- Messages
- 247
- Reaction score
- 1,136
- Points
- 303
Datum izlaska: 17. Mart 2023
Developer: Platinum Games (Game Page link)
Publisher: Nintendo (Store Page link)
Story Trailer:
Cereza and the Lost Demon je spin-off Bayonetta serijala, i prati pricu Cereze (cirka 13 godina), Umbranske vestice u nastajanju - i njenog prvog Demona. Igra je narativno-avanturistickog karaktera, fokusirana na istrazivanje, jednostavne zagonetke i borbu; "kvaka" je u simultanom kontrolisanju 2 lika, sto je zacin koji Platinum uvodi u svoje igre kroz nekoliko poslednjih naslova (Bayonetta 3, Astral Chain).
Ovoga puta, simultana kontrola je centralna mehanika igre, sto se ogleda i u kontrolnoj semi - Cerezu kontrolise leva polovina dzojstika, Cheshira kontrolise desna. Borba, zagonetke i istrazivanje takodje su mahom vezane za koordinaciju oba lika. Neuobicajen odnos izmedju "vestice u pokusaju" i njenog demona, zauzima i dobar deo narativnog prostora igre.
Licno mi se jako dopala mehanika "pakovanja" demona u plisanu lutku, koju Cereza u toj postavci nosi sa sobom; istovremeno kretanje sa dva lika nikada ne postane preterano "prirodno", i odlicna je ideja ne zahtevati da se zamara time u deonicama "miroljubivog istrazivanja" (sto je vecina vremena u igri); ova mehanika i tematski lepo oslikava pristup koji Cereza ima prema Chesiru; prema njemu se odnosi donekle i kako bi se dete ophodilo prema omiljenoj plisanoj lutki - iako je, kao Umbran vestica, ucena da koristi demone iskljucivo kao opasan i mocan alat.
Vizuelni dizajn vuce inspiracije iz japanskih pastelnih umetnina; keltskih motiva, zapadno-evropskih bajkovitih ilustracija, mozda i Ghibli dizajna (ili ga ja mozda vidim u svemu sto potice iz Japana). Prirodno je povuci paralele sa Okami, i ne sumnjam da je ta igra u velikoj meri uticala na razvoj vizuelnog stila ove; Cereza je, na kraju, igra koja sa art strane, cvrsto stoji "na svoje dve noge".
Zacarana suma Avalon je staniste magicnih vila; kraljevstvo iluzije i obmane. Stoga je prikazana sa manje preciznosti i ostrine, i "zamaglenijim" koloritom u okviru suzenih paleta - koje su, opet, jedinstvene za svaku vecu regiju igre. Lepo je videti snazan art style koji je ciljano prilagodjen narativu i atmosferi.
Kamera je "rezirana", igrac na nju nema nikakav uticaj; ovo doprinosi osecaju "igranja animiranog filma", i na momente je jako lepo odradjeno; podjednako bitno je sto jako retko stvara probleme. Resenje je svakako forsirano, obzirom da igrac kontrolise dva lika - ali na kraju, dirigovana kamera pase igri. Definitvno je u skladu sa onim sto naslov zeli da postigne, i primetno je da je posveceno dosta paznje ovog segmentu.
Kod karaktera, Cerezi je posveceno najvise paznje; pre svega vidljivo u kolicini i kvalitetu animacije. Ovo je, ipak, i dalje Bayonetta; cini se da je Platinumu ispod casti bilo kakav kompromis po pitanju ovog lika. Ostali karakteri su kvalitetno odradjeni; posebno interesantan je Cheshir, koji i nema neku jasnu formu, vise je sarena, haoticna fleka. Protivnici su manje impresivni, pre svega zbog uniformnosti i odsustva snaznog, unikatnog karaktera i diferencijacije medju njima. Korektno, i ne preko. Sveukupno, ne moze se ignorisati da je Cereza, kao i Bayonetta, medju najrazradjenijim i najkvalitetnije ozivljenim likovima u industriji.
Utisak donekle kvare sinematici; ovde se pribeglo jeftinijem resenju, i mahom su u pitanju odsecki iz endzina. Vrlo verovatno bi ilustrovani, "ograniceno animirani" sinematici bili bolje (ali i dosta skuplje) resenje. Ne bih ovo nazvao "malom primedbom", obzirom da vaznost i ucestalog narativnih segmenata. Ipak, ni ovo sto je prisutno nije lose, vise je propustena prilika da se utisak digne na primetno visi nivo - iako je odluka razumljiva sa "budzetske" strane.
Zvuk je segment koji bi mogao podeliti publiku. Glasovna gluma je jako "izrazena", i mozda nece prijati svakom. Svakako, glasovne glume ima dosta; narator se cesto ukljucuje, i glumi vecinu karaktera (kao kada vam neko cita pricu; ili kada gledate Cipelice). Neuobicajeno je, arhaicno, i nekome moze biti "glupo". Cereza je dosta brbljiva; objektivno, moze se reci da je vrlo u skladu sa likom Bayonette.
Licno, glasovi su mi su jako svideli, i znacajno podizu moj utisak o igri - medjutim, vidim da bi nekome mogli da pokvare uzitak, nekome ce biti iritantni.
Zvucni efekti su "na mestu", kvalitetno odradjeni, bez preterano prostora da se istaknu. Muzika je druga prica, na nivou "velikih" Platinum igara - vecina igraca ce je oceniti kao "vrlo dobrom" ili "sjajnom". Kao sto smo i navikli od ovog developera, u pitanju je visokobudzetni soundtrack. Obzirom na duzinu igre, i cinjenicu da dobar deo provodite u "docilnim" putesestvijama kroz sumu, jos par numera bi dobro dosle. Svakako, sountrack u velikoj meri odredjuje atmosferu segmenta u kome je prisutan (gotovo podjednako kao i vizuali), i po Platinum obicaju, vrlo je uspesan u tome.
Music Trailer:
Pre nekog kratkog pregleda gameplay strane, valjalo bi istaci da je naslov pre svega audio-vizuelno iskustvo. Ne bih otisao toliko daleko da okarakterisem igru kao vizuelnu novelu; iako naracije ima dosta, igra je duga, i velika vecina jeste gameplay. Ipak, igra cilja na prijatno iskustvo i oslanja se na raznovrsnost zadataka koje vam postavlja; sam proces resavanja zagonetki ili pobeda u borbi ne deluje kao projektovan da ponese veliki teret u iskustvu koje naslov pruza.
Ovo je posebno ocigledno kada se uzme u uvid da izazova zapravo i nema; ne ocekujem da ce veliki broj igraca biti prinudjen da ponovi vise od dve borbe, niti da potrosi vise od par minuta u "prokljuvljivanju" bilo koje zagonetke. Ono sto se moze nazvati "standardnim" je segment istrazivanja; solidan broj predmeta je lepo sakriven. Za pohvalu je kako je dirigovana kamera ukljucena u istrazivanje, i cesto je bas ugao kamere to sto cini izazov pronalaska skrivene regije interesantnim i zadovoljavajucim.
Iako ima skoro po sekundarnu ulogu, gameplay dobro radi svoj posao i uspeva da zaokupi paznju; ovde se svakako ne sme zaboraviti centralna mehanika istovremene kontrole dva lika, koja pretvara "obicne" zadatke u nesto za sta je, ipak, potrebna doza koncetracije. Kao manu, moze se izdvojiti relativna repetativnost - ovo je prisutno, ali manje izrazeno u borbi; definitivno je uocljivo u zagonetkama. Problem je uveliko umanjen odlicnim pacingom, jednostavno ne postoje segmenti u kome cete duze periode posvecivati jednoj vrsti zadatka.
Progresija karaktera je limitirana, ali dovoljna. Meni je interesantno to sto oslikava podjednaku vaznost oba protagonista, u Skills sekciji prikazani su istovremeno i potpuno ravnopravno. Likovi koriste sopstvene "sirovine" za upgrades; ali cete ih podjednako cesto (u slucaju "velikih" itema, retko) pronalaziti u svetu. Zanimljiva je i odluka da se Metroidvania elementi vezuju za progresiju Chesira, a ne Cereze; Chesir je taj koji dobija moci kojima mozete manipulisati preprekama i otvarati nove puteve u prethodno posecenim regijama.
Ovo je i dobro mesto za pohvaliti UI, uradjen u stilu kvalitetne ilustrovane bajke; mozda i jos jednom zazaliti sto vise sinematika nije uradjeno u slicnom stilu, sto bi u potpunosti zaokruzilo impresivni vizuelni utisak.
Naracija je, iznenadjujuce, jedini deo igre kojoj ne bih dao visoku ocenu. Sama prica je na kraju odlicna, ali je pacing njenog otkrivanja los - sav razvoj desava se pri samom kraju. Lore koji otkrivate istrazivanjem, u vidu stranica dnevnika prethodnih posetioca sume i u vidu dijaloga sa potlacenim stanovnicima koje oslobadjate, ne popravlja utisak. Jako simpaticno je napisan, medjutim, mahom je prazan i nezanimljiv - uz izuzetak par dnevnika koji dobijaju smisao kada otkrijete vise o samoj prici.
Miks sasvim dobrih i osrednjih-do-losih elemenata vezanih za naraciju, na kraju daju jedan prosecan rezultat na ovom polju.
Na kraju, igra vrlo visoke produkcije, uradjena sa mnogo duse i sarma; iako je miks dobro poznatih mehanika i tema, do sada one nisu ukombinovane na bas ovakav nacin. Specificno iskustvo puno kontradiktornosti - kontrast izmedju gotovo nepostojeceg izazova, i "operativnih poteskoca" u kontrolisanju karaktera je odlican primer. Ostaje pitanje, za koga je tacno pravljena - pogotovu imajuci u vidu dosta mracan kraj price; ovde bih rekao - Cereza and the Lost Demon je igra za decu, namenjena odraslima. Cudno zvuci, jos cudnije je sto, zapravo, funkcionise.
Topla preporuka je probati demo, pogotovu sto je u pitanju full price naslov.
Od mene 8.5/10
Originalnost definitivno znacajno pojacava ocenu.
Last edited:
