VoivodBG
nerealni elitista
- Messages
- 4,913
- Reaction score
- 7,562
- Points
- 553
Iza ovog rogobatnog naslova stoji mali developer tim koji se zove à la mode games. Sastoji se od C.Bedford i Tom Bedford, par koji je uložio dosta vremena da bi nam doneo specifičnu igru, koja priziva neka jednostavnija vremena survival horor igara i ujedno neverovatno dizajnirane likove i svet koji su poprilično unikatni.
Naša glavna junakinja Michelle (vidite što ima opasnu pištoljčinu!) raskinula je sa dugogodišnjom devojkom, i radi na svojem dosadnjikavom poslu u marketu. Stvari joj nikako ne idu od ruke, i jedne večeri bačena je kletva na nju i dolazi na radar svemoćnog demonskog entiteta koji sebe naziva The Duchess.
Stavljeno joj je na znanje da ima 3 dana da se zaljubi u The Duchess, i ako to ne uradi, osetiće sve moguće patnje koje će kletva naneti, a zadnji dan donosi i... smrt.
Stajemo u njene cipele i vodimo je kroz 3 lude noći i putovanje između ljudskog i onostranog sveta gde će sresti sijaset šarenolikih likova i usput morati da se suoči sa raznim karakondžulama.
Na prvu loptu igra zaista deluje kao da je uredan "klon" starih naslova poput Resident Evil, Silent Hill, Illbleed. Kada pominjem te naslove mislim na kameru koja vas prati iz trećeg lica i koja je fiksirana na našu heroinu. U zavisnosti gde se nalazite, uglovi kamere se smenjuju na razne uglove, i to povremeno daje osećaj kao da se nalazite u filmu, ili još bolje rijaliti šou. Postoje neki nivoi koji odašilju takav vajb, i kao da vas neko sve vreme posmatra dok se borite da spasite živu glavu i ne pokleknete pred raznim nedaćama.
Dodatni šmek pridodaje i kretanje, koje nije klasično tenkovsko na kojem je siguran sam većina ovog foruma odrasla igrajući prve survival horor igre. U najbolju ruku ovo je jedna specifična kombinacija modernog i starog. Imamo tu sreću da Michelle nije James Sunderland niti Alan Wake, imamo mogućnost trčanja, koja mnogo pripomaže kada se nađete u gustoj situaciji.
Pomalo trapavo urađeno unutar igre jeste sama borba. Naša Michelle će imati priliku da se prvo razmaše sekirom, pa u nekom momentu da dobije i svoj prvi pištolj i na kraju oružje za koje smatram da uvek treba da bude najjače u ovakvim vrstama igara, a to je stara dobra sačmara.
Iako ste u mnogim drugim naslovima navikli da stanete i usmerite svoje oružje na protivnike, i opalite rafale, ovde to neće biti slučaj. Tvorci igre su se odlučili da bude pogled iz prvog lica, ali da je caka u tome da stojite u mestu. Istovremeno donekle i razumem ovakav dizajn jer vas čini mnogo ranjivijim i diže tenziju pogotovo na početku igre. Ali ujedno ume da bude zamarajuće da izlazite iz prvog lica, nazad u pogled iz trećeg lica, i da vas u instancama svi kripovi gengbenguju sa svih strana i da ubrzo završite mrtvi.
Sekira je najslabije oružije od svih, spora je i ne nabada tačno u neprijatelje. Pištolj i Sačmara su već mnogo drugačija priča jer ujedno su lakši za centriranje i njihove slabe tačke.
Napomenuo bih da sam prešao igru sa kontrolerom i da nisam imao nikakvih problema tokom prelaženja, čak i vidim da su ubacili da unutar opcija ako vam je igra baš teška za nišanjenjenje možete da uključite opciju da koristite auto aim. Odabrao sam da ne pređem igru sa njim, i prvi put prešao je klot.
Zaboravih da napomenem da vi imate jedan X faktor koji vam tu dodatno pomaže, a to je deo kletve, Treće Oko. Sa njim možete da usporite protivnike koji su vam blizu (iz obe perspektive) i da vam ono pokaže njihove slabe tačke koje morate da pogodite da biste ih usmrtili. Ako ih budete pogađali tačno u slabe tačke to će vam kasnije služiti da napunite i jedno specijalno oružije koje služi kao jedan metak, koji ubija jednog neprijatelja na mestu.
Treće Oko, takođe pomaže u istraživanju sveta u kojem se nalazite, otkrivaće vam mnoge detalje i tajne koje ne biste videli da ga nemate. Ako ne budete baš mogli da uživate u borbi, sam čin istraživanja je baš zadovoljavajuć jer vam otkriva razne tajne sveta kojeg su izgradili i omogućava da naučite kako svet funkcioniše i odnose raznih likova sa kojima ćete upoznati.
Dizajn nivoa je fantastično urađen, jeste to sve linearno, ali se vidi da su vodili pažnju o raznim detaljima i ponekada sam se našao kada bih počistio razne neprijatelje, da stanem i uđem u prvo lice i da samo zagledam razne detalje koji su unutar enterijera i eksterijera svakog od nivoa. I efektivan je dizajn u smislu što dalje odmičete postajaće sve komplikovanije i interesantnije za igranje. Iako većinski to podseća ponovo na klasične igre koje smo igrali nekada, ovo je jedna poštena vrsta omaža.
I kakva bi to horor igra bila, ako nam zvuk i muzika nisu prijemčljivi? Moram priznati da je ovaj mali tim odradio jedan detaljan posao sa zvukom. Na svakom ćošku ćete čuti natprirodne zvukove, i ambijentalnu muziku prostora u kojima obitavate. Svemu tome pridodaje i upečatljiv zvuk oružija i stvorenja koje vrebaju u mračnim sokacima. OST sam već hvalio i kačio na najbolje video gaming ostove, ima par hitova koji da se puste na radiju mogu da dođu do šire publike tako da mi je i drago što su obratili pažnju i na samu muziku, jer se često u indi naslovima uvek na nečemu štedi.
Osvrnuo bih se na nešto što retko viđam u video igrama, a to je da su uspeli da učine da svet i žitelji budu jako živahni i uverljivi. Čak iako ti likovi nemaju puno dijaloga, često sadrže više šarma i karaktera nego u nekim AAA igrama i uspeli su da me zainteresuju za svakog od njih, a najteže je bilo kada je došlo vreme da se prave izbori.
Jako sam zahvalan što autori nisu potpali pod trenutni pritisak da igra mora da vas drži za ruku i da vam nacrta šta da odaberete. Samo nemojte da pomislite da je ovo 100% čistokrvno CRPG iskustvo.
I dotakao bih se tema koje se prožimaju tokom čitave igre, a koje nisam ni očekivao da ću videti u ovom naslovu jer trejler nije puno oktrivao. Hrabro je što su se autori uhvatili da glavna tema bude ljubav, i na kakve sve nivoe ljubavi može da se raščlani. Možda ne ubadaju konstantno u poentu jer ponekada pisanje ume da ispadne malo, štreberski i blentavo.
Ali ne mogu da se divim timu koji pokušava za svoj prvi projekat da govori o nečemu što tišti i mori mnoge pojedince današnjice i neretko se koristi u video igrama. A kada se na to sve dodaju i razne druge vruće teme koje se izbegavaju u video igrama, jer Bože moj sve mora da bude binarno, dobro i zlo, crno i belo. Ali ne bih dalje otkrivao jer trebate da se bućnete u totalnoj nepoznanici.
Igri pomaže i dobra art direkcija i dizajn likova i sama grafika koja podseća na period PS2 i Dreamcast igara. Svi neprijatelji su jako iščašeni i na momente neprijatni, a videćete kako budete zalazili dublje i sretali kraljice, neke od njih su baš ingeniozne i te borbe su poput kakvih zagonetki koje morate da rešite učitavajući njihove pokrete.
Navodno igra može da se pređe za 6 sati, i ostaće vam nekoliko krajeva u zavisnosti sa kojim likovima ste odlučili da pomognete ili odmognete. Meni je trebalo nešto više vremena jer sam igrao igru u pauzama, nekih nepunih 10 sati.
Dobra je pojava ovakvog malog studija i igre koja jeste hibrid već poznatih i opštih mesta, ali sa svežim scenarijem i mehanikama koje će moći da nadograde sa budućim naslovima.
I ako vas baš mrzi da čitate opis, evo da Vam olakšam:
Dopada mi se:
- Građenje sveta, atmosfera, nivoi
- Likovi i njihov dizajn
- Teme, dijalozi
- Zvuk i muzika
- Grafika
- Izbori, to su neki sitni detalji, ali dovoljno će vam reći kakvi ste vi, tj Michelle
- Hod, autori su imali smisla da dobro spoje dijaloge i akcione sekcije tako da nijedno ne dominira, i da teče glatko
Manje mi se dopada:
- Borba ume povremeno da deluje trapavo i treba vremena da se naviknete da se prebacujete iz prvog lica u treće
- Zagonetke su mogle biti bolje, ima par nekih klasičnih nađi predmet i par njih gde poput Bioshock prvog dela nameštate cevi u jednom od nivoa
I na kraju da se zahvalim @Corvus Corax što je uzeo igru i omogućio da je probam i podelim utiske sa ostatkom foruma.
Last edited:
