Nezaborav
Well-known member
- Messages
- 1,619
- Reaction score
- 2,108
- Points
- 203
Развојни тим: Headfirst Productions
Издавач: Bethseda
Година изласка: 2005 Xbox / 2006 РС
Жанр: FPS, авантура, шуњалица
Избјегавајте Steam верзију због фаталног бага на почетку игре, GOG је препоручљив.
Ову игру сам први пут видио у Cyber Space емисији на 3К-у у 2001-ој чини ми се, и сјећам се да је изгледала упечатљиво. У том првом трејлеру је приказано не само хорор окружење и напади риболиких људи него и психолошки ефекти који могу утицати на играча, са неког висећег моста је приказан амбис, што је изазвало вртоглавицу и нападе страха код играјућег лика. Наравно, издата верзија је била подалеко од тог интригантног трејлера. Сјећам се такође да је развој трајао јако дуго, вукла се редовно по Hacker часопису, некад се чинило да неће ни изаћи. Ипак, на једвите јаде је издата 05-е за прву Мајкросотову конзолу, а одмах следеће године и за канту. Дуг и проблематичан развој, упитан квалитет неких аспеката, велики трошкови, никакав маркетинг и ограничен број платформи су узели свој данак. Да је игра угужена на PS2 можда би ствари другачије прошле. Не бивши ни први ни последњи пут, студио који се ослонио на Bethsedu за издавање игре је убрзо после тога угашен.
Прешао сам је први пут у 2007-ој и упамтио је као интересантно али на моменте веома фрустрирајуће искуство, нарочито неке quick time секвенце су ми биле напорне. Упркос томе, игра је имала доста интересантних елемената, првенствено окружење, које би много више одговарало Лавкрафтовом дјелу Shadows Over Innsmouth него ли Cthulhu позадини али у времену када је најављена и издата, ни звучнији назив јој комерцијално није помогао. Мрачна премиса је постављена одмах у интроу и овде је нећу спојловати, гвирните у линковане рецензије за то. Само опрез са Mandalore-ом јер можда одаје превише. После класичног лавкрафтовког увода са лудацима култистима у вили на периферији (детективске авантуре која мора оставити последице), сценарио вас шаље у горе поменути градић да бисте истражили нестанак ситног чиновника. Већ сам долазак у ту запиздину појачава одличан увод, гдје ћете у контакту са сподобама од локалаца без икакве сумње наслутити да ту нису чиста посла. "Добродошлица" је потрошена већ прво вече, а екипа са Ибарско-инсмоутске магистрале реагује као да сте из БГ-а дошли у њихову касабу да им покупите пичоке, те одлучује да вас испрати не само иза своје међе, него и из овоземаљске егзистенције. Последица те одлуке по играча је једна од најнапетијих quick time дионица виђених у играма, коју нећете заборавити.
Игра покушава комбиновати три жанра за играчев интерактивни прогрес: авантуру, пуцачину из првог лица и шуњажу. И док први елемент може добити прелазну оцјену у игри у којој се пуца, друга два елемента су авај. Расклиматан осјећај напуцавања и лоша детекција погодатака су игру задржали подалеко од тадашњих перјаница жанра, а непријатељи који нестају исти моменат чим их уцмекате су ми кварили имерзију. Капирам да је на тадашњој конзоли то била последица техничких компромиса али макар на ПиСију се могло нешто одрадити. Позитивна ствар код FPS идентитета је тај што ћете оружје добити тек дубоко у игри, чиме је авантуристички хорор елемент наглашен. Уз то, главни лик може да прокоментарише већину објеката у игри, поприча са сваким NPC-ом и чак ријеши понеку загонетку. Шуњалачке секције нисам много конзумирао у овом новом преласку али из оног давног се сјећам да су биле фрустрирајуће, почесто шаљући непријатеље право на вас иако вас нису угледали.
Током пробијања кроз ужасе Инсмаута и околине неће само ваша психа бити оштећена, него и кркхо тијело, кога ћете морати лијечити на инвентарском екрану, додјељујући елементе медикитова оним дијеловима који су претрпили повреде. Све је испраћено видним промјенама на моделу вашег лика (оном у инветару, немате поглед на себе у игри), а посјекотине, хематоме и читаве преломе ћете залијечити очас посла током анимације која слиједи после тих избора. Непријатељи вас могу згузити током крпљења па то обавите када нема опасности. Упамтио сам првобитне најаве које су говориле о потпуном одсуству HUD-а и провјерама стања гледањем у огледала у играчком свијету, провјером количине метака гледањем у оквире и бубњеве оружја, међутим таква радикална идеја очигледно није била погодна са становишта видеоиграчког дизајна.
Гласовна глума је интересантна јер је код већине NPC-ова на солидном нивоу, житељи Инсмаута опет воде, док главни лик звучи тупо и одсутно у односу на хорор који га окружује и то не одсутно у "позитивном" кататоничком смислу.
На графику не бих трошио много ријечи јер је субјективна категорија, мени лично је била примјетна немогућност покретача да изведе заобљавање ивица, не antialliasing него саме геометрије. Опет није толико страшно, има и горих примјера из тог периода. Палета боја је скромна, а кљакаву анимацију непријатеља можете сублимирати њиховом нељудском природом... док не нестану секунд после ликвидације.
Прегулио сам негдје половину игре па видјећемо како ће се даље одвијати ствари. Атмосфера је погођена, док је гејмплеј често ближи одрађивању него уживању. Ако ништа друго, ова игра је макар у једној прилици успјела да ме престрави, а мислио сам да то никада више неће поћи за руком нити једној игри. Игра је и куриозитет из времена када су лавкрафтовске игре биле малобројне.
Да додам да нисам имао ниједан технички проблем који је видео рецезент навео, углавном су се вртјели око самог дизајна игре.
Мрачни кутци Земље је требала да има барем два несуђена наставка али о њима више у неком од следећих постова.
