CARNEX
jetrena pašteta
- Messages
- 1,890
- Reaction score
- 2,865
- Points
- 253
Kotama je još jedna anime metroidvanija, ovog puta iz ruske kuhinje. Odmah da kažem da nema muškog lika u igri i da su ženski likovi najčešće dizajnirani i obučeni više kao za igru za jednoručno igranje nego za zaista dobru i zahtevnu metroidvaniju. Najbliži opis bi bio „thirsty genshin doujin“
Sada kada smo igru zgadili nekima da pređemo na zanimljv sadržaj. Igra je mehaički odlična sa dobro balaniranom količinom količinom i težinom zadataka i tajni koje su često deo rešavanja dobijenih zadataka. Srećom skoro svi skriveni prolazi su u stvari obeleženi i potrebno je samo imati potrebne sposobnosti kao i kreativnost u upotrebi istih uz malo preciznosti da bi se sve prilično lako prošlo. Kome je i to previše teško mogu da uključe poseban mod koji mogućava da preskočite baš najteže platformske sekvence od kojih bi neki čupali kosu.
Borba je najbolji deo. Ume da bude frustrirajuća jer neke uobičajene taktike za žanr („proklizavanje“ kroz protivnike i njihove napade) nisu dostupne u početku iako deluje da jeste kao i to što je vremenski prozor za „proklizavanje“ kraći nego obično i meni deluje veoma nekonzistentan. Osim toga nemam neke zamerke. Postoje 3 oružija od kojih krećete samo sa kišobranom i svako oružije je totalno drugačije. Takođe i svako oružije ima svoju primenu u otvaranju nekih prolaza. I ovde je pariranje bitan deo borbe al je vremenski okvir pariranja veoma širokogrud plus može se lepo igrati i bez toga. Glavonje su veoma kreativne i pored malog broja pravih džambasa ima svako toliko neki koji vas skoro nepredvidivo zarobi u sobi dok ga ne istamburate ali vas zauzvrat nagradi nekim materijalom za unapređenje oružija. Dobrom osećaju borbe doprinosi i predvidivost i običnih protivnika pa i glavonja koji imaju mnogo raznih napada ali uvek dolaze u ustaljenom sekvencama pa nema neprijatnih iznenađenja.
Jedna posebnost u igri je i neki oblik sata koji se pomera prelaskom iz sobe u sobu. Takođe imate i samo određen boj sati od snimanja pozicije u centralnom vozu pre nego što sat crkne. Pošto neke zadatke morate odraditi i neke stvari sakupiti pre određenog vremena u danu treba pažljivo planirati put kao i pod hitno tražiti gde su aparati koji vam pomeraju startno vreme za jedan sat ranije i daju još jedan sat/sobu kretanja.
Druga bitna mehanika igre koja je tu, rekao bih, da olakša autorima balansiranje igre je to što igrač može u svakom trenutku da se zaleči ali to da plati osnovnim resursom (novcem). Ako se izgubi jedna cela jedinica zdravlja ona može da se oporavi samo u centralnom vozu ili razbijanjem akvarijuma koji su razbacani po mapi. Iskreno bez ovoga i sa mojom nesposonošću da pouzdano pariram napade nikada ne bi prešao igru.
Priču iskreno nisam pratio. Pokušao sam par puta ali iskreno mi je delovala uvek kao anime baljezgarija. Kadam pročitao o istoj na internetu deluje kao da ima neke ok mada mnogo puta prežvakane ideje ali način na koji je ispričana me je odbio. Estetika likova je najviše doprinela tom utisku.
Grafički dizajn mogo varira. Većina neprijatelja je ok gde svaka zona ima svoju estetiku i temu ali većina pozadina je generična i neinteresantna. Neprjatelji su bolji ali i medju njima ima dosta „meh“ kreacija.
Zaključak bi bio da je u pitanju dobra igra koja čini dobro svom žanru ali koja zahteva mnogo posvećenog vremena jer bilo šta sem kompletiranja svega vodi izrazidonezadovoljavajućem i kratkom lošem kraju.
Sada kada smo igru zgadili nekima da pređemo na zanimljv sadržaj. Igra je mehaički odlična sa dobro balaniranom količinom količinom i težinom zadataka i tajni koje su često deo rešavanja dobijenih zadataka. Srećom skoro svi skriveni prolazi su u stvari obeleženi i potrebno je samo imati potrebne sposobnosti kao i kreativnost u upotrebi istih uz malo preciznosti da bi se sve prilično lako prošlo. Kome je i to previše teško mogu da uključe poseban mod koji mogućava da preskočite baš najteže platformske sekvence od kojih bi neki čupali kosu.
Borba je najbolji deo. Ume da bude frustrirajuća jer neke uobičajene taktike za žanr („proklizavanje“ kroz protivnike i njihove napade) nisu dostupne u početku iako deluje da jeste kao i to što je vremenski prozor za „proklizavanje“ kraći nego obično i meni deluje veoma nekonzistentan. Osim toga nemam neke zamerke. Postoje 3 oružija od kojih krećete samo sa kišobranom i svako oružije je totalno drugačije. Takođe i svako oružije ima svoju primenu u otvaranju nekih prolaza. I ovde je pariranje bitan deo borbe al je vremenski okvir pariranja veoma širokogrud plus može se lepo igrati i bez toga. Glavonje su veoma kreativne i pored malog broja pravih džambasa ima svako toliko neki koji vas skoro nepredvidivo zarobi u sobi dok ga ne istamburate ali vas zauzvrat nagradi nekim materijalom za unapređenje oružija. Dobrom osećaju borbe doprinosi i predvidivost i običnih protivnika pa i glavonja koji imaju mnogo raznih napada ali uvek dolaze u ustaljenom sekvencama pa nema neprijatnih iznenađenja.
Jedna posebnost u igri je i neki oblik sata koji se pomera prelaskom iz sobe u sobu. Takođe imate i samo određen boj sati od snimanja pozicije u centralnom vozu pre nego što sat crkne. Pošto neke zadatke morate odraditi i neke stvari sakupiti pre određenog vremena u danu treba pažljivo planirati put kao i pod hitno tražiti gde su aparati koji vam pomeraju startno vreme za jedan sat ranije i daju još jedan sat/sobu kretanja.
Druga bitna mehanika igre koja je tu, rekao bih, da olakša autorima balansiranje igre je to što igrač može u svakom trenutku da se zaleči ali to da plati osnovnim resursom (novcem). Ako se izgubi jedna cela jedinica zdravlja ona može da se oporavi samo u centralnom vozu ili razbijanjem akvarijuma koji su razbacani po mapi. Iskreno bez ovoga i sa mojom nesposonošću da pouzdano pariram napade nikada ne bi prešao igru.
Priču iskreno nisam pratio. Pokušao sam par puta ali iskreno mi je delovala uvek kao anime baljezgarija. Kadam pročitao o istoj na internetu deluje kao da ima neke ok mada mnogo puta prežvakane ideje ali način na koji je ispričana me je odbio. Estetika likova je najviše doprinela tom utisku.
Grafički dizajn mogo varira. Većina neprijatelja je ok gde svaka zona ima svoju estetiku i temu ali većina pozadina je generična i neinteresantna. Neprjatelji su bolji ali i medju njima ima dosta „meh“ kreacija.
Zaključak bi bio da je u pitanju dobra igra koja čini dobro svom žanru ali koja zahteva mnogo posvećenog vremena jer bilo šta sem kompletiranja svega vodi izrazidonezadovoljavajućem i kratkom lošem kraju.