- Messages
- 4,538
- Reaction score
- 10,478
- Points
- 603
"We are nothing more than lines of etheric code in a non-space, non-time continuum."
Developer: Studio Koba
Izdavač: Team 17
Žanr: Indie Metroidvania
Datum izlaska: 30. Mart 2021
Izdavač: Team 17
Žanr: Indie Metroidvania
Datum izlaska: 30. Mart 2021
Narita Boy
Narita Boy je, po meni, uspešno kickstarter-ovana igra u metroidvania žanru. Igra vas stavlja u ulogu lika koji je pozvan da odbrani Digitalno Kraljevstvo od sile koja preti da ga uništi. Nakon što bivate uvučeni unutar konzole čiji su kod, otpornici, žice i ostatak elektronike pretvoreni u digitalan svet, vaša avantura počinje. Brzo nalazite Technosword i polako skupljate razne moći koje vam olakšavaju prelazak.Narita Boy
Ako želite, opis možete pročitati na IGN Adria, a ako vam nije do toga, ispod ćete naći ceo tekst koji sam napisao.
Nakon uspešne Kickstarter kampanje, Narita Boy je stigao i poziva nas da uđemo u svet Digitalnog Kraljevstva i iskusimo sve čari onirizma. Narita Boy je odličan pokazatelj moći pixel arta i analognih sintisajzera, a pored toga je i poprilično zabavna metroidvania igra.
Priča je, na prvi pogled, jednostavna. Kreator, genije ispred svog vremena, stvara konzolu Narita One, čija je flagship igra upravo Narita Boy. Igra postaje instant hit, police s flopi diskovima se prazne u rekordnom roku, ali u kodu igre se dešava nešto čudno. Digitalni svet se spaja s realnošću, a entitet poznat samo kao HIM briše iz igre sva Kreatorova sećanja. Supervizorski program Motherboard i njeni pomoćnici aktiviraju Narita Boy protokol kako bi prizvali heroja koji će očistiti Digitalno Kraljevstvo od HIM-ove pošasti.
Kada prođe intro koji vam objašnjava osnove priče, dobijate kontrolu nad Narita Boy-em i tu počinje pomalo konfuzna avantura kroz koju ćete istražiti bizaran digitalni svet, kao i upoznati zanimljive likove koji u njemu žive i održavaju ga živim. Na samom startu ćete primetiti da igra nema milosti kada je u pitanju predstavljanje novih likova i pojmova. Toliko će vas bombardovati pojmovima poput “eterički kod”, “usklađena amnionska tečnost”, “beskonačna petlja degradacije” i slično, da ćete se veoma brzo pogubiti.
Čak ni nakon tri sata igranja ova igra nije htela da pusti moj mozak da se odmori, već je nastavila da me zlostavlja novim imenima, geografskim pojmovima i izmišljenim frazama. Sve to ne bi bilo problematično kada bi postojao nekakav rečnik pojmova u igri, nažalost pomoći nema i morate naučiti sve nove pojmove kako biste imali nadu da razumete priču igre. Ako zažmurim na ovaj problem, mogu reći da je priča zanimljiva i da me je vukla da nastavim da igram u momentima kada sam posustajao.
Narita Boy je vizuelni praznik za oči, pod uslovom da ne patite od fotosenzitivne epilepsije. Screenshot-ovi nisu ni blizu dovoljni da vam predstave ludilo koje se, gotovo konstantno, odigrava na ekranu. Animacija je rađena u tradicionalnom 2D stilu, što znači da je svaki frejm ručno crtan, a to doprinosi fluidnosti animacije. Tim koji je radio na igri, Studio Koba, tvrdi da igra sadrži preko 20 hiljada animiranih sprajtova. Studio Koba ekipa nije štedela ni na vizuelnim efektima, jer su i oni animirani frejm po frejm. Ukratko, Narita Boy je napad na vizuelno čulo, u pozitivnom smislu, pa me ni ne čudi da je igra pre samo par dana osvojila “Best 2D Visuals” nagradu na Unity Showcase Awards.
Narita Boy je, kao što sam spomenuo, metroidvania. To znači da morate biti spremni na backtracking, što ume biti teško u početku, pogotovo ako se uzme u obzir činjenica da mape nema. Srećom, nakon konfuznog početka, backtracking postaje lakši. Kretanje kroz igru je odrađeno veoma dobro, ako izuzmemo platforming sekcije koje umeju biti iritantne zbog skoka koji ume da deluje “plutajuće”. Više puta mi se desilo da “skliznem” sa platforme ili da je skroz promašim, a ni jednom nisam hteo da prihvatim da je problem u meni. Povremeno će vam put preprečiti zagonetke čije rešavanje ne iziskuje mnogo vremena, što je, po meni, malen propust.
Borbeni sistem je utegnut i zabavan. Vaš Technosword je jako oružje koje postaje jače kako napredujete kroz igru. Otključavaćete nove poteze koji će vam pomoći da zadajete smrtonosne udarce, kao i da izbegavate neprijateljske napade na vaš život. Borbe umeju biti izazovne, ali nikada se nisam osećao kao da sam u nefer situaciji. Kada god bih zaginuo znao bih da se to dogodilo isključivo mojom krivicom. Neprijatelji su brojni ali lako prepoznatljivi, što će pomoći prilikom identifikacije neprijatelja i dati vam šansu da prilagodite taktiku i završite borbu živi. Kada izgubite sav health, igra vas bez mnogo pompe vrati na checkpoint koji je često u blizini mesta gde ste poginuli.
Za muziku je odgovoran Salvinsky, čija se ljubav ka analognim sintisajzerima i osamdesetim godinama prošlog veka čuje u svakoj noti. Teško je slušati muziku u Narita Boy a ne setiti se filmova osamdesetih godina, kao i pojedinih serija koje eksploatišu nostalgiju ka tom vremenu. Jedina zamerka koju imam je što nema duplo više pesama, jer Salvinsky je pokazao da ume da komponuje prijatne numere koje me vraćaju u vreme koje nisam proživeo, ali čine da se osećam kao da jesam.
Sve u svemu, Narita Boy je veoma dobra igra koja će vam pružiti sate zabave, pod uslovom da ste spremni da zažmurite na određene mane. Neke od problema je moguće rešiti malim patch-ovima, dok će za neke, poput nedostatka mape i rečnika, biti potrebno više truda. No, ja se nadam da će Studio Kobe poslušati kritike i nastaviti rad na igri kako bi ona, nakon nekog vremena, postala pristupačnija ljudima kojima prelepi vizuelni stil, odlična muzika i zabavan gameplay nisu dovoljni.
 |  |
Dao sam igri 8/10, iako je realno tu negde između 7 i 8, ali kupljen sam vizuelnim stilom i muzikom, pa je dobila malen bump. Sve u svemu, ovo čudo je zabavno i izgleda super, pod uslovom da vam oči mogu podneti silovanje bojama i svetlima.
"How can HIM be scared of a sprite no bigger than 20 pixels in size?"
