Jeste! Sto manji prozor lakse se distancirati i poverovati da nije svarni svet, razbiti iluziju.kada je pipnuo monolith, poceo sam da panicim, a naravno da sam ovo gledao u default prozoru, nikako fullscreen
Prvi put čujem da se neko toga plaši
Eerie. Šta li izaziva tu neku jezu? Gubitak kontrole kroz nestanak fundamentalnih pravila?
Superpozicija realnog i nerealnog. Beskonačni ponor u koji padaš. Pogled na svet sa druge strane teksture. Osećaj da ne treba da budeš tu. Gubitak kontrole bi bio poželjan. Činjenica da mogu da navigiram kroz beskonačno ništavilo (i potencijalno se vratim u pravi svet, kada bi umeo) samo čini situaciju mnogo gorom.Wow, creepy. Obožavam igre koje pokušavaju nešto novo (i ne samo preko nekog gimmicka).
Recimo mene ne plaši, ali mrzim koncept moći koja proizilazi predimenzioniranosti ili božanstvenih aspekata. Znači daj da koljem to što pre. Iako je to zanimljiv način eksploracije limitiranosti ljudskih ličnosti (kao u Akiri, recimo, the anime I love to hate). Možda imam problem sa tim jer mrzim taj fiktivni potencijal u sebi, ko zna. Ili samo jer imam problem sa nekredibilnim autoritetom.