost u napadu, gde ide namerno na fizicki kontakt i zakucava, tera napred, onako kako i treba da se igra i mi takvog igraca prakticno i nemamo, a to nam je oduvek falilo, neko ko se ne plasi i ima fizikalije da gura i agresivno napada kosh.
 
Naučno utvrđeno – ovo je najteža olimpijska trka
Najduža sprinterska disciplina koja je priznata u Međunarodnoj atletskoj federaciji (IAAF), trka na 400 metara, smatra se najtežom pojedinačnom disciplinom u celoj atletici

Kanal "Outperform", koji svoje sadržaje temelji na naučnim istraživanjima, otkrio je kako je trka na 400 metara najteža pojedinačna u svetu profesionalne atletike.

Ono što je evidentno, jeste da je ovo trka na kojoj se sportisti izuzetno umaraju, možda i više nego u ostalim, čak i dužim deonicama.

Naučno objašnjenje
Glavni razlog za to je energija koju telo proizvodi tokom cele trke i tri energetska sistema koja telo koristi.

0-50m ATP-CP – telo sportista prvo koristi zalihu energije koja mu omogućuje oštar nalet kako bi dostigao najveću brzinu i potroši se u prvih 5-10;

50-200m anaerobna glikoliza – sagoreva glukozu bez kiseonika, što dovodi do nakupljanja mlečne kiseline i umora mišića pa trkači trče ispod svoje maksimalne brzine;

200-300m aerobna energija – koristi kiseonik za razgradnju glukoze, proizvodi ga mnogo sporije od druga dva izvora energije, što znači da ne može da prati potražnju

300-400m anaerobne rezerve energije su iskorišćene dok je aerobna energija prespora da bi popunila praznine, nakupljanje mlečne kiseline – telo tada pokušava da proizvede više aerobne energije, ali se bori da proizvede dovoljno kako bi potpomoglo konačni sprint prema liniji, što ostavlja vrlo negativan i štetan uticaj na mišiće.
 
You must log in or register to reply here.
Back
Top Bottom