PS4 XONE Switch PC No Straight Roads: Encore Edition

[VoivodBG]

Ovo dvoje simpatičnih likova sa slike su Zuke - bubnjar i Mayday - gitaristkinja i pevačica indi benda Bunk Bend Junction koji učestvuju na takmičenju NSR (No Straight Roads organizacije) i bivaju odbijeni jer ta indi rok priča više ne pije vodu, i EDM muzika dominira Gradom Vinila. Razočarani što nisu uspeli da se probiju, uskoro shvataju da stvari u Gradu Vinila nisu baš najsjajnije otkako NSR upravlja svime i odlučuju da ga oslobode i da rok ponovo zavlada.

Glavni likovi su dobro osmišljeni i dobijaju dovoljno prostora da zasijaju tokom igre, a najboljefunkcioniše njihov odnos koji je zanimljiv iz prostog razloga što imate prženicu i opuštenog tipa (a da li je zaista opušten?) i sto je u sve to umotan pristupačan i sladunjav humor.

NSR: Encore Edition je jedno lepo podsećanje na stare akcione platformerske igre iz 2000-tih godina. Samo da upozorim da to dolazi kao pohvala i upozerenje, jer iako ima dosta kvalitetno odrađenih segmenata, ima tu prostora za poboljšanje svega.

Dvojac režisera koji je zaslužan za oživljavanje igre, se sastoji od Wan-a Hazmer-a i Daim-a Dziauddin-a. Obojica imaju dugu kilometražu radeći na Final Fantasy i Street Fighter serijalima pa je stoga zanimljivo videti šta su doneli novo sa ovim naslovom. Dobre vesti su sledeće, a to je da je art direkcija maštovita i odlična! Pripomaže i to što je dizajn likova dovoljno šarenolik, da se svi mogu lako razlikovati od običnih NPC, do bitnih aktera. I sve to ne bi funkcionisalo da je glasovna gluma solidna do dobra, pomalo varira tu i tamo. Ali je sve dovoljno uverljivo, da kada ovo ne bi poimali kao video igru, pomislili bi da je animirani film ili pak neki serijal. A moglo je komotno da bude jedno od ta dva, i verujem da bi dostigli veći uspeh.

E sada ono što je tu možda i najbitnije jeste sama muzika. Kompozicije koje pokrivaju čitavu igru su rađene u kolaboraciji sa već poznatim muzičarima poput bubnjara Angre, i japanske gitaristkinje Midori iz benda Lovebites, a za EDM deo zvuka je bio zadužen Roborb. Muzika je tako dobro uklopljena i igra veliku ulogu u svim nivoima, u zavisnosti u kojem ste delu grada i koji je budući boss, stilovi će se menjati, i ono što je najbitnije želećete da slušate te pesme čak i pošto pređete svaki nivo. Baš redak primer igre gde je OST toliko dobar i da postoji mogućnost da bude čak i kultan ako dođe do dovoljno ljudi.







Pored toga valjaju i boss borbe, svaka je jako specifična i uključuje da se odrade određene stvari u kojima ćete koristiti vaše instrumente i pratiti ritam muzike da biste ih pobedili i oslobodili delove grade i mogli da dođete do kraja. Iako se ovo kotira kao "ritam igra" moram priznati da zbog učestalih silnih detalja na ekranu i raznih efekata često sam imao osećaj da taj ritam i nije toliko bitan koliko reakcija da se uradi pariranje u datim momentima i time skupe bodovi. Zaboravih da spomenem da igra ima kvazi RPG element gde se prelazak svakog nivoa rangira i da ako imate manje oštećenja, ili ste uradili dovoljno pariranja, dobijate iskustvene poene u obliku poštovalaca vaše muzike. Koje kasnije koristite u vašem skloništu da nadogradite instrumente i sam bend sa dodatnim veštinama koje će vam olakšati dalju borbu i širenje rok en roul jevanđelja.

Sada bih se osvrnuo na delove koji nažalost nisu dobri, i nisu ostavili najpovoljnije utiske na mene. Glavni problem je samo kretanje i borba likova. Često će se dešavati da ćete naletati na gomilu nevidljivih zidova koji vam neće dati da se slobodno krećete, a čak će vas odvesti i u smrt. Mada tu će najviše da vam bude neprijatelj sama kamera, pošto su mislili da svaki nivo bude drugačiji i da bude sve prikazano iz raznih perspektiva i da kamera bude fiksirana, to će neke ljude definitivno odbiti.

Iako je dizajn nivoa zanimljiv, već posle prve skecije videćete kako su pojednostavili dizajn i više su posvetili pažnju sakupljačkim momentima. Imaćete buljuk nadogradnji da pronađete razbacane po nivoima, ali ubrzo ćete shvatiti da one ne prave neku veću razliku. Ujedno super je što su uradili da možete da slikate murale-grafite, navodno ih ima preko 500 u čitavoj igri i svaki je radio unikatni umetnik. Kako ih budete otvarali u izbornom meniju moći ćete da vidite i njihove QR kod i odete na profile. Možda malo bespotrebno, i površno kao mehanika, ali svaka čast na ideji jer nema puno igara koje koriste fotografiju ili grafite.

Igra je ujedno baš kratka, neko je spomenuo online da se može preći za 5 sati, ja sam je lepo razvukao na 7 i nešto i da budem iskren prijalo mi je što nije beskrajni sendboks.

Lepo videti kada se developer tim potrudi oko građenja specifičnog sveta i da ima svoj glas, iako su očigledni uticaji. Sada na kraju dana je samo da li bi vam smetalo ako vas ne ispunjava prosečna borba, pomalo čudne kontrole i kamera i da li možete da uživate u ostatku pakovanja. Od mene preporuka za jednu nesavršenu, ali igru sa dušom i dobrim identitetom.

EDIT: Postoji i coop opcija, preko jednog PC-a, ali nisam imao priliku da je isprobam.

 

[VoivodBG]