Evo i mojih gremlina.
Ženkica Mića (yep, ženski Mića

) je najstarija, ima deset godina, veći deo dana provodi spavajući, a kad je budna omiljene aktivnosti su joj grebanje štokova vrata i jurcanje po stanu. Udomili smo je sa KP kad je imala četiri meseca, a ljudi koji su je oglasili su je našli ispod haube automobila.
Mili ima osam godina, a često ga zovemo i Ludi jer je blesavog karaktera. Omiljena aktivnost mu je da jede. Čim čuje da se otvara ormarić u kom stoji njihova hrana i grickalice, šta god da radi u tom trenutnu prekida i brzinom munje se pojavljuje ispred istog. Inače, sme da jede samo medicinsku (anti-struvit) hranu za mačke, ali se malo ogrebe i za neku poslasticu, jer je apsolutno nemoguće dati ostatku družine, a da on ne dobije. Udomljen je kao mače od nekih mesec dana iz podruma susedne zgrade.
And last, but note least - braća burazeri, Aji i Mrši. Imaju šest godina i takođe su udomljeni sa ulice (gde su bili bačeni u kesi) i to kao mačići od 2-3 dana "starosti" (još su imali pupčanu vrpcu). Maksimalno smo im se posvetili kako bi ojačali i stasali u dva lepa mačka. Aji je dobio to ime jel se stalno oglašava mnjaukom koji više liči na "aji" nego na "mnjau". Razmažen je i pun sebe, voli više da leži i kulira (kao na slici) nego da se bavi mačećim aktivnostima.
A burazer Mrši je njegova sušta suprotnost, hiperaktivan je i kad ne spava uglavnom jurca po stanu, a društvo mu u tome često pravi Mića. A ime Mrši je dobio zato što je mršavko.
